On je na panelu u okviru 2BS Foruma “Tiha odbrane Evrope u eri transformacije” naveo da se ove aktivnosti se samo povećavaju i pored svih izazova, mislim da je ovo glavni, a budući da je EU globalni akter to znači da globalne izazove tretira i da je najvažnije da se zaštiti evropski kontinent, rekao je Markić. Upitan da li je EU spremna za ove izazove, kazao je da je Evropa spremna, ali nikada dovoljno. 

“Treba da uradimo više, to nije bila logika u glavama ljudi u Briselu, ali EU je polako pčela da shvata da nešto mora da radi u dijelu bezbjednosti i počela je sa strateškim kompasom, koji je ključan za razumijevanje pristupa ovim pitanjima. Sada se drugačije pristupa i pitanjima obavještajnog rada”, naveo je Markić. 

Govoreći o radu službi bezbjednosti u Crnoj Gori, Markić je rekao da obavještajno bezbjednosne službe rade najbolje što mogu. 

“Kažem najbolje mogu, jer je postojao jedan period političke nestabilnosti, a politička nestabilnost narušava rad službe i teško je raditi u takvom okruženju. Prije tri godine, ovdje je uživo na panelu, otpušten tadašnji direktor ANB. Nije se radilo samo o tome da je direktor smijenjen, ali biti uživo smijenjen je vrsta signala. Ne samo da je smijenjen već je to bio signal ljudima iz službe da neko je upozorio da treba se držimo crnogorskih granica”, podsjetio je Mrkić. 

Upitan da li je Crna Gora otporna na sajber napade, rekao je da niko nije dovoljno otporan. 

“Napadač je uvijek korak ispred vas, tako da Crna Gora izgrađuje i unapređuje otpornost, ali nikada nije dovoljno, jer biće drugih napada u taj će izazov ostati”, ocijenio je evropski zvaničnik. 

Na pitanje da li će se smanjiti uticaj Rusije ulaskom u EU, Mrkić je rekao da je to upitno, kada se uzme u obzir hibridne aktivnosti koje sprovodi Rusija, ali da je svakako biti bolje članica saveza, nego biti van nje. 

Mrkić je rekao da u regionu postoje koncepti koji nemaju mirovni koncepti. 

“Postoje koncepti kao što su “ruski mir” i ljudima u Evropi je trebalo dugo da to razumiju. Na Balkanu je “srpski svet” koji nije mirovni koncept i oni ne šalju dobru poruku stanovništvu”, zaključio je Markić. 

Neophodna snažnija saradnja NATO i EU u borbi protiv ruskih prijetnji

Na panelu “SAVEZ U AKCIJI: Jačanje NATO-a i partnerstava u eri rastućih prijetnji” ocijenjeno je da NATO i EU moraju snažnije sarađivati, uprkos različitim mehanizmima kojima organizacije štite demokratsku otpornost. 

Piers Kazalet, direktor za saradnju u oblasti odbrane i bezbjednosti u NATO rekao je da se odnos sa Ukrajinom promijenio, na način što postoji novi termini i koncepti saradnje. – “Ukrajina i dalje ima dio teritorije koju je okupirala Rusija i ta saradnja nam je omogućila da naučimo neke stvari, stekli smo iskustvo kako organizovati našu odbranu – rekao je Kazalet. 

Karin von Hippel, viša savjetnica u Strategia Worldwide navela je da svi u Evropi prolazimo težak period. 

“Dosta nas je testirala Rusija poslednjih dana i jedan od razloga zbog kojih to radi je taj što Putin želi da vidi šta će Amerika učiniti. Evropljani i partneri, shvataju da je ovo egzistencijalni trenutak. Sve ove države cijene da partnerstvo jeste važno i da se ovim izazovima ne možemo baviti sami. Nije ovo angatonistički stav prema SAD ali treba se okupiti i raditi na određenim izazovima. Moramo značajnije uzvratiti nego do sada, jer što nas Rusija više gura u sivu zovu to će btii uspješniji. To moramo zaustaviti. Evropljani i zemlje koje razmisljaju na isti način moraju uraditi mnogo više”, rekla je von Hipel.  

Federica Mangiameli, menadžerka programa i istraživačica, Programa za budućnost bezbjednosti u GLOBSECU, na pitanje o odnosima EU i NATO rekla je da ne možemo raditi u scenariju gdje EU i NATO ne rade zajedno. 

“Svaka od ovih organizacija ima svoje instrumente kojima štiti demokratsku otpornost. NATO i EU ne treba da budu konkuretni već da sarađuju na ovim pitanjima. Ta saradnja je kroz istoriju bila kompleksna, NATO i EU u određenim oblastima već sarađuju, ali ljudi često zaboravljaju da imate države članice u oba slučaj. I ako gledamo, to nijesu dvije organizacije u Briselu koje donose odluke, već glavni gradovi donose odluje koji nekad predstavljaju prepreku za efikasnost ovih mehanizama saradnje”, kazala je Mangiameli. 

Kazalet je, govoreći o NATO odgovoru na prijetnje, rekao je da je Evropa sposobna da se sama odbrani. 

“Tačno je da postoje oblasti gdje Evropa ima slabosti u sposobnostima i tu se dosta oslanjamo na kapacitete SAD, ali u specifičnim vrstama sposobnosti, NATO i evropske zemlje dobro funksionišu. Veze među ovim organanizacijama, mogu da naprave ključne korake i možemo zajedno da djelujemo još snažnije”, naveo je Kazalet. 

Na pitanje o napadu dronovima, Kazalet je kazao da je NATO imao dobro planiran, snažan odgovor. 

“Dugo godina smo planirali, odgovor je bio djelotvoran, tako da mislim da možemo da budemo ponosni na ono što možemo da uradimo i efekte toga vidimo ovih mjeseci”, naveo je Kazalet