Video
Saopštenje Damjanovića prenosimo u cjelosti.
Shodno sinoćnjem ataku na Mira Bubanju i moju malenkost:
Iako sam od onih ljudi kojima je prag tolerancije visok, odnosno, previsok, sinoć sam shvatio, a nakon toga i odlučio, da je bolje bit’ bezobrazan, drzak i agresivan u samom startu nekih verbalni obračuna, nego u istima pokušavat’ bit’ miran i smitivat’ situaciju!
Podgorica, sinoć u 20: 15 h.
Pošto sam sa mojim, maloljetnim sinom, koji sada ima samo 12 godina i sa mojim dobrim prijateljem, velikim čovjekom, itekako velikim Crnogorcem, Mirom Bubanjom, pošao autom do “Gurmana” da bi nešto pojeli, u povratku smo doživjeli atak na nas koji je umalo završio kobno !
Kada smo završili sa jelom u “Gurman-u”, moj sin, Miro i ja krećemo doma. U tom momentu ja krećem da zapalim cigaretu, ali, shvatam da nemam upaljač. Dok vozim, primjećujem tri muškarca kako stoje za barskim stolom ispred lokala “Comandor”, koji se nalazi na stotinjak metara od “Gurmana”.
Zaustavljam auto i veoma ljubazno pitam tu trojicu momaka:
Dobro veče momci. Da nemate možda upaljač?
Jedan od njih mi odgovara:
“Imamo, ali je srpski! Smeta li ti?!
Pogledao sam ga i odgovorio mu;
Ne, ne smeta mi. No, ako hoćeš daj mi ga da samo zapalim cigar.
U tom momentu se ja nalazim u autu i sa njim razgovaram kroz spušten prozor istog.
Poslije par sekundi, kada sam dobio upaljač, ne od tog koji mi se obratio, već od jednog koji je bio sa njim u društvu, taj isti je počeo da mi prijeti i proziva me, jer kako mi to on reče:
“Kako te nije stid da ideš u Pljevlja i Berane i tamo izigravaš Crnogorca?! Da sam ja bio u Pljevljima kada si tamo dolazio sa svojom ekipom, jebao bih ti majku. Ko si ti da piše protiv srpske crkve”!
U tom momentu ja izlazim iz auta. Blago i tiho, skoro ironično, se smijem. Govorim mu da nije mimenat da se svadjamo jer mi je maloljetno dijete u kolima!
Dok traje ta naša prepitka, shvatam, da momka sa kojim pričam poznajem, a isti se zove Aleksandar-Aco Živanović i da je iz Pljevalja.
Tada, kad sam ga prepoznao, prilazim mu, grlim ga, ljubum i govorim mu da se smiri.
Aco se u tom trenutku, koliko-toliko, smirio, ali i dalje me se odraća sa visokim tonom. Dok razgovaramo, a to traje par minuta, odjednom se pojavljuje njegova supruga, koja pokušava da smiri Aca i da ga nagovori da idu . U tom momentu Aco me gura od sebe i udara me pesnicama u glavu par puta !
Tada, Miro izlazi iz auta i pokušava da me odbrani, ali tog trenutka na njega, fizički nasrću i ona dva Acova prijatelja, zajedno sa njim!
Tada, Aco uspjeva da me udari još par puta, a onda kreće na Mira u čemu mu pomažu njegova dva prijatelja, koji u jednom, ali kratkom momentu, uspjevavaju savladat’ Mira i nanose mu teže tijelesne povrede, od kojih Miro obilno krvari, ali je i u takvom stanju uspjeo da uzvrati par udaraca Acu!
Ja sam u tom momentu krenuo u auto da uzmem “nešto” za samoodbranu, ali me je Aco sustigao i na ulazu u auto me udario pesnicom u glavu!
Miro je za to vrijeme uspjeo da se izvuče i ode od njih na bezbijednu distancu.
Sve to što se izdešavalo gledao je moj maloljetni sin koji ima samo 12 godina!
Ovako:
Ne znam, nit’ me interesuje, da li će se sva tri lica, prevashodno, Aleksandar-Aco Živanović, koja su nas fizički napala, izvest’ pred lice pravde, ali jedno sigurno znam:
Preporučeno
Miro Bubanja i ja i mnogi slični nama, nećemo stat ‘ i dozvolit’ da moramo pognute glave da kročimo Crnom Gorom zbog onih koji je mrze !
