Institucionalni mehanizam pretpostavka ispunjavanja ciljeva Nacionalne strategije održivog razvoja

Uspostavljanje institucionalnog mehanizma za upravljanje održivim razvojem, uz obezbijeđen budžet za finansiranje, pretpostavka je ispunjavanja ciljeva Nacionalne strategije održivog razvoja, a ujedno i ciljeva Agende održivog razvoja do 2030. godine.

To je saopštio ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore, Pavle Radulović, na međunarodnoj konferenciji “Stvaranje održive budućnosti za Crnu Goru kroz proces pristupanja Evropskoj uniji (EU) i ostarivanje ciljeva održivosti”, koju je organizovala Crnogorska panevropska unija (CPEU).

Radulović je kazao da mjere Nacionalne strategije održivog razvoja 2030. godine pružaju odgovor na nacionalne potrebe i istovremeno ih, kako je naveo, povezuju sa ispunjavanjem globalnih veza, definisanih u okviru Agende za održivi razvoj do 2030. godine.

„Strategijom se uvodi kvantifikovani sistem praćenja održivosti nacionalnog razvoja, primjenom indikatora održivog razvoja, koji predstavljaju posebnu vrijednost ovog dokumenta. Strategijom je predvođeno da se, o njenom sprovođenju, na bazi akcionog plana indikatora, izvještava na dvogodišnjem nivou, počevši od 2019. godine“, naveo je Radulović.

Prema njegovim riječima, Ministarstvo trenutno radi na pripremnoj fazi izrade, koja, kako je pojasnio, uključuje kompilaciju ulaznih informacija za izradu prvog Izvještaja.

„Jedan od prioriteta, u periodu koji slijedi, je nadogradnja postojećeg i uspostavljanje novog efikasnog sistema za praćenje održivosti nacionalnog razvoja, koji bi uključio praćenje sprovođenja ciljeva, mjera i zadataka održivog razvoja utvrđenih akcionim planom i indikatora održivog razvoja“, istakao je Radulović.

On je poručio da će Ministarstvo, u narednom periodu, raditi na jačanju međusektorske kordinacije između resora u Vladi Crne Gore radi, kako je pojasnio, usklađivanja javnih politika sa politikama održivog razvoja, „kako je to definisano Nacionalnom strategijom održivog razvoja.“

„To uključuje utvđivanje nedostataka na horizontalnoj i vertikalnoj ravni uprave u pogledu preuzimanja ciljeva, indikatora, održivog razvoja u nacionalni okvir, kako bi se postiglo usklađivanje postojećih relevantnih strategija, programa, i planova sa Agendom UN-a za održivi razvoj do 2030. godine“, precizirao je Radulović.

Kako je ocijenio, da bi sprovođenje politike održivog razvoja bilo efikasnije i djelotvornije neophodno je u narednom periodu osnažiti političku podršku u sprovođenju politike održivog razvoja i osnažiti stručno i administrativno njeno sprovođenje, „kroz uspostavljanje adekvatnog i funkcionalnog institucionalnog sistema za održivi razvoj“.

„Uspostavljanje institucionalnog mehanizma za upravljanje za održivi razvoj, uz obezbijeđen budžet za finansiranje, pretpostavka je ispunjavanja ciljeva Nacionalne strategije održivog razvoja, ujedno i ciljeva Agende održivog razvoja do 2030. godine“, istakao je Radulović.

Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Crnoj Gori, Aivo Orav, kazao je da ta evropska zajednica podstiče Crnu Goru da preduzme sve korake u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

„Najnoviji nezvanični dokument Evropske komisije Non paper o vladavini prava fokusiran je na forme u oblasti reforme u oblasti vladavine prava i jačanje institucija. Međutim, praktični aspekti zakonodavnih i institucionalnih reformi u nekim oblastima nijesu dovoljni, a rezultati ostaju nedovoljni“, rekao je Orav.

Prema njegovim riječima, ta ograničenja se posebno tiču određenih ključnih oblasti kao što su, kako je naveo, oduzimanje imovine stečene kriminalom, borba protiv pranja novca i trgovine ljudima, „kao i praćenje svih slučajeva koji se tiču napada na novinare i slobode medija“.

„Istovremeno, otvaranje Poglavlja 27 predstavlja sledeći ključni momenat na putu Crne Gore ka EU. Kao što vam je dobro poznato, zemlja koja štiti svoju prirodu, i čuva svoj biodiverzitet takođe je bolje mjesto za život građana, koji onda mogu da uživaju u prednostima adekvatno zaštićene životne sredine“, naveo je Orav.

UNDP rezidentna predstavnica za Crnu Goru, Fiona Mekluni ukazala je na Kopenhaške kriterijume koji, kako je navela, traže unapređenje javne uprave, pravnog okvira, vladavine prava, poštovanje ljudskih prava, kao i zaštitu životne sredine i prilagođavanje pravilima jedinstvenog tržišta.

„Pridruživanje EU podrazumijeva mjerila prilikom otvaranja i zatvaranja svakog pojedničanog poglavlja. Sa druge strane imamo Agendu 2030, agendu održivog razvoja, koja teži iskorjenjivanju siromaštva i gladi, borbi protiv klimatskih promjena, ostvarivanju ravnopravnosti i unaprjeđenjima u oblasti obrazovanja, zdravstvenih usluga i podrške inovacijama“, navela je Mekluni.

Ona je podsjetila da su Agendu 2030 pripremile 193 države članice UN-a, uz konsultovanje sa deset miliona ljudi.

„U Crnoj Gori, dva odsto populacije je dalo svoja viđenja i inpute za potrebe ovog konsultativnog procesa. Kao takva, ova Agenda se smatra agendom svih vlada, ali i Agendom građana, civilnog društva, akademske zajednice i biznisa“, rekla je Mekluni.

Glavni pregovarač sa EU, Aleksandar Drljević, kazala je da je Crna Gora danas dobila „sva zelena svijetla“ od država članica za Poglavlje 27.

„Vjerujem da ćemo, na sledećoj međuvladinoj konferenciji, biti u prilici da otvorimo i ovo pregovaračko poglavlje, što nas dovodi u poziciju da nam ostaje još jedno pregovaračko poglavlje 8 Konkurencija“, naveo je Drljević.

On je kazao da u Kancelariji, na čijem je čelu, očekuju da tokom naredne godine postignu internu spremnost u nekoliko pregovaračkih poglavlja, „kako bi to vodilo postepenom zatvaranju, prije svega mislim o pglavljima – Pravo intelektualne svojine, Privredno pravo transevropske mreže, zaštita potrošača“.

„S obzirom na to da, najveći prioritet u pregovorima sa EU, predstavlja ispunjavanje obaveza iz poglavlja 23 i 24, sa zadovoljstvom podsjećam da EU je predstavila Nonpaper dokument, koji je evidentirao napredak u ovim oblastima. Vjerujem da će to voditi napretku u drugim poglavljima i našem cjelokupnom progresu, kad je proces integracija Crne Gore u pitanju“, rekao je Drljević.

Predstavnik Glavnog grada, Dragutin Đeković, ukazao je da je Glavni grad donio niz dokumenata i akcionih planova po kojima će se upravljati.

„U septembru prošle godine smo donijeli Akcioni plan održivog razvoja Glavnog grada. Ušli smo u evropsku inciijativu mreže zdravih gradova. Trenutno su u toku finalni koraci pristupanja zelenim gradovima, imamo Lokalni plan zaštite životne sredine, i Strategiju adaptacije na klimatske promjene“, rekao je Đeković.

On je kazao da je zadnja aktivnost formiranje posebne službe unutar Glavnog grada koja će se, kako je naveo, baviti međunarodnom saradnjom i projektima „koji će imati za cilj provlačenje EU fondova, koja će se baviti projektima iz oblasti održivog razvoja“.

Predsjednica CPEU, Gordana Đurović, podsjetila je da je „UN Agenda 2030-EU Agenda 2025: Kroz integraciju prema održivosti u Crnoj Gori“ (TISIM) drugi projekat koji ta organizacija realizuje uz podršku EU.

Ona je podsjetila da je CPEU osnovana prije nepune tri godine, podsjećajući da je članica Međunarodne panevrospke unije, koja broji više od 30 organizacija u zemljama EU.

„U okviru ovog projekta imamo tri konferencije. Prva je danas otvorena, a druge dvije biće na lokalnom nivou u jednom gradu na sjeveru i na jugu. Projekat treba da pomogne bolju komunikaciju i povezivanje tema održivog razvoja i evropske agende“, kazala je Đurović.

Projekat „UN Agenda 2030 -EU Agenda 2025: Kroz integraciju prema održivosti u Crnoj Gori“ (TISIM) sprovodi se u periodu od septembra 2018. do avgusta 2019. godine, uz podršku EU kroz Erasmus + Jean Monnet Project.

Izvor: PR Centar