Video
Povjerenje građana u sve institucije je u padu, Demokratska partija socijalista (DPS) i Demokratska Crna Gora bilježe manju podršku u odnosu na decembar prošle godine, a prosječne ocjene za sve političare su jako niske.
Preporučeno
To je saopšteno na pres konferenciji povodom predstavljanja rezultata istraživanja: “Političko javno mnjenje Crne Gore – jul 2019”, koje je sproveo Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) na uzorku od 1.002 punoljetna građana Crne Gore od 1. do 13. jula ove godine, saopšteno je iz PR Centra.
Direktorica CEDEM-a, Milena Bešić, kazala je da je istraživanje pokazalo da veći broj građana koji smatraju da Crna Gora ide pogrešnim putem, u odnosu na referentan broj onih koji smatraju da država ide dobrim putem.
„44,8 odsto građana smatra da je Crna Gora krenula pogrešnim putem, 30,1 odsto smatra da je krenula pravim putem, a 25 odsto ne može procijeniti odgovor na to pitanje“, navela je Bešić.
Ona je rekla da, kada je u pitanju ocjena rada Vlade, veći je broj građana koji nisu zadovoljni radom Vlade, u odnosu na one koji su zadovoljni.
„31,5 odsto je veoma nezadovoljno radom Vlade, 17,9 odsto je uglavnom nezadovoljno, 14,8 odsto je veoma zadovoljno, 14 odsto je uglavnom zadovoljno, dok 21,8 odsto nema stav o tom pitanju“, kazala je Bešić.
Ona je rekla da je u odnosu na kraj prošle godine, dodatno smanjen broj građana koji su zadovoljni radom Vlade.
Bešić je kazala da, kada je u pitanju povjerenje u institucije, građani imaju najviše povjerenja u sistem obrazovanja 52 odsto njih, Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) 47,8 odsto i zdravstveni sistem 44,7 odsto.
„Zatim slijedi povjerenje u policiju sa 41,7 odsto, Delegaciju Evropske unije sa 40,9 odsto, sudstvo 40,8 odsto, Vojsku 39,6 odsto, nevladine organizacije 36 odsto, NATO 35,1 predsjednika 34,2 odsto, Skupštinu 32,5 odsto, Vladu 32,4 odsto, političke partije 21,9 odsto i Crnogorsku pravoslavnu crkvu 16,4 odsto“, precizirala je Bešić.
Ona je ukazala da povjerenje u sve institucije i dalje bilježi negativan trend, podsjećajući da je to bio trend i u decembru 2018. godine, koji se nastavlja, „pa možemo konstatovati da imamo krizu povjerenja građana u sve institucije“.
Razlog tome, kako je dodala Bešić, moguće je tražiti u tome „što smo imali burno političko proljeće, pa se to odražava i na stavove građana“.
Kad je u pitanju prosječna ocjena za političare na skali od 1 do 5, istraživanje je pokazalo da su sve ocjene jako niske. Najveću ocjenu dobio je Milo Đukanović 2,44, Aleksa Bečić 2,31, Duško Marković 2,25. Damir Šehović dobio je ocijenu 2,24, Dritan Abazović 2,18, Ivan Brajović 2,08, navela je Bešić.
“Govoreći o rejtingu partiju, ona je kazala da Demokratska partija socijalista (DPS) ima 34 odsto podrške, Demokratski front (DF) 15,6 odsto, Demokrate 14,6 odsto, Socijalistička narodna partija (SNP) 6,6 odsto, Socijaldemokrate 5,3 odsto, Građanski pokret URA 4,9 odsto, Bošnjačka stranka 4,3 odsto, Demos 3,7 odsto, Socijaldemokratska partija 3,1 odsto, Albanska alternativa 2,6 odsto i Prava Crna Gora 2,3 odsto. Ostale partije imaju manje od jedan odsto podrške“, rekla je Bešić.
Ona je pojasnila da su u odnosu na istraživanje iz decembra 2018. godine DPS i Demokrate u padu, navodeći da su značajno povećali podršku DF i URA i donekle SD, BS, Prava CG i Demos.
Govoreći o pitanju crkve, Bešić je kazala da su građanima dali na raspolaganje stavove da se izjasne sa kojima su saglasni.
„Da treba da postoji samo SPC smatra 46,6 odsto građana, da obje crkve treba da budu jednake a da narod da ide u koju hoće smatra 22,4 odsto građana, 20,7 odsto građana nema stav o tom pitanju, da ne treba da postoje ni SPC ni CPC smatra 5,4 odsto građana, a da treba da postoji samo CPC smatra 4,9 odsto građana“, navela je Bešić, te da se i kroz ovo pitanje prepoznaje radikalizacija političke scene u Crnoj Gori.
Programski menadžer CEDEM-a, Ognjen Marković, kazao je da se na pitanje da li Crna Gora treba da bude članica Evropske unije, 58 odsto građana izjasnilo da treba, 23 odsto da ne treba, dok 19 odsto nema mišljenje o tom pitanju.
Tu je, kako je pojasnio, vidljiiv umjereni trend pada podrške članstvu u EU, podsjećajući da su rezultati istraživanja iz decembra prošle godine pokazali da 63,3 odsto građana smatra da Crna Gora treba da bude članica EU.
„To možemo da protumačimo da pad podrške u EU, nije isključivo pitanje unutrašnje politike, već i nagtivnih stavova koji dolaze iz određenih zemalja EU povodom proširenja kad su u pitanju države Zapadnog Balkana. Može se protumačiti i kao posljedica određenih promjena koje su se desile u prethodnom periodu u samoj EU“, naveo je Marković.
Govoreći o podršci NATO-u, Marković je kazao da 38 odsto građana podržava NATO, 43 odsto ne podržava, dok 19 odsto nema stav o tom pitanju.
„U odnosu na prethodno istraživanje iz decembra 2018. godine smanjeno je interesovanje građana za NATO generalno. Vidimo da je društvo i dalje podijeljeno oko ovog pitanja. “ Imajući u vidu da je evidentan pad povjerenja u institucije, to se prirodno odražava i na euro-atlanske integracije, kao politike koje sprovodi Vlada“, pojasnio je Marković.
On je kazao da je istraživanje pokazao da u spoljnoj politici Crna Gora treba da se oslanja većinski na EU.
„EU je glavni oslonac sa 33,4 odsto, ali je ujednačen i relativno je visok broj onih koji smatraju da se treba oslanjati na Rusiju 23,2 odsto i SAD 23 odsto. U odnosu na decembar 2018. godine povećan je stepen oslonca i na EU i na SAD i na Rusiju u odnosu“, naveo je Marković.
