Ona u svojoj ispovijesti za portal Standard kaže, da je marihuanu počela da konzumira kada je imala 16 godina, da s obzirom da ima 36 godina, tu opojnu supstancu konzumira više od pola njenog života.

“Mislila sam da sam pametnija i da je moja radoznalost imuna, kao i da to na mene ne može imati ikakva uticaj do te mjere da postanem zavisnica i izgubim kontrolu nad sopstvenim životom”, iskrena je ona.

Kako kaže, nikada zaista i nisam preuzela odgovornost za sopstvene postupke, jer sam čekala da me to neko nauči.

Okružena društvom sličnih, onih koji ne podržavaju ambicije, jer je strah od neuspjeha bio veći i od onih koji nisu znali da vole, i njeguju sebe uporno je, kako kaže, odbijala da prihvati realnost u kojoj je trebala da se suoči sa njenim kapacitetima i da preduzme sve što može da ih širi.

“Bila sam sposobna da zapamtim sve i svašta stvarajući slike u glavi, tako da sam se kroz srednju školu provlačila jedva odličnim i jako vrlo dobrim uspjehom, kod kuće nisam baš bila planirana i željena te sam bila neprimjetna, uvijek je postojalo nešto bitnije od mene, tako da sam lako uspjevala da sakrijem prve promjene u ponašanju koje su uslijedile konzumacijom”, objašnjava.

Povezani članci

Društvo

ZAVISNOST KOJA SE BRZO FORMIRA: Konzumacija marihuane najčešće počinje u tinejdžerskom dobu, njeni medicinski benefiti se masovno zloupotrebljavaju

Društvo

Sve više laboratorija za uzgoj marihuane u Crnoj Gori

Hronika

Šverc marihuane: Kriminalne grupe i dalje korak ispred policije

“Jedino društvo koje sam imala tada je bilo u mom komšiluku, što je mojoj anksioznosti od sređivanja same sebe i dolaska u grad bio pravi spas”, kaže ona.

Opasnost koju je konzumacija marihuane nosila sa sobom, ogledala se u tome da je mogla da bude potpuno bezvoljna, utučena od događaja tog dana, i da se još dublje uvuče u sopstveni očaj bez osude prisutnih, jer su svi bili omamljeni dimom marihuane.

U kući u kojoj je živio njen drug sam sa majkom koja nikada nije bila tu, mogli su, kako kaže, da rade šta hoće.

Promjene raspoloženja, depresiju, nalete bijesa jedino kontroliše konuzmacijom marihuane, i u tom začaranom krugu i dan danas traje.

“Meni alkohol nikada nije prijao, i dan danas ja ne pušim cigarete, ali da bih uopšte funkcionisala ili izbjegla potpuno ključanje od bijesa i nekontrolisanih emocija, ja moram da se “naduvam” i to više puta dnevno”, kaže ona, i dodaje da je konzumacija marihuane počela potiskivanjem njenog nezadovoljstva, i izbjegavanjem realnosti, što i dan danas traje.

“Sama sam izgradila sopstveni pakao obmanjujući najviše sebe kako sam ja jača, a u stvari proživljavam identično sve kao u najgorim krizama heroinski zavisnici”, iskrena je ona.

Zavisnost od marihuane je, prema njenim riječima, na fakultetu oslabio njen kapacitet za učenje, smanjivala se mogućnost za bilo kakav ozbiljan posao, jer je stalno kasnila, postajala je zaboravna, počela je da laže i krade, a da bi održavala neku prividnu sliku o sebi u najbližem društvu, sebe je predstavljala kao slobodnom i neobuzdanom, i naravno dovoljno pametnom, čak i bez fakulteta.

“Željela sam da budem konstanto omamljena, kao i sada, jer ne želim da osjećam nikakvu bol, stalno se vraćam u prošlost koju ne mogu da promjenim, niti da je zaboravim, više od svega što su mi drugi činili ne mogu sebi da oprostim što ja nisam učinila i postigla jer sam bila prestravljena, bila sam kukavica i nisam želela da se ni malo pomjerim, i promjenim, kako bih svoj život vratila u normalu. Život bez marihuane i zavisnosti od iste”, kaže ona i navodi da joj je stalni izgovor bio da ne zna kako, i da nema nikog da je nauči.

“Niz loših događaja i danas me prati, i jako mi je teško što sam ja sve svjesnija da imam problem, omamljenost je jako kratko trajala, to je više postajao moj stil, i jedini društveni život koji imam, a ja sam ostala jako usamljena”, kaže ona, i dodaje da je zatupjela samu sebe i uskratila sebi normalan život.

Da je život zavisnika težak, govore i njene riječi, da je izlazak iz pakla zavisnosti težak proces, nemoguć bez stručne pomoći, i ozbiljnog liječenja.

“Kada se osvrnem i pogledam moj život koji je prepun izgovora i samoobmane, ja bih najviše od svega voljela da mogu da se oslobodim svog poroka, jer je odavno mnogo veći problem nego zadovoljstvo. Voljela bih da mogu sebi da pomognem, jer održavanje porodičnog života sa visokofunkcionalnom depresijom je sve teže, i ja ne vidim sretan izlazak iz ove situacije, bez ozbiljnog i jakog lanaca podrške koji će mi pomoći, i prije i nakon bolničkog lečenja, zaključila je ona.

Ispovjest sagovornice portal Standard ukazuje na tanku liniju prelaska zadovoljstva u zavisnost, i ozbiljan problem, koji na više nivoa uništava nečiji, većinom mladi život. Studije pokazuju da radoznalost, uticaj društva, najčešće budu okidač da mlađe osobe počnu sa konzumacijom marihuane, što se prečesto otrgne kontroli.

Argumenti da je marihuana legalna u nekim državama Zapadne Evrope, i da se odavno koristi u medicinske svrhe ne piju vodu, jer u tim zemljama na snazi je stroga kontrola unosa opojne supstance u organizam, i isključivo za potrebe liječenja teških medicinskih stanja, koja marihuana ne liječi, već samo olakšava simptome.

Broj zavisnika od marihuane u Crnoj Gori nije poznat, jer se evidenecija uglavnom vodi samo za zavisnike od teških droga, ali mogućnost ulične kupovine i široka rasprostanjenost iste, utiče na popularnost među populacijom,predstavlja ozbiljan problem sa kojim se mnogi, većinom mladi ljudi i porodice u Crnoj Gori susreću.