A tema, da je sreće, kako je kazala, ne može biti ni ljepša ni prijemčivija Crnoj Gori u kojoj živimo.

„I umjesto da naša djeca uče o slavnoj tradiciji svojih hrabrih predaka i nadaleko čuvenom čojstvu i junaštvu, da uče o hrabrim, znamenitim ženama: Jeleni Vicković, Kseniji Petrović, Tringe Ivezaj, Stani Tomašević, Jeleni Ćetković i mnogim drugim, oni uče kako da ne vrednuju, ne cijene i omalovažavaju majku, sestru, drugaricu, sjutra suprugu – jer sve su to „nečija ženska đeca““, rekla je ona.

Ona je kazala da ne možemo poreći prošlost, ne možemo kazati da žensko dijete nije bila radost, da se govorilo da je to „tuđa večera“, ali se upravo zato, takvo vrednovanje, razmišljanje, zbog svoje nazadnosti, negativizma, i neetičnosti mora ostaviti prošlosti. 

„Mora se osuditi i zaboraviti. Ne smije mu se kroz obrazovni sistem davati na značaju“, smatra Knežević.

Ovo treba da bude, prema njenim riječima, lekcija o pogrešnim stavovima a ne uzor mladim naraštajima. 

„Društvo u kome se nečiji ljudski, društveni kvaliteti određuju na osnovu pola nije slobodno društvo.

Želimo li da se u XXI vijeku žensko dijete vrednuje kao manje vrijedno?“, upitala je ona.

I da li je u redu da se naša Crna Gora nalazi na neslavnom četvrtom mjestu na globalnom nivou po broju selektivnih abortusa jer, smatra ona, roditelji ne žele da rode treću ili četvrtu ćerku?

„Naravno da nije. I to treba glasno reći. Jer ja znam, poznajem puno ženske đece čije su rođenje u porodici slavili iako je treća… četvrta“, rekla je Knežević.

Kazala je da je ona treća ćerka. 

„Ja sam i prosvjetni radnik, neko ko časno radi svoj posao. I smeta mi ova tišina, ovo ćutanje. Zato i pišem sve ovo i pozivam sve ćerke, žensku đecu da ovakav način vaspitanja i manipulisanja djecom u školama osude i zaustave“, zaključuje Knežević u saopštenju.