Video
Jedan od ključnih ciljeva projekta „Ubrzanje digitalnog upravljanja” kojim Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) podržava Vladu Crne Gore u procesu digitalne transformacije, je da pruži podršku Ministarstvu javne uprave u unapređenju sistema upravljanja otvorenim podacima. Takođe, UNDP po prvi put u Crnoj Gori razmatra otvorene podatke od velikog značaja u skladu sa Direktivom EU, kao posebnu potkategoriju otvorenih setova podataka čija je ponovna upotreba povezana sa značajnim benefitima za društvo, životnu sredinu i privredu uopšteno.
Istraživanjem koje je rađeno u okviru projekta, a u kojem su učestvovali predstavnici poslovnog sektora, akademske zajednice, nevladinih organizacija i medija, identifikovani su ključni nedostaci u funkcionisanju portala otvorenih podataka i date preporuke za ovu oblast koja je u Crnoj Gori još uvijek u početnoj fazi, uzimajući u obzir razliku između otvorenih podataka i podataka i informacija dobijenih u skladu sa procedurama o slobodnom pristupu informacijama. Pojam otvorenih podataka se odnosi na podatke u mašinski čitljivom i otvorenom formatu, koji su fizičkim i pravnim licima dostupni za „ponovnu upotrebu“ u cilju stvaranja nove vrijednosti, odnosno dijeljenje bez ograničenja.
Građanke, građani i privreda imaju izuzetno pozitivan stav o otvorenim podacima, što potvrđuje podatak da značajan broj ispitanika i ispitanica smatra da su otvoreni podaci izuzetno važni (93,4 odsto). Gotovo 90 odsto ispitanika i ispitanica smatra da portal nije dovoljno medijski promovisan, iako se otvoreni podaci smatraju mehanizmom za unapređenje transparentnosti, digitalizacije i uopšte reforme javne uprave.
Predstavnici poslovne i akademske zajednice, civilnog društva i medija vide u otvorenim podacima i portalu dobar mehanizam za društveno-odgovorno ponašanje, pa su tako ključni motivi za korišćenje otvorenih podataka rješavanje konkretnog problema (66% ispitanika i ispitanica), unapređenje usluge za građane i klijente (61,7 odsto), te razvoj inovativne usluge/web sajta (57,4 odsto). Najveće interesovanje vlada za otvorene podatke iz oblasti obrazovanja, statistike i finansija. Za otvorene podatke u sektoru obrazovanja zainteresovano je 95,7 odsto ispitanika, za oblast statistike 89,4 odsto, dok je interesovanje za finansije na centralnom i lokalnom nivou pokazalo 87,2 odsto ispitanika i ispitanica.
Oni smatraju da otvoreni podaci povećavaju efikasnosti u radu i povećavaju produktivnost, ali da u javnoj upravi i među donosiocima odluka postoji nerazumijevanje o značaju otvorenih podataka. Jedan od zaključaka istraživanja je da je potrebno jačati kapacite unutar organa javne uprave i lokalnih samouprava na svim nivoima, kao i jačati svijest o značaju otvorenih podatka, a sve u cilju stvaranja pune otvorenosti javne uprave.
Stalna predstavnica UNDP-a u Crnoj Gori, Daniela Gašparikova, podsjetila je da je za postizanje ciljeva održivog razvoja važno da država koristi sve raspoložive resurse.
“Stepen i brzina napretka države ka članstvu u EU i ostvarivanju Agende 2030 umnogome zavisi od efikasnosti i transparentnosti javne uprave. Zato je važno da jačamo proaktivno objavljivanje podataka, uz istovremeno poboljšanje kvaliteta transparentnosti, tako da podaci budu lako dostupni i pretraživi, mašinski čitljivi i u skladu sa potrebama društva i privrednog sektora. Na primjer, ako uzmemo u obzir sektor saobraćaja, analizom otvorenih podataka o saobraćajnim nezgodama mogu se identifikovati ugrožene grupe učesnika u saobraćaju na osnovu demografskih karakteristika, kao i uzroci, načini i lokacije na kojima se najčešće dešavaju nezgode. Na osnovu ovih setova podataka, moguće je napraviti modele za predviđanje saobraćajnih nezgoda, uticati na izmjenu režima saobraćanja i sanirati kritične tačke na identifikovnim lokacijama. Dodatno, kombinacija setova podataka iz drugih oblasti dobra je baza za kreiranje i digitalnih alata koji će automatski slati signale nadležnim službama ukoliko su prekršena pravila koja potencijalno ugrožavaju saobraćaj na tim lokacijama. Samim tim, ponovnom upotrebom otvorenih podataka i njihovim kombinovanjem i uvezivanjem utičemo na povećanje efikasnosti poslovanja, kreiranje politika, ali i novih proizvoda i usluga koji unapređuju kvalitet života i poslovanje”,kazala je Gašparikova.
Ministar javne uprave Marash Dukaj istakao je da u okviru setova otvorenih podataka, posebnu kategoriju predstavljaju podaci visoke vrijednosti (high-value open data sets).
“Ovi podaci nijesu fiksna kategorija, već se vremenom prepoznaju novi, na bazi faktora kao što su: uticaj na održivi razvoj, ekonomski efekti, potencijal za inovacije, kvalitet podataka itd. Imajući ovo u vidu, uz podršku UNDP-a je, po prvi put, u skladu sa Direktivom EU za podsticanje ponovne upotrebe otvorenih podataka u državama članicama, urađena procjena seta ovih podataka. Otvoreni setovi podataka od velikog značaja u koje spadaju geoprostorni, posmatranje zemlje i životna sredina, meteorološki podaci, statistika, vlasništvo u kompanijama i mobilnost, ključni su resurs za digitalno upravljanje, naročito kreiranje novih digitalnih rješenja koja ponovnom upotrebom ovih podataka dobijaju na vrijednosti”, rekao je Dukaj.
Preporučeno
Istraživanje je dostupno ovdje, a procjena seta podataka visoke vrijednosti ovdje.
