Komentarišući izjavu premijera Milojka Spajića da će u februaru imati problem da isplate uvećane i srazmjerene penzije, jer se ušlo u privremeno finansiranje, Drobnjak ističe da to potencijalno može biti problem.
“Penzije su mandatorni izdaci i ti izdaci se moraju isplatiti, tako da stojim pri stavu da će biti isplaćene uvećane u februaru”, kazao je Drobnjak.Dodao je da su dobili 65 miliona eura što je dovoljno za isplatu decembarskih penzija. Pojašnjava da Crna Gora ima 126.000 penzonera, a januarsko povećanje neće dobiti oni koji imaju minimalnu penziju, nešto više od 46.000. Za njih će tako biti do kraja 2025.
“Svi koji imaju preko 450 i koji su primali razliku do 450 imaće janurasko usklađenje penzija”, kazao je Drobnjak.
Što se tiče srazmjernih penzija direktor Fonda PIO je istakao da je 5,5 miliona eura finansijski efekat tog izdatka, a takvih penzionera je nešto manje od 3.000. Taj akt je u skupštinskoj proceduri i čeka da bude usvojen zajedno u paketu sa Zakonom o budžetu.
“Iskreno se nadam da će se parlamentarci dogovoriti, jer ovo je u korist svih građana. Kada se makne politika sve je čisto i jasno. Čim to prođe u Skupštini, a sjednica je 21. januara, onda će srazmjerni penzioneri dobiti svoje pravo, a to podrazumijeva da ako imaju drugu penziju iz inostranstva koja je manja od 450 eura biće im isplaćena u iznosu od 450 eura. To je značajno, jer je veliki broj onih koji imaju male penzije i ranjiva su kategorija, a ovim bi problem mogao biti riješen”, naglasio je Drobnjak.
Profesorica Ekonomskog fakulteta UCG Maja Baćović, naglašava da na bazi podataka zaključno sa novembrom, prema grubim procjenama Fondu PIO može da nedostaje svega par miliona koja mogu da obezbijede dobrim finansijskim upravljanjem.
“Januraska penzija pokazuje da su troškovi oko 63 miliona, tako da i u januaru bi mogli da naprave neke uštede i da riješe nedostatak tih nekoliko miliona”, objašnjava Baćović.
I Miloš Vuković, iz NVO “Fidelity consulting” je stava da isplata februarskih penzija neće biti problem, niti tokom cijele godine, jer sve što je mandatorni izdatak ne može biti problem.
“Kada vidimo podatke Ministarstva finansija, novca ima, pa čudi izjava premijera, ali možda on nešto više zna. Ni 2021. kada smo imali privremeno finansiranje nije bilo problema i mislim da je ovo više politički marketing da se dižu tenzije, jer ni na lokalnom ni na državnom nivou nema problema”, naveo je Vuković.
Privremeno finansiranje šalje signal o nestabilnosti u državi
Baćović se osvrnula na činjenicu da nije usvojen bužet ističući da i u uslovima privremenog finasiranja sistem može da funkcioniše, ali nije dobro neusvajanje budžeta, jer to šalje signale ekonomskim saradnicima i investitorima da u zemlji postoji nestabilnost.
“Kreditni rejting pada, imate veću cijenu za pozajmljena sredstva. Politička nestabilnost znači i pad investicija, tako da to dodatno pogoršava stanje i ne ide u prilog crnogorskoj ekonomiji”, kazala je Baćović.
Vuković podsjeća da je 2021. budžet usvojen u junu. Tehnički rok za usvajanje je do marta i nema potrebe da se ulazi u tenzije. To je, kaže bila i postkovid godina, gdje smo imali mnogo težu prihodovnu stranu.
Vuković: Ovakvim rješenjima krši se Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti
Komentarišući budžet za 2025. Vuković ističe da je uvedena akciza od tri centa na litar goriva, kompanije i jahte su oslobođene ove takse. Cijene stanova su visoke rente takođe, voda i struja će biti veće, a od svake kese koja se kupi uzima se tri centa.
“Uveden je PDV na online trgovinu, uvećan je u ugostiteljstvu, takse na mirna vina, porezi priređivačima igara na sreću. Imamo 25 miliona za nabavku vladinog aviona, ali nemamo za avion za gašenje požara. Smanjen budžet Fonda zdravstva, MUP i ostale potrošačke jedinice dobile su manje novca. Ovaj zakon o budžetu krši zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, jer je deficit preko 3 odsto, dug preko 60 odsto. Krši se i zato što tekući izdaci rastu brže od rasta BDP-a, a to je fiskalno neodrživo. Ovakvo kršenje se, istina, dešavalo i ranijih godina, ali se mora reći da je ovaj budžet fiskalno neodgovoran”, navodi Vuković.
Preporučeno
Naglašava da investitori gledaju deficit, koliko su izdaci za potrošnju, i prate preporuke Evropske komisije koja je rekla da se višak sredstava iskoristi za otplatu duga, jer dolaze nesigurna vremena.
Video