Video
Odlazak mladih obrazovanih i stručnih ljudi u zemlje Evropske unije nije samo crnogorski, već problem kompletnog Balkana, ali to ne znači da treba da se zanemari, upozoravaju stručnjaci, predstavnici sindikata, poslanici… Vlada, kažu oni, treba, odnosno, već je trebalo ozbiljno da se pozabavi ovim problemom. Tako misle i mladi – studenti sa kojima je Pobjeda razgovarala na temu odlaska.
Preporučeno
U Uniji slobodnih sindikata Pobjedi su kazali da je vrijeme za alarm. Generalni sekretar Unije slobodnih sindikata Srđa Keković, ističe da statistike pokazuju da je Crna Gora druga zemlja u Evropi kada je u pitanju odliv stanovništva u odnosu na populaciju.
“Potpuno je logično da u tom odlivu najviše imamo mladih ljudi. Ljudi odlaze u Njemačku, Ameriku jer ovdje imamo ogromnu nezaposlenost. A i oni koji rade imaju često nedostajanstvene uslove rada. Ponajmanje tu podrazumijevam zaradu, a ponajviše prekovremeni rad, nemogućnost korišćenja punog godišnjeg odmora, odnos prema zaposlenom, i ljudi napuštaju zemlju“, ističe Keković, koji smatra da je to pitanje broj jedan za Crnu Goru.
Unija je, napominje on, to pitanje i pokrenula početkom godine i očekuju da će za nekoliko dana biti organizovana tematska rasprava sa svim zainteresovanim – sindikati, poslodavci, predstavnici Vlade i civilnog društva.
“Moramo hitno nešto da uradimo da targetiramo mlade i da spriječimo taj odliv mozgova. Dogovoreno je da u okviru tog okruglog stola i nakon što se sprovede jedna šira debata da se vide modaliteti kako bi to moglo da se izvede. Jedan od prijedloga Unije je da se prepoznaju strateške grupe koje će da napuštaju Crnu Goru, ta deficitarna zanimanja u Evropi gdje će oni prvo moći da potraže egzistenciju. Kada bi to prepozanali na vrijeme i povećali zarade upravo tim deficitarnim zanimanjima, i ako bi im stvorili dostojanstvene uslove rada, mnogi od njih ne bi poželjeli da napuštaju Crnu Goru i porodice“, naglašava Keković.
Druga varijanta je, dodaje on, stambena politika koja mora da se vodi drugačije.
“Mi smo Vladi poslali inicijativu za socijalno stanovanje, koja podrazumijeva da država napravi svoj fond stanova koji bi rentirali građanima po nekim malim rentama. Mi tu inicijativu “guramo“ već 6-7 godina ali građevinski i bankarski lobi stalno se ispriječe. Mislim da je sada konačno došlo do toga da se ta inicijativa realizuje što bi pomoglo da brojne porodice ne žive kao podstanarski robovi“, rekao je Keković .
Nezavisni poslanik Aleksandar Damjanović ocjenjuje da je odlazak velikog broja građana, naročito mladih uz veoma nepovoljne demografske trendove, najveći problem koji Crna Gora ima.
“Na duži rok ugrožava i same temelje države“, ističe on.
Procjene su, u nedostatku zvaničnih podataka, da je samo od referenduma 2006, Crnu Goru napustilo najmanje 50.000 građana – u najvećem broju mladih i obrazovanih sa zvanjima i vještinama koje već nedostaju našem društvu.
“Uz labavljenje zakona država EU za lakši ulazak, boravak i rad naših građana u njima, te imajući u vidu uslove rada, činjenica je da motivi sve većeg odlaska iz Crne Gore, nijesu samo ekonomski i ne tiču se posla i plate. Motivi kojih nije recimo bilo prilikom odlaska na rad u inostranstvo 70-ih, je i nepostojanje društva jednakih šansa u Crnoj Gori, nepostojanje vladavine prava, osjećaj nezaštićenosti zbog lošeg rada institucija, što daje dodatnu težinu odlasku iz Crne Gore, kao i iz drugih balkanskih država“, smatra Damjanović.
On ističe da nema brzih i lakih načina za usporavanje, odnosno zaustavljanje ovih trendova. Dodaje da opšta društvena i politička klima, odnosno neophodna stabilnost trenutno ne garantuje početne preduslove.
“Potreban je rast standarda, uvezivanje školskog i obrazovnog sistema sa tržištem rada, poreska politika u funkciji smanjenja velikih socijalnih razlika i balansiranog razvoja, obračun sa korupcijom i kriminalom, od kojeg mladi bježe. Naravno, od suštinske važnosti je da država ovaj problem ne stavlja pod tepih i da on bude najveći prioritet svih institucija i da sve javne politike koje se predlažu i sprovode sadrže i dio koji definiše uticaj tih politika na proces usporavanja i zaustavljanja masovne emigracije“, naveo je Damjanović.
Psiholog i komunikolog Radoje Cerović smatra da bi država trebala da se što hitnije pozabavi ljudskim resursima i to kroz vrednovanje najboljih.
“Sam po sebi odlazak nije problem, tu je lepeza problema koji se odnose na neadekvatan kvalitet onoga što oni stiču ovdje, na nedostatak vrednovanja ili meritokratskog pristupa koji nije samo unutar državnih institucija – on je dio crnogorske kulture. Dio je našeg načina rezonovanja u zadnjih nekoliko godina. To pokazuje da smo mi u mnogo većoj potrebi da što je moguće hitnije napravimo sveobuhvatnu strategiju valorizacije ljudskog potencijala“, kazao je Cerović.
On podsjeća da recimo Hrvatska ima tu strategiju i međuresurski sveobuhvatni pristup. Ono što najviše ovdje nedostaje od vrtića do nivoa univerziteta, državne uprave je sveobuhvatan sistem meritokratskog uvjerenja.
“Prepoznajemo li talente, radujemo li se tome. Kada vidimo talenat, da je neko obrazovan, dinamičan, preduzimljiv, da li je crnogorska kultura, kultura crnogorske nacije takva da tu osobu objeručke prihvata, da joj pomogne… Ili će da aktivira neke imunitarne mehanizme koji će tu osobu da izoluju, da skrajnu, da omalovaže i da je u krajnjem slučaju istjeraju. Bojim se da je odgovor mnogo više u ovom drugom smislu. I zato je odgovornost svih nas uključujući naravno i državni vrh, da prepoznamo činjenicu, da mi ne umijemo da mjerimo talenat, da ne mjerimo i vrednujemo ljudski potencijal, ali ne samo u ekonomskom smislu već u ljudskom. Ljudima koji stvarno imaju potencijal da se ne bi osjećali čudno ne ostaje drugo nego da pobjegnu negdje, e to je pravi problem“, objašnjava Cerović.
Ministar sporta i mladih Nikola Janović je nedavno kazao da se površno tumače istraživanja o tome koliko mladih napušta Crnu Goru. Janović poručuje da je u pozivanjima na istraživanje Vestminsterske fondacije za demokratiju, prema kojem oko 70 odsto mladih razmišlja da ode iz zemlje mnogo manipulacija.
Šta kažu studenti
Milka Petrović, studentkinja hemijske tehnologije, smatra da nije strašno otići vаn i tražiti posao ako u našoj zemlji nema dobrih uslova za rad.
“Smatram da se može naći posao u Cгnoj Gori, ali nema mjesta za sve koji završe fakultet. Tako da ko ne može ovdje, posao treba da traži u iinostranstvu. Ako ја ne budem mogla da nađem dobar posao kad završim – studije razmišljam da odem vаni, a ako budem mogla, onda bih vоlјеlа da ostanem. Što se tiče moje struke i ima i nema interesovаnја ovdje. Sve zavisi kakav ste studепt, а bitno је da ste dobri. Svi studenti koji završe misle će da se odmah zaposliti, а morate biti baš dobri u svojoj struci da biste mogli da nađete posao. Ne možete da očekujete da ćе vas čekati posao. Što se tiče plata velike su razlike, ali mislim da su male. Pгоsječna plata је ok, ali neko ima 200, а neko 1.000 euгa”, ističe Petrović.
Tarik Avdović, student elektronike, mišljenja je da kada se steknu uslovi mladi će ostati u Crnoj Gori.
“Treba da se steknu uslovi da bi ostali ovdje. Kad se steknu uslovi onda će mladi i ostati. Ali kada bi ostalo ovakvo stanje kao što je sada, perspektiva nije dobra. Moja struka nije ovdje toliko razvijena, zbog toga je veća perspektiva u inostranstvu i mnogo je bolje plaćena”, kazao je Avdović.
Andrej Blećić, student građevine, ne planira da ode iz Crne Gore,
“U suštini većina mladih planira. Ja bih iskreno volio da imam posao u svojoj državi i da svoju djecu sjutra zaposlim ovdje. Tu smo rođeni i tu živimo, treba da gradimo svoju državu, da ne bi dolazilo do „odliva mozgova”. Imamo mnogo potencijala kao omladina i kao društvo i šteta je da omladina ide i da traži zaposlenje negdje drugo. Ima potencija za sve i za poljoprivredu i za inženjering. Ja bih volio da budem građevinac koji ima perspektivu u svojoj državi da radim na nekim značajnim projektima za naše društvo. Treba svi da počnemo od sebe. Evo na primjer Nikšić je nekad bio industrijski centar, međutim danas tamo ništa ne radi. Vodeći ljudi bi trebalo da obrate pažnju prije svega na industriju”, ocijenio je on.
Marijana Minić, studentkinja saobraćajnog fakulteta, kaže da traži nešto bolje zato što ovdje “jednostavno nema uslova”
“Ako može neko da se snađe bolje, zašto da ne ode. Što se tiče moje struke ima tražnje van Crne Gore, pa zato i razmišljam da odem. Većina mladih idu jer nemaju perspektivu u Crnoj Gori, nije to bez razloga”, kazala je Minić.
