Periferija Podgorice. Naselje Smokovac. U malenoj sobici, dozidanoj uz jednu kuću dočekala nas je Dara Radonjić koja 20 godina nije propustila nijedan protest u Podgorici. Iako je fokus priče trebao biti na Darinom opozicionom buntu, njena teška životna priča i nedostaci osnovnih uslova za život skrenuli su je na drugi pravac.

„Izvolite ući, ovo je moj dom“, dočekuje nas Dara i uvodi u malenu sobicu.

A u sobici krevet, stari kredenac, frižider, ormar, maleni električni šporet sa dvije ringle, ogledalo, sto i jedna stolica. Na podu po betonu prostrti tepih i ćebe.

FOTO: Vedran Ilić

I sudoperu Dara ima ali joj ničemu ne služi jer vode nema.

„Imamo izvor pola kilometra odavde. Pa idem i sipam u bidone i donosim kući. Nedavno sam malo kupatilo dogradila, ali vode do kuće nemam“, priča nam Dara.

Ni grijanja nema, a prošlogodišnju zimu, koja će ostati upamćena kao jedna od najhladnijih ikad, proživjela je bez ogrijeva.

„Evo već tri godine nemam drva. Kad mi je hladno ja legnem i pokrijem se. Nešto i spremim na električni šporet pa se malo ugrijem. Volim da šetam pa izađem i tako mi prođe dan kad je hladno“, iskrena je Dara.

FOTO: Vedran Ilić

Po zidovima, kako kaže, okačila je političke legende i transparente sa kojima smo je gledali na protestima.

U centralnom dijelu je uramljena slika bivšeg predsjednika Savezne republike Jugoslavije Slobodana Miloševića. Do njega aktuelni predsjednik Rusije Vladimir Putin, a na kraju njen miljenik – jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević.

„Slobodana Miloševića sam mnogo voljela. Na svaki miting sam mu išla. Odavde pravo za Beograd. Kada je došao na vlast kupila sam njegovu sliku i uramila je. Platila sam je tadašnjih 200 maraka.  Kad su ga uhapsili teško mi je bilo. I u Hag sam mu pisala i rođendan čestitala. Kad je umro na sahrani sam bila i svake godine odem na njegov grob sa ovom slikom. I ići ću sve dok budem imala snage. Čitulje mu takođe dajem i dok sam živa samo njemu ću ih davati. Eto nedavno sam dala jednu u novine, sigurna sam da ste vidjeli“, kazala je Dara, pokazujući čitulju.

FOTO: Vedran Ilić

I Slobo je poštovao Daru, pa je jednom prilikom kada je dolazio na miting u Berane tražio da mu nju dovedu.

“I pošla sam. Darovala sam ga sa rakijom i suvim smokvama. Poljubio me i zahvalio mi se. Nakon toga su počele priče i u Podgorici i u Beogradu kako sam dobila stan od njega. Ali nema ništa od toga“, kaže Dara.

FOTO: Vedran Ilić

Pored slika Darinih heroja, na zidovima su okačene i zastave, zahvalnice, fotografije…

„Imam dosta zastava. Ovu veliku trobojku nosim svake godine kad idemo na Gazimestan.  Imam i zastavu Milanove stranke, a jednu sam iskoristila da pokrijem dio zida koji mi prokišnjava“, dodaje Dara.

FOTO: Vedran Ilić

Ipak, ni jednog trenutka nije ni pomislila da zatraži pomoć od nekog kako bi joj pomogao da sanira svoj dom.

„Srediću ja ovo sve. Polako samo. Ali i kad sredim držaću ove slike na zidovima. Ne tražim ja pomoć. Neki su govorili da idem na proteste jer dobijam pare. Nikad nisam ništa dobila. Sve od srca radim. Pomoć je potrebnija za djecu. Evo imam komšinicu koja ima sedmoro djece, e njima je potrebna pomoć kako bi se djeca izvela na pravi put. Da im ne fali ništa“, rekla nam je ona.

FOTO: Vedran Ilić

Na proteste u Podgorici počela je da ide nakon što su se Milo i Momir razišli.

„Ja sam u ono vrijeme ostala uz Momira. Ja sam Srpkinja, ali poštujem sve ljude u Crnoj Gori. I svi su dobrodošli da žive u Crnoj Gori. Mnogima sam pomagala kad god sam mogla. Nisam gledala ko je ko. Ako možeš da pomogneš pomozi“, objašnjava Dara.

Na svaki protest ponese i poneki transparent.

“Sve sama pravim. Nije ni jeftino. Po dva markera istrošim. I dobar hamer papir je skup. I tako smislim šta ću da napišem, onda napišem i to obojim. Treba mi i tri sata da sve to završim“.

FOTO: Vedran Ilić

Iako se nikada nije ostvarila u ulozi majke, Dara je jedan od najvećih zagovornika da se majkama sa troje ili više djece vrati naknada.

„Sa pet godina sam ostala bez oca. I znam kako je kad nemaš jednog roditelja. Zato mislim da svoj djeci, kojoj treba pomoć, mora se pomoći. Je li moja komšinica koja ima sedmoro djece zaslužila naknadu. Jeste. I mnoge majke. Majke su država i bez majki nas nema. Majke koje imaju baš odraslu djecu i ne treba da primaju naknadu. Ali dok je dijete malo treba. Ako ne može naknada neka vrate dječiji dodatak, da svako dijete jednako ima“, istakla je Dara.

A onda se vratila na priču o drugoj legendi sa zida. Putinu.

„Eto vidite šta radi Putin. Ja sam sigurna da je on bio na vlasti da mi ne bi bili ni bombardovani. I Slobo ne bi završio u Hag. Ali eto ostala je Slobova partija i ja mnogo cijenim Ivicu Dačića. Nadam se da će Slobova bista biti postavljena u Beogradu“, kaže ona.

FOTO: Vedran Ilić

Sa pomenom bombardovanja sjetila se Dara i početka devedesetih, kada je svojevoljno, završila na ratištu.

„Ja sam po profesiji kuvarica. Radila sam svukuda, između ostalog i u kasarni na Zlatici i restoranu Crna Gora puta. A devedesetih sam dobrovoljno otišla na ratište. Spremala sam dnevno po 1.000 obroka. Jedino žensko sam bila među vojnicima. Kao sestru su me gledali i čuvali. Kad bih sve spremila oni bi mi pomogli da operem lonce i metalne tanjire. Šest mjeseci sam ostala i nijedan problem nisam imala“, prisjeća se Dara.

Posle toga se vratila u Podgoricu i nastavila u restoranu da radi.

„Tu sam hranila 100 radnika. Niko se nikad nije žalio na hranu jer sam uvijek svima sa ljubavlju spremala obroke“, tvrdi Dara.

FOTO: Vedran Ilić

Ko god joj je u restoran došao, ističe ona, bio je ugošćen s merakom.

„Mnoge prijatelje i poznanike sam iz svog džepa čašćavala. Zaduživala sam se, ali sve uvijek i vraćala. Volim da pomažem. Jednom sam tako za vrijeme NATO bombardovanja ispekla ni sama ne znam koliko pilića i poslala vojnicima na Kosovo. Za to sam dobila zahvalnicu od vojnika. Pomagala sam i po Podgorici porodice koje bi izgubile jednog člana sa osnovnim namirnicama, a kad bi mi koji dinar pretekao ja bi ga uplatila u dobrotvorne svrhe, najčešće za djecu“.

FOTO: Vedran Ilić

Dara je i dobrovoljno davala krv za šta su je nagrađivali zahvalnicama, na šta je, kako kaže, i te kako ponosna.

FOTO: Vedran Ilić

Na red je došla i priča o njenoj trećoj političkoj legendi – Milanu Kneževiću.

Odmah nam je Dara skrenula pažnju da sve u Demokratskom frontu voli i cijeni ali da mora da izdvoji Milana.

„Volim i Andriju, Meda, malog Nikolu Bajčetića i svima sam im davala podršku. Ali Milana eto ponajviše. Nadam se da neće u zatvor ići. I to da ide u zatvor zbog ćuškanja. Pa onda bi i Milo trebao u zatvor da ide jer je Filipa kad je pobijedio prije četiri godine na isti način ćuškao da izađe za govornicu. I Tramp je jače ćušnuo Duška Markovića nego Milan policajca“, kroz smijeh kaže Dara.

FOTO: Vedran Ilić

U noći kada je Milan odgurno policajca i Dara je bila pod šatorima.

„I ja sam bila tamo tu noć. Davala sam im podršku. I dan danas žalim jer mi je policija iz šatora odnijela zastave, majicu, novčanik i šah“, dodaje ona.

FOTO: Vedran Ilić

Priču sa Darom završavamo pitanjem „kada će prestati da ide na proteste“.

„Čim se vlast promijeni ja prestajem sa protestima“, kao „iz topa“ je odgovorila Dara.

Autor: Nemanja Lacman