Video
„Osjećam se razočarano i smatram da su mi uskraćena ljudska prava“, poručuje Kerim, čije riječi ne odražavaju samo ličnu tugu, već i širi problem: netransparentnost i moguće zloupotrebe unutar samog sistema.
Ni odogovora, ni objašnjenja
Sumnja da je njegova eliminacija rezultat ličnih animoziteta, možda čak i svojevrsne kazne zbog toga što je njegov otac, takođe policajac, poznat po profesionalizmu i po tome što svoj posao obavlja bez kalkulacija i pritisaka. “Moguće da je to razlog, jer moj otac radi pošteno i za to je bio nagrađen – što nekome očigledno smeta”, dodaje Kerim.
Dok drugi kandidati, kako navodi, bez problema posjećuju Upravu i komuniciraju s nadležnima, njemu i njegovoj porodici nije čak ni odgovoreno na mailove, niti su mogli dobiti objašnjenje — osnovno ljudsko pravo u svakom transparentnom sistemu.
Na sajtu akademije, kaže, jasno se vidi da su kandidati koji su padali na testiranjima ipak upisivani. On, iako tri puta dokazano sposoban, ostaje van – bez šanse, bez dijaloga, bez pravde.
“Ljuca nije ispunio uslov dostojnosti”?!
S druge strane, iz Ministarstva unutrašnjih poslova stiže suvoparno objašnjenje: Ljuca, navodno, “nije ispunio uslov dostojnosti”, bez navođenja ikakvih konkretnih razloga. Akademija, kako kažu, ne zna ništa — nadležnost je, tvrde, u rukama Ministarstva.
Ali postavlja se pitanje: ko određuje dostojnost? I na osnovu čega? Ako neko tri puta prolazi sve provjere, da li se zaista radi o bezbjednosnoj smetnji ili o nečijem hiru?
Koga sistem želi u uniformi
Kerim ne traži privilegije. Ne traži prečice. On traži pravdu. Traži da mu se vrati ono što mu je godinama oduzimano — pravo da postane ono što je rođen da bude. Policajac koji poštuje zakon, jednako kao i njegov otac. Traži da se prepozna i ispravi greška, a ne da se skrivamo iza zakonskih članova i stavova.
“Tri godine mog života su bačene zbog nečijeg hira”, kaže Kerim, glasom koji ne traži sažaljenje — već istinu i odgovornost. Zato sada jasno poručuje: neće stati. „Ako mi pravda ne može biti omogućena kroz sistem, ići ću do nje preko suda. Pravdu ću tražiti pravnim putem, jer neću dozvoliti da mi se oduzme ono što sam pošteno zaradio” poručuje Ljuca.
U zemlji koja se diči evropskim vrijednostima, transparentnošću i jednakim šansama, slučaj Kerima Ljuce ne bi smio da bude ignorisan. Jer ako sistem ne zna da objasni zašto odbacuje jednog sposobnog mladića, onda je pitanje – koga uopšte želi da primi?
Preporučeno
Sanja Prebiračević, studentica FPN UCG
