Da prostor visokog obrazovanja postane privlačan studentima s invaliditetom

To je saopšteno na online konferenciji povodom Dana ERASMUS+ programa, koju je organizovalo Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG), u okviru projekta EU4ME, koji realizuje Generalni sekretarijat Vlade.

Predstavnica UMHCG Anđela Radovanović kazala je na panelu „Mogućnosti učešća mladih s invaliditetom u ERASMUS+ programu“ da se i danas djeca s invaliditetom unose u škole „dok pričamo o digitalizaciji obrazovanja“.

„I dalje je većina crnogorskih osnovnih i srednjih škola potpuno nepristupačna za osobe s invaliditetom. I dalje mnoge OSI upisuju one fakultete u koje mogu da uđu i u njima borave, a ne one koje žele i za koje imaju talenta. I dalje su nastavni proces i materijali u nepristupačnim formatima, s profesorima nerijetko nespremnim ne da bilo kome izađu u susret, već da ispune svoju zakonsku obavezu“, rekla je Radovanović.

Prema njenim riječima, u takvim okolnostima, teško je očekivati od studenata s invaliditetom da se usude otići na razmjenu.

„Isto tako je teško očekivati da studenti s invaliditetom iz drugih zemalja dođu u Crnu Goru. Svi smo svjesni benefita kvalitetnog i inkluzivnog obrazovanja na svim nivoima. Svjesni smo koliko znače iskustva učenja i života u inostranstvu, izlazak iz zone komfora u kojoj ste bezbjedni i ušuškani, a nekad i prezaštićeni. Kako vas oblikuju kao ličnost i donose nove vrijednosti društvu“, navela je Radovanović.

Ona je ocijenila da je potrebno svi da radimo još više, da bi nove vrijednosti našem društvu donosili i studenti s invaliditetom.

„Da se zalažemo za pravo inkluzivno obrazovanje, da se ne zadovoljavamo tek završetkom bilo kakvog obrazovanja, već da stremimo uspjesima. Da nam mjerilo vrednovanja ne bude ocjena „poklonjena” zbog predrasude profesora da student s invaliditetom nije u stanju da je zaradi. Da nam kriterijum ne bude ni veći za studenta s invaliditetom koga ćemo pitati i više pitanja kad se ispostavi da, eto, ipak može da nauči. Da stvaramo uslove da svaki student u Crnoj Gori može da studira ono što želi. Da naš prostor visokog obrazovanja postane privlačan studentima s invaliditetom iz inostranstva“, istakla je Radovanović.

Prorektorka Univerziteta Crne Gore, Irena Orović, podsjetila je da od 2014. nastoje da primijene afirmativnu akciju za OSI tokom njihovog perioda studiranja, koja je predviđena Zakonom o visokom obrazovanju.

„Jedan od tih principa afirmativne akcije u toku upisa studenata na studijske programe na Univerzitetu koje mogu koristiti i OSI. U međuvremenu, na Univerzitetu su održane i posebne incijative kao i aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje položaja studenata s invaliditetom“, navela je Orović.

Kako je istakla, Univerzitet aktivno učestvuje u Erasmus+ programima, kako kroz niz projekata, tako i kroz realizaciju mobilnosti studenata, nastavnog i nenastavnog osoblja.

„U periodu od raspisivanja prvog poziva iz Erasmus+ programa, Univerzitet je bilo kao koordinator ili partner učestvovao u realizaciji značajnog broja projekata. Od 2015. do 2020. realizovano je 28 projekata od čega šest koordinatorskih“, navela je Orović.

Ona je istakla da je jedan od najznačajnih projekata koji se tiče studenata s invaliditetom TRANS2WORK – prelaz studenata s invaliditetom od visokog obrazovanja do zapošljavanja, koji je trajao do 2018.

Predstavnica ERASMUS+ kancelarije u Crnoj Gori, Rina Muhaj, kazala je da su u okviru Erasmus+ programa otvorene razne akcije za učešće institucija visokog obrazovanja u Crnoj Gori u oblasti visokog obrazovanja, pojašnjavajući da studenti s invaliditetom mogu biti direktni ili indirektni korisnici svih tih akcija, „bilo kao pojednici, kroz mobilnost, bilo kroz organizacije kroz projekte izgradnje kapaciteta“.

„U Crnoj Gori, projekti u okviru međunarodne kreditne mobilnosti i projekte u okviru izgradnje kapaciteta su najviše korišćenje akcije. Projekti koji su imali za temu socijalnu inkluziju, u kojoj su ciljna grupa bili studenti s invaliditetom, su dosta doprinijeli inkluzivnom obrazovanju i sistemu visokog obrazovanja u Crnoj Gori“, istakla je Muhaj.

Predstavnik Evropske mreže za samostalni život (European Network on Independent Living – ENIL) Kamil Goungor kazao je, govoreći o incijativi za mlade koji žele da volontiraju u inostranstvu ili svojoj državi, koja je dio Erasmus+ programa, da postoji širok spektar projekata.

„Taj angažman može trajati od dva do 12 mjeseci. Pokriveni su troškovi prevoza, ishrane i smještaja. Za studente u okviru Erasmus+ programa postoji i budžet za inkluziju i pristupačnost“, naveo je Goungor.

On je kazao da ono što je važno za uključivanje volontera u smislu mobilnosti, a što u organizaciji koju predstavlja rade, jeste da aktivnosti započinju nalaženjem volontera, a da nakon toga, pišu projekte koji su posebno prilagođeni njima.

Goungor je pojasnio da nakon odabira volontera, u skladu s njihovim potrebama, pišu zahtjev za budžete.

„Nekad ne dobijamo puni iznos budžeta koji smo tražili, ali smo fleksibilni i relalizujemo aktivnosti s budžetom koji nam je dat. Vrlo je važno da razgovaramo sa svim volonterima, i da utvrdimo i pojasnimo sve potrebe. Što bolje znamo na početku, to ćemo bolje realizovati akcije“, naveo je Goungor.

Istakao je da projekat treba da bude pristupačan u svakoj svojoj fazi, navodeći da treba da ima pristupačan smještaj, prevoz, sredinu i fizioterapeuta.

Goungor je ocijenio da je Erasmus izuzetna mogućnost koja mijenja život, poručujući da svakoga podstiče da iskoristi mogućnosti i podršku koja je inkluzivna u okviru tog programa.  

Profesorica Pomorskog fakulteta Tatijana Dlabač, podsjetila je u toku diskusije, da je saradnja s UMHCG realizovana u okviru projekta TRANS2WORK.

„UCG kontinuirano radi na poboljšanju uslova svih studenata i studenata s invaliditetom. Kad se pogleda period unazad deset godina, dosta stvari se promijenilo na bolje“, navela je Dlabač, ocjenjujući da je potrebno kontinuirano raditi na podizanju svijesti o važnosti tog pitanja.

Dekanica Filozofskog fakulteta Tatjana Novović, istakla je da ove godine prvi put upisuju na tom fakultetu master studente inkluzije. Kolege s Medicinskog fakulteta će, vjeruje, dati svoju ekspertizu i značajan doprinos realizaciji programa. 

„Što se tiče nas s fakulteta puno toga možemo još uraditi i trudićemo se da radimo. Ono što nam i dalje ostaje kao otvoreno pitanje je da i dalje nedostaje kvalifikacija magistar inkluzivnog obrazovanja na tržištu rada“, navela je Novović.

Predstavnica Zavoda za školstvo Anita Marić rekla je da im je u toj instituciji akcenat na invidiualnom tranziconom planu 1, koji obezbijeđuje kvalitetan prelazak iz osnovne u srednju školu.

„Smatrali smo da je vrlo važno pored indiviualnog tranzicionog plana 1, omogućiti i bolji nači zapošljavanja naših učenika i uputiti ih ka tržištu rada. To smo obezbijedili preko individualnog tranzicionog plana 2, koji nam omogućava pristup tržištu rada na način da smo poslodavce podstakli preko zakonskog okvira da zapošljavaju mlade s invaliditetom“, navela je Marić.

Predstavnica Kancelarije za međunarodnu saradnju UCG, Ana Dragutinović, kazala je da su kroz projekat „Jačanje strateškog planiranja u funkciji unapređenja internacionalizacije crnogorskih univerziteta“, koji realizuje Rektorat, prepoznali potrebu da se studentima s invaliditetom pruži dodatna podrška za učešće u programima mobilnosti.

„Tako da je projektom planirano da se u Karijernom centru UCG zaposli osoba s invaliditetom koja će se baviti pitanjima studenata s invaliditetom, a posebno im pružati podršku i pomoć prilikom apliciranja za programe mobilnosti“, pojasnila je Dragutinović.

Profesorica Filološkog fakulteta, Milica Vuković Stamatović, ukazala je  na projekat „Reflame“ u okviru kojeg je jedna od komponenti obuka nastavnika za rad sa studentima s oštećenim vidom i sluhom, koja će se realizovati u narednom periodu.

Profesorica Pravnog fakulteta Biljana Đuričin kazala je da taj fakultet realizuje projekat „Pravne klinike u službi ranjivih grupa“, poručujući da bi voljela da u projektu učestvuju i OSI.

Izvršni direktor Saveza slijepih Crne Gore, Goran Macanović, kazao je da mu je drago što je čuo da se kroz pomenute projekte pokušavaju otkloniti barijere za studente s invaliditetom.

On je poručio da je Savez slijepih otvoren za saradnju za sve projekte koji imaju za cilj poboljšanje kvaliteta života svih OSI.

Predstavnica Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Aleksandra Popović, podsjetila je da se taj resor bavi zaštitom od diskriminacije u oblasti obrazovanja, navodeći da, da bi se ona spriječila, moraju biti ispunjeni „neki drugi preduslovi“.

„Potrebno je stvoriti preduslove za nesmetan ulazak na fakultet, pristupačnost informacijama, prevoz do fakulteta, samostalan život, kao i obezbijediti jednakost na svim poljima“, istakla je ona.