Video
Model studija na pravnim fakultetima 3+2+3 (osnovne, master i doktorske) nije dobar, jer, između ostalog, nije usklađen sa tržištem rada i ukoliko se ne riješi taj problem treba da se uvede stari model 4+1+3.
Preporučeno
To je poručeno sa sinoćnjeg foruma Udruženja pravnika Crne Gore gdje se razgovaralo o programu studiranja i obrazovanja pravnika u našoj zemlji, piše Pobjeda.
Istaknuto je da na privatnim fakultetima ovaj model nije još počeo da se primjenjuje, ali se krenulo ka tome, odnosno ustanove su u procesu akreditacije.
Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Mediteran Miloš Vukčević rekao je da, između ostalog, Zakon o pripravnicima jasno propisuje da studenti moraju završiti četvorogodišnje studije da bi mogli da odrađuju pripravnički staž u sudstvu i tužilaštvu, te da je to problem.
“Studenti će biti prinuđeni da onda idu na master. Da li za pripravnika mora da bude master”, pitao je on.
Pomoćnica ministra prosvjete Mubera Kurpejović kazala je da se u narednom periodu očekuje usklađivanje sa Zakonom o visokom obrazovanju kojim je 2017. godine propisan model studija 3+2+3, koji je prepoznatljiv na evropskom prostoru.
Rekla je i da je najviše pravnika na evidenciji Zavoda za zapošljavanje, ali da se oni isto tako i najlakše zapošljavaju.
“Skoro sam sigurna da će Ministarstvo pravde, kao i ostali, uskladiti svoje propise”, istakla je ona.
Za razliku od nje, buduća dekanica Pravnog fakulteta Aneta Spaić je skeptična. Podsjetila je da je odgovor Ministarstva pravde, kada se usvojio Zakon o visokom obrazovanja, bio striktno “ne”.
“Prilično sam skeptična. Vidjećemo”, rekla je ona.
Istakla je da Univerzitet Crne Gore shodno “regionalnim talasima koji se kreću u pravcu modela 5+0, već razmišlja o sistemu preinačavanja i vraćanja u stari 4+1, navodeći da su “to nekakve glasine koje stižu iz senatskih krugova”.
“Da li ćemo se kretati u pravcu koji je pomenula Kurpejović, prilagođavanje sistema ili ćemo se opredijeliti za 4+1, to je tema koja je pred nama”, navela je ona.
Ukazala je na činjenicu da su regionalni sistemi opredijeljeni za model 4+1 ili 5.
“Hrvatska je 5, imamo Njemačku sa 5, koja nam je vrlo pokazna, Sloveniju, takođe, 5. Imamo i Makedoniju 3+2 i oni idu na 5. Bosna i Hercegovina imamo 4+1, i oni idu na 5”, rekla je ona, ocjenjujući da postojeći model nije dobar radi balansiranja predmeta, opterećanja i cjelokupnog kvaliteta nastave.
Student Pravnog fakulteta na Univerzitetu Mediteran Filip Boljević pitao je učesnike foruma zašto sada kritikuju ovaj sistem, te zašto nijesu reagovali kada se usvajao.
“Šokirala me vijest da ćemo da se vratimo na 4+1”, rekao je on.
Spaić mu je odgovorila da “smo neoprezno ušli u reformu, te da su tome doprinijeli evropski eksperti koji iz nekog svog nacionalnog, prilično uskog gledanja, saopštavaju te stvari”.
“U ovom slučaju ekspertiza slovenačkih eksperata je bila presudna. Možda smo se previše oslonili… U pravu ste. Mogli smo tražiti više, nijesmo znali da će ovakvo opterećenje biti… Ovo je kolektivna odgovornost, olako smo ušli u nešto što je sugestija”, navela je ona.
Branislav Radulović je rekao da je Udruženje pravnika ranije izašlo sa stavom da je neophodno vratiti se na model 4+1, ističući da se novi model pokazao kao necjelishodan.
Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Donja Gorica Zoran Stojanović istakao je da je Njemačka rekla ne Bolonjskoj deklaraciji na Pravnom i Medicinskom fakultetu, te da i on smatra da treba pribjeći modelu 4+1.
