To je saopšteno na konferenciji „Politička (ne)vidljivost LGBTI zajednice u Crnoj Gori”, koju je organizovala Crnogorska LGBTIQ asocijacija Kvir Montenegro, u saradnji sa Centrom za monitoring i istraživanje CeMI i uz finansijsku podršku Ministarstva ljudskih i manjinskih prava.

Programska direktorica Centra za monitoring i istraživanje CEMI-ja Teodora Gilić predstavila je rezultate kvantitativnog istraživanja o stavovima političkih kandidata prema LGBTI pravima.

Gilić je istakla da su podaci dobijeni iz uzorka od 100 kandidata za poslaničke funkcije na parlamentarnim izborima 2023. godine, ali da istraživanje ima metodološka ograničenja – prije svega zbog odbijanja učešća od strane konzervativnijih partija koje u javnosti izražavaju negativne stavove prema LGBTI zajednici.

„Zbog toga ovi rezultati treba da se tumače kao indikativni, a ne reprezentativni. Oni nam pružaju orijentaciju u kom pravcu ide odnos političkih aktera prema LGBTI pravima, ali ne odražavaju cijeli politički spektar“, pojasnila je Gilić.

Prema njenim riječima, podaci pokazuju određeni napredak u odnosu na prethodno istraživanje iz 2016. godine.

„Tako je 2023. godine 62,8 odsto ispitanika podržalo potpunu implementaciju Zakona o životnom partnerstvu lica istog pola, što predstavlja značajan porast u odnosu na 2016. kada je 42,5 odsto kandidata podržalo pravo na brak za LGBTI osobe“, navela je Gilić.

Upozorila je da je implementacija zakona i dalje neadekvatna, zbog nepostojanja ključnih podzakonskih akata, što se reflektuje na svakodnevni život LGBTI osoba, posebno u zdravstvenim ustanovama i drugim javnim servisima.

Govoreći o pitanju koje se odnosi na pravo LGBTI osoba na usvajanje djece, Gilić je kazala da se broj kandidata koji to podržava udvostručio – sa 16 odsto u 2016. na 35,9 odsto u 2023. godini.

„Ipak, oko 30 odsto ispitanika i dalje odbija da odgovori na to pitanje, što pokazuje koliko je ono i dalje politički osjetljivo“, dodala je Gilić.

Kazala je da je sličan trend primijećen i kod pitanja učešća u Paradi ponosa, gdje je, kako je navela, 48,7 odsto kazalo da bi danas učestvovalo, u odnosu na 17,9 odsto iz 2016. godine.

„Ipak, gotovo 40 odsto i dalje navodi da ne bi učestvovalo“, rekla je Gilić.

Ukazala je da je istraživanje takođe pokazalo da sve više kandidata podržava prava LGBTI osoba bez obzira na evropske integracije – 67,5 odsto u 2023. u odnosu na 51,9 odsto u 2016. godini.

„Međutim, 15 odsto i dalje smatra da LGBTI osobama ne treba dati nikakva prava, dok je 15,4 odsto podršku uslovilo evropskim putem Crne Gore. Zabrinjavajući je i izostanak javno autovanih LGBTI političara, što, prema mišljenju 55,1 odsto ispitanika, predstavlja prepreku za suštinski napredak i ostvarenje prava LGBTI zajednice“, navela je Gilić.

Ona je ocijenila da je potrebna autentična politička volja, a ne deklarativna podrška, navodeći da je vidljivost LGBTI osoba u politici važna za promjene.

Gilić je dodala da mediji imaju značajnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja, ali da i dalje postoje mediji koji ignorišu događaje poput Parade ponosa, ili ih predstavljaju na negativan način, dozvoljavajući govor mržnje u komentarima bez adekvatne moderacije.

Gilić je poručila da političke partije moraju preuzeti veću odgovornost, ne samo kroz formalne izjave, već i kroz konkretne korake u borbi protiv diskriminacije, jačanju institucionalne zaštite i stvaranju inkluzivnog društva.

Generalna direktorica Direktorata za unapređenje i zaštitu ljudskih prava i sloboda, Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava Mirjana Pajković istakla je da borba za ljudska prava u državi još uvijek počinje iz „minusa“, a ne iz nule, navodeći da to najbolje oslikava izazove u zaštiti i afirmaciji prava LGBTI populacije.

„Naš posao je, prije svega, da objašnjavamo i građanima i političarima i donosiocima odluka zašto su ovi procesi važni. Prvo ih uvjeravamo da neće imati negativne posljedice, pa tek onda dolazimo do suštine“, kazala je Pajković.

Iako, kako je istakla, na prvi pogled može djelovati da se stoji u mjestu, izvjesni pomaci su ipak ostvareni.

„Koraci su mali, ali realni. Ohrabruje činjenica da se stvari pomjeraju, naročito kada imamo direktne, radne sastanke bez mnogo formalnosti, tada najjasnije sagledamo stanje na terenu i čujemo stvarne prepreke“, rekla je Pajković.

Ukazala je na ignorisanje problema LGBTi zajednice od strane pojedinih institucija, navodeći da se ljudska prava ne krše isključivo djelovanjem, već i zanemarivanjem.

„Kada se nešto konstantno odlaže i pravda nedostatkom prioriteta, to je direktan pokazatelj loše politike. To nije poštovanje ljudskih prava, to je njihovo zanemarivanje“, poručila je Pajković.

Kao prioritetne zadatke u aktuelnom institucionalnom radu, Pajković je navela harmonizaciju Zakona o životnom partnerstvu lica istog pola sa ostalim zakonima i usvajanje Zakona o pravnom prepoznavanju rodnog identiteta na osnovu samoodređenja.

„Imali smo konstruktivne radne sastanke sa predstavnicima institucija koji su nas obavijestili da se radi na usklađivanju zakona i da su neki već u proceduri pred Evropskom komisijom. Međutim, ključno je da se iskoristi svaki trenutak kada se zakoni otvaraju bez izgovora i odlaganja“, istakla je Pajković.

Istakla je zabrinutost zbog toga što su stručne institucije dale saglasnost na nacrt zakona o samoodređenju, ali ostaje pitanje da li će isti zakon dobiti i političku podršku na Vladi.

„Ako su ministarstva stručnim putem saglasna sa nacrtom zakona, nelogično je i poražavajuće da isti ne dobije političku podršku. To je mimoilaženje politike sa strukom i degradacija osnovnog smisla same politike“, poručila je Pajković.

Savjetnica Zaštitnika ljudskih prava i sloboda Milena Krsmanović je, govoreći o zakonodavnom okviru, istakla da Crna Gora ima relevantne zakone: Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola, a u proceduri je i Zakon o pravnom prepoznavanju rodnog identiteta.

„Na nivou Ministarstva stručni rad na Zakonu o pravnom prepoznavanju roda na osnovu samoodređenja je završen. U izradi nacrta učestvovala sam kao posmatračica u ime institucije Zaštitnika. Radi se o zakonu koji ne važi samo za LGBTI zajednicu, već za sve građane i građanke Crne Gore, jer omogućava pravo na samoopredeljenje i izražavanje vlastitog rodnog identiteta slobodno i bez ograničenja“, rekla je Krsmanović.

Naglasila je da ljudska prava nisu posebna ili privilegovana, već univerzalna i neotuđiva, a da ih zakoni moraju jednako garantovati svima.

„Ne govorimo o dodatnim pravima, već o jednakim pravima. Sva ljudska bića, uključujući i pripadnike LGBTI zajednice, imaju pravo da uživaju sva prava bez diskriminacije. Ograničenja prava mogu postojati, ali moraju biti jednaka za sve, zakonita, legitimna i proporcionalna. U tom smislu, zaštita od diskriminacije uvijek mora imati prednost“, poručila je Krsmanović.

Ukazala je da je Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola kvalitetan i u skladu sa evropskom pravnom praksom, ali da njegova primjena nije potpuna.

„Nedostaju podzakonski akti, a brojni drugi zakoni nisu usklađeni sa njim. Na primjer, zakoni iz oblasti porodičnog, zdravstvenog i socijalnog prava ne prepoznaju partnere u životnoj zajednici istog pola, što u praksi dovodi do institucionalne diskriminacije“, navela je Krsmanović.

Govoreći o Zakonu o pravnom prepoznavanju roda na osnovu samoodređenja, Krsmanović je kazala da je praksa Evropskog suda za ljudska prava jasna i da sterilizacija i operacije kao uslov za pravno priznanje roda predstavljaju neopravdano zadiranje u privatni život.

„To su prevaziđeni stavovi. Zakon koji predviđa samoodređenje bez medicinskih procedura priznaje identitet svakog čovjeka i omogućava mu da slobodno razvija svoju ličnost.“, navela je Krsmanović.

Ona je kazala da je Zakon spreman, navodeći da ostaje da sazri politička volja i svijest da se ljudska prava priznaju svakome.

„U parlamentu se ne glasa po direktivama, već prema ličnom ubjeđenju. Nadam se da će poslanici prepoznati važnost ovog zakona ne samo za LGBTI osobe, već za sve nas. Pravo na identitet je temeljno ljudsko pravo“, poručila je Krsmanović.

Izvršna direktorka Crnogorske LGBTIQ asocijacije Kvir Montenegro, Staša Baštrica ocijenila je da je Crna Gora u protekloj deceniji ostvarila određene pomake u zakonodavnom okviru kada je u pitanju zaštita prava LGBTIQ osoba, navodeći da ti pomaci, iako važni „na papiru“, ne reflektuju se suštinski na svakodnevni život pripadnika LGBTIQ zajednice.

„Imamo Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola, koji je svakako značajan korak jer država po prvi put prepoznaje istopolne zajednice. Takođe, Krivični zakonik prepoznaje zločine iz mržnje kao otežavajuću okolnost, a postoji i obavezujuće uputstvo za postupanje u slučajevima govora mržnje, koje je izdalo Specijalno državno tužilaštvo. Pored toga, u pripremi je Zakon o zaštiti jednakosti i zabrani diskriminacije, koji dodatno precizira standarde usklađene s evropskom praksom“, navela je Baštrica.

Smatra da ne treba podleći iluziji da je Crna Gora sigurno i ravnopravno mjesto za LGBTIQ osobe.

„Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola i dalje nije u potpunosti implementiran, iako je usvojen prije više od pola decenije. Krivični zakonik prepoznaje zločine iz mržnje, ali se presude često svode na narušavanje javnog reda i mira, što je ozbiljan problem. Novi zakon o zabrani diskriminacije čeka usvajanje već tri godine“, upozorila je Baštrica.

Institucionalni mehanizmi, prema njenim riječima, često djeluju kao „ukras za šepurenje pred međunarodnim partnerima“, a istovremeno se Zakon o pravnom prepoznavanju roda na osnovu samoodređenja, koji bi omogućio trans osobama da pravno usklade svoj identitet, i dalje blokira.

„Zakon je krajem prošle godine uklonjen sa dnevnog reda odlukom premijera, što jasno pokazuje da se ovo pitanje i dalje tretira kao politički rizik“, kazala je Baštrica, ocjenjujući da je to oblik institucionalnog nasilja prema trans osobama, koje se svakodnevno guraju na margine društva.

Posebno je ukazala na problem niske senzibilisanosti i nedostatka edukacije među kadrovima u javnoj upravi, što, kako navodi, direktno doprinosi diskriminaciji.

„Institucije ne prepoznaju važnost primjene zakona i često djeluju inertno, a posljedica je to da pripadnici LGBTIQ zajednice i dalje žive u duboko institucionalno homofobičnom društvu“, rekla je Baštrica.

Kada je riječ o političkoj participaciji LGBTIQ osoba, Baštrica smatra da deklarativna podrška postoji, ali da suštinske spremnosti nema.

„Političke partije uglavnom koriste temu LGBTIQ prava za postizanje političkih ciljeva, dok stvarna zastupljenost i uključivanje izostaju. Imali smo i situacije gdje je stvarna ili pretpostavljena seksualna orijentacija korišćena za političku diskreditaciju pojedinaca“, upozorila je Baštrica.

Smatra da su, uprkos institucionalnoj inertnosti, civilne organizacije odigrale ključnu ulogu u borbi za ljudska prava LGBTIQ osoba.

„Danas, zahvaljujući toj borbi, imamo sve više mladih aktivista i aktivistkinja, a društvo nas u većoj mjeri prihvata kao ravnopravne. Međutim, borba nije završena. I dalje živimo u društvu u kojem su homofobija i transfobija duboko ukorijenjene.“

Poručila je da LGBTIQ zajednica ne traži privilegije, već isključivo poštovanje.

„Ne tražimo da nas svi vole, niti da budu oduševljeni našom seksualnom orijentacijom ili rodnim identitetom. Tražimo samo da budemo poštovani i ništa više od toga“, zaključila je Baštrica.

Konferencija je organizovana u okviru projekta „Glas za različitost i jednakost – politička integracija LGBTI zajednice u Crnoj Gori“, koji realizuje CeMI u partnerstvu sa Kvir Montenegrom.