Šovinizam u afektu

Piše Đorđe Šćepović

Da je tona mržnje koju je nekad anonimna fb pojava, a danas ministarka četiri resora Vesna Bratić, odašiljala među internet polusvijet u kojem je danonoćno obitavala prije saznanja da će biti ministarka svesrpske vlade, zapravo bila sarkazam ili afekat, saznali smo iz mučnog intervjua na jednoj provladinoj televiziji.

Sav onaj govor mržnje objavljen na ministarkinoj do skoro omiljenoj naučnoj platformi – fejsbuku – više nije važan, šovinizam je (reče ministarka) bio tek posljedica ministarkine reakcije na antisvetosavske nakane. Razni Dežulovići, Latinke Perović i slični hajkači na svetosavlje toliko su uznemirili Vesnu Bratić da je ona reagovala kako bi valjda reagovalo i svako drugo vjerujuće, bogougodno ljudsko biće – šovinizmom.

Danas, kada je ministarka okačila fb o klin, šovinizam više ne stanuje na društvenoj mreži, on se uselio u četiri resora kojima gospodari šovinistkinja u afektu. Vesna Bratić nam je otkrila kako će se osvetiti svima koji su potpisali peticiju protiv nje, tačnije, njenog šovinizma. Osim najave surovog osvetništva (Marvelovi Avengersi, spavate li mirno?!) i tone nesuvislosti koju je ministarka isporučila u narečenoj režimskoj televiziji, četvoroministarka nam je otkrila i da je Šekspir američki dramski pisac.

E, to je epohalno otkriće! Hajka na sve što je crnogorsko počela je 30. avgusta 2020, te stoga ne iznenađuje svakodnevno hajkanje čije su mete svi oni koji ne pripadaju „srpskom svetu“. Da zaista živimo Zonu sumraka uvjerava nas i poznati harmonikaš i šaljivdžija Dragan Koprivica kog je zapalo da uđe u Ministarstvo kulture, i to ne kao stranka, već kao funkcioner. Dragan Koprivica u Ministarstvu kulture, pa to je bolji vic od svih onih koje je ovaj hobi-profesor ikad ispričao na nekom od brojnih gostovanja u raznim mjesnim zajednicama i pośećenim posijelima.

Nego, kakav ministar, takvi i saradnici. Harmonikaš je krenuo silovito, pa je u jednom vladinom glasilu targetirao Otvoreni kulturni forum sa Cetinja. Neko ko ne živi u Crnoj Gori i ne poznaje prilike možda bi i povjerovao u objave veselog harmonikaša. Nije sporan novac koji je OKF-u dodjeljivan od strane Ministarstva kulture, na regularnim godišnjim konkursima, sporno je licemjerje ugroženih Srba „kojima je u Crnoj Gori uskraćeno sve osim vazduha“.

Bilo bi lijepo da nam Koprivica saopšti koliko su novca od tog istog Ministarstva kulture dobijali ugroženi i diskriminisani srpski izdavači, udruženja, pisci. Recimo, braća Uljarević? I mnogi drugi. Naravno, to harmonikaš nikad neće objaviti. OKF je samo jedan od trnova u oku „srpskog sveta“.

Milorad Popović je tek jedno od imena koje je na crnoj listi svetosavske kamarile. I nije riječ o Miloradu Popoviću, već o namjeri da se svako ko je govorio i govori o pošasti zvanoj velikosrpski nacionalizam − targetira i stavi na stub srama. Sramno je i ćutanje onih crnogorskih pisaca koji su upravo zahvaljujući OKF-u objavili knjige. Neki od njih će se kasnije za sitne novce staviti na raspolaganje već pomenutoj braći.

Jedan od svakako najbizarnijih pimjeraka šoviniste i fb laprdala je čuveni revolucionar iz Tivta, koji se u maniru iskusne prostitutke nudi vlastodršcima ne bi li se umilostili i našli kakvu zgodnu poziciju i za njega, budući da je raspoređivanje po dubini u punom jeku.

Oni koji znaju pohabanog profesora, znaju i da njegova revolucija počinje onoga trenutka kada ga bivša vlast ispaljuje za funkciju u lokalnoj biblioteci. Takođe znaju i da je 90-ih godina prošlog stoljeća dobijao vaspitne šamare od ideoloških blizanaca nove većine. Valjda je „stokholmski sindrom“ i u Crnoj Gori prilično uzeo maha.