Andrea se trenutno oporavlja od više povreda koje je zadobila u tragičnoj saobraćajnoj nesreći – iščašenje čašice koljena, uganuće ligamenata, uključujući i ogrebotine po tijelu.
Sa nogom u gipsu, vidno potrešena, ipak je smogla snage da se, za portal Cetinjski list, prisjeti dana kada je život izgubilo dvoje ljudi – dvoje njenih saputnika.Andrea kaže da ništa nije slutilo da će tog dana, kada je krenula prema Budvi, autobus završiti u provaliji.
“Sve je bilo normalno, gledala sam u telefon, sve do momenta dok je autobus počeo da skreće desno. Mislila sam da će autobus da stane, dok žena pored mene nije počela da zapomaže i u tom trenutku sam shvatila da se nešto dešava. Autobus je udarao u bankinu, krenuo da pada dolje i tada sam počela da vrištim. Prevrtali smo se i mislila sam da se nećemo zaustaviti. Pri zaustavljanju noga mi je snažno udarala o kamenje. Samo sam pazila da se ne udarim u glavu, čvrsto držeći telefon kako bih mogla, kad izađem, da pozovem nekog od porodice. Dvoje ljudi je palo preko mene, i nijesam mogla da dišem. Zamolila sam momka koji je pao preko mene da se pomjeri, da bi mogli da izađemo. Tada je neko od putnika slomio staklo i mi smo izašli. Zatim su nam neki ljudi pomogli da izađemo na magistralu. Tu su me polili vodom, utoliko je došla hitna pomoć i odveli su me u bolnicu”, ispričala je Andrea.
Kaže da je prva stigla u cetinjsku bolnicu, te da su medicinske sestre bile veoma ažurne.
Preporučeno
“Odmah su me snimili, imala sam ogrebotine i otežano sam disala, ali po njihovom mišljenu bilo je sve okej. Međutim, juče su mi u Urgentnom centru stavili gips. Porodica mi je odmah stigla, svi su bili pod velikim stresom i u šoku. Uglavnom, najbitnije je da sam preživjela iako ova trauma psihički utiče na mene. Hvala gradonačelniku Nikoli Đuraškoviću, kao i vašoj medijskoj kući što ste mi se javili i pitali za moje zdravlje”, zaključuje Andrea u razgovoru za Cetinjski list.