Video
Rezultati pomenutog istraživanja sugerišu i da je nastavljen trend u kojem zapadni partneri gube uticaj u Crnoj Gori, iako pristupanje EU podržava preko tri četvrtine građanstva, a članstvo u NATO preko polovine.
Ubjedljiva je većina onih koji ne spore postojanje crnogorskog identiteta – 72 odsto, a nešto manji broj priznaje crnogorski jezik – 63,5 odsto.
”Nezavisnost Crne Gore je konačna i neupitna za ubjedljivu većinu građana i građanki Crne Gore (77,3 odsto), dok to pitanje nije zatvoreno za malo više od petine (22,7 odsto). Na pitanje da li bi referendum o nezavisnosti Crne Gore trebalo ponoviti većina (67,4 odsto) je na stavu da to ne treba raditi, a nešto manje od četvrtine (24,3 odsto) da treba. Slični su nalazi i oko pitanja da li bi u Crnoj Gori i Srbiji trebalo održati referendume o ujedinjenju dvije zemlje. I u slučaju kad bi takav referendum ponovo bio održan 68,7 odsto je čvrstih u stavu da Crna Gora treba da bude nezavisna, manje od petine (18,3 odsto) onih koji su za zajednicu sa Srbijom i oko šest za zajednicu sa Srbijom i Republikom Srpskom”, kazala je tokom predstavljanja podataka Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a.
Rezultati na uzorku od skoro 1000 ljudi, pokazuju da uticaj zvanične Srbije na unutrašnja pitanja u Crnoj Gori prepoznaje preko polovine građana i građanki (53 odsto), dok za oko 30 odsto taj uticaj ne postoji.
Percepcija uticaja zvanične Srbije je izražena kodnacionalno opredjeljenih Albanaca, Bošnjaka, Muslimana, Crnogoraca, Hrvata, ali je zastupljena i kod skoro dvije petine onih koji se izjašnjavaju kao Srbi, navodi se u istraživanju.
-Posljedično, značajno je izraženija kod partija manjinskih naroda, kao i kod partija tzv. pro-crnogorske opcije (DPS, SD, LP, SDP), ali i kod pokreta Evropa sad (51,4 odsto)- navela je Uljarević.
Vuk Čađenović,izvršni direktor agencije DAMAR,predstavio je nalaze istraživanja u dijelu identitetskih pitanja.
”Skoro dvije petine (39,6 odsto) građana i građanki vjeruje da je Crnogorska crkva bila autokefalna, a suprotnog je mišljenja okočetvrtine (25,3 odsto), dok je opet veliki broj onih nedefinisanog stava (35,1 odsto),što može ukazivati nanedostatak informacija ili različite interpretacije istorijskih događaja”, pojasnio je Vuk Čađenović.
Nalazi su podijeljeni oko percepcije odnosa između Srpske pravoslavne crkve (SPC) i države Srbije, pa oko četvrtine ispitanika/ca (25,1 odsto) smatra da je SPC sastavni dio države Srbije, odnosno vjeruje da SPC sarađuje s državom, ali da ima svoju autonomiju (24,5 odsto). Manji je broj onih (18,7 odsto) koji smatraju da SPC djeluje nezavisno od države Srbije. Najveći procenat ispitanika/ca (31,7 odsto) ne može da se odredi oko ovog pitanja.
Pitanje o mogućoj autonomiji Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP) unutar SPC-a generisalo je različite odgovore.
Oko petine smatra da MCP treba da ima autonomiju unutar SPC-a, ali je sličan procenat i protiv takve ideje. Značajnih 16,6 odsto je neodlučno, a skoro 15 odsto je onih koji vjeruju da MCP već ima autonomiju. Najveći procenat (26 odsto) nema iskristalisan stav o ovoj temi. U odnosu na posljedice moguće autonomije MCP-a unutar SPC-a, oko četvrtine ispitanika smatra da to ne bi imalo značajnog uticaja, ili da bi autonomija MCP-a mogla popraviti odnos Crnogoraca prema SPC-a, dok oko 15 odsto i vjeruje da bi takva odluka mogla odnaroditi Srbe u Crnoj Gori. Međutim, najveći procenat ispitanika (34,8 odsto) ne može da se odredi u smislu posljedica takve odluke.
Preporučeno
”Većina od 43 odsto smatra da postoji uticaj SPC na unutrašnjopolitičke prilike u Crnoj Gori, a 28 odsto ne vjeruje da SPC ima značajan uticaj na političke prilike u zemlji, dok skoro trećina nema definisan stav o ovom pitanju.I pitanjevlasništva crkvene imovine u Crnoj Gori izazvalo je, očekivano,podijeljene odgovore. Tako 22,5 odsto smatra da crkvena imovina treba da pripada SPC-u, 16 odsto se opredjeljuje za MCP,a 21 odsto za CPC. Značajno je napomenuti da 25 odsto ispitanika vjeruje da crkvena imovina treba da bude u vlasništvu države Crne Gore. Oko petine nema stav o ovoj temi”, kazao je Čađenović.
