Video
Iz novskog DPS-a su, kako kažu, na zahtjev velikog broja građana i inspirisani posljednjiim dešavanjima u koaliciji na vlasti u Herceg Novom, pripremili šesti nastavak serijala “Komedijaši na vlasti”.
Njihovo saopštenje prenosimo integralno:
Izvlačenje nagrada za igru: Ljubav u doba kolere, venere i mimoza
Naziv djela: Komedijaši na vlasti
Čin: šesti – Izvlačenje nagrada za igru: Ljubav u doba kolere, venere i mimoza
Scena: neki od opštinskih kabineta u ćošku zgrade
Glavne uloge: kumovi Kati i Bigo, Mića i časni Pavle
***
Koalicioni prvaci sjede u tišini. Rade. Palme ne šušte – pojeli ih surlaši. Šljive ne mirišu – daleko je Osečina, mada se lider SNP-a Danijela sprema na put. Ne čuje se De Palma – dijeli pare u Jagodini. Zamro je i zvuk novog polovnog vozila Čistoće DOO iz 2012. godine nabavljenog u rekordnom roku. Jedino se čuje kliktanje telefona dok lajkuju nešto na facebook-u.
Mića: “Klikćem kol'ko mogu, ali se ovaj Ristić ne mrda. Iskrivih ruku i puče mi telefon. Što je ovo? Nemoj da otpustim nekog od vas. Zovite mi Pavla!” raspara tišinu misleći na direktora TO HN.
Kati: “Nemojte tako dragi kolega Mića. Ovo je nagradna igra. Ne možemo da namještamo rezultat. Treba pošteno da izvučemo nekog.”
Mića: “Pošteno? K'o što ste pošteno dobili izbore, je li? Slušaj ti mene Kati! Nemoj da ja pocijepam koaliciju! Ristić ima demokratski da pobijedi i tačka! Jasno! Inače, ode koalicija! “
Bigo: “Štovani kolega Mićo… K'o predstavnik zakonodavne vlasti, moram vam ukazati na ….”
Mića: “Nemoj i tebe da ražalujem k'o što sam onu vašu što ne dolazi na posao. Znaš li ti ko je Nebojša Ristić? Misliš li ti da se slučajno slikao sa onom malom? Aaa? Znaš li ti koliko je trebalo meni i časnom Pavlu da ga dovedemo da se slika i promoviše Novi? “
Bigo: “Pa… vi ste štovani kolega Mićo sami rekli da ne poznajete Ristića… kako ja mogu da znam ko je Ristić, ako vi ne znate ko je Ristić?… Nije logično štovani kolega Mićo da ja znam, a vi ne znate… zar ne? Vi sve znate” i tiho šapnu kumari: “Koga je to ražalovao navijač Zvijezde?”
Kati: “E moj kumara. Izgleda da i ti ne dolaziš na posao. Smijenio je Simonidu.”
Bigo: “A kad kume Kati?”
Kati: “Kume Bigo, daj više počni da radiš svoj posao. Pušti privatne poslove. Ti si narodni čo'ek u Skupštini. Ja sam ti bio u Vašingtonu da jedem dok se molim. I dok sam jeo i molio se, mada ne znam više jesam li stigao da se molim koliko sam jeo, Mićo je smijenio Simonidu. Fino sam te upozorava da preduzmeš nešto i da počne da dolazi na posao”.
Bigo: “Ali, kume Kati, pa ne mora Simonida da dolazi na posao da bi radila. Đe god da je on radi. Pa jesu li i ovi is DPS-a vazda govorili da radi ko zmaj. Jesu li? A đe nju…. uf… kuku meni…. uf, uf, uf…”
Taman zavlada tišina, kad se začu oštar glas.
Mića: “Ovo je diverzija!!! Ja klikam, ali se ovaj broj like-ova ne mrda!!! Zovite mi časnoga Pavla!!!”
Kati: “Kume Bigo” prošapta kumara Kati. “Mogu li da te prigrlim ili uhvatim za ruku? Malo me strah od ovog navijača Zvezde. Imamo li kojega načina da ga maknemo iz koalicije?“
Bigo: “Imamo. Neka ga neko zamoli da svoje mandate da Šimraku ili nama.”
Kati: “Vazda si bio pametan, moj dobri kume Bigo. Mi smo te i podržali zato što si mnogo pametan. I zato što si moj kum, naravno. Ali bolje bi bilo da ih dâ nama, jer vi ste kumara mali, a otkad nema Simonide vi ste još manji. A ovaj tvoj Šimrak ima aferu oko betonske galanterije. Jesi li čuo za to?”
Bigo: “Zar i on aferu. A sjećaš se kako nam je principijelno moralisao kada smo sastavljali koaliciju? I vazda je pričao da je pošten. Mnogo pošten. Nema druge kumara, nego da daju mandate nama. I da vratimo Simonidu. Da i mi malo porastemo.”
Kati: “Nemoj da mi to činiš kumara. Znaš li ti što će mi reći moj mali veliki šef? Taman smo se malo stabilizovali i izveli ovaj narod na ulicu… demokratski… dobro, dobro i sa malo para i autobusa… i da se opet svađamo. Znaš ti njega. Opet će reć’ da osjeća tjeskobu, mučninu i neodoljiv nagon za povraćanjem na pomen Demokratskog fronta. Ali, dođi da te prigrlim. Dođi, mili moj kumara.“
Neko zakuca na vrata i prekide kumovski zagrljaj. Ulazi Pavle.
Pavle: “Zvali ste me Šefe”
Mića: “Jesam. E'o dvije ure udaram po ovom telefonu i like-uem, a ne pomjera se broj kod Ristića. Što je ovo? Čo'ek treba da pobijedi u nagradnoj igri ove agencije đe ti radiš, i dođe u Herceg Novi, da se vidimo, da mi prenese poruke sa važnoga mjesta. Važnog mjesta, je li ti jasno?”
Pavle: “Nema problema Šefe. Ako je sa važnoga mjesta, evo što ćemo. Izvućemo dva-tri druga imena. I onda ćemo reć’ da oni mogu da se dobrovoljno odreknu nagrade i prenesu je na koga kod ‘oće. I tako će Ristić da dobije i dođe. Da ne pomamljujemo ovaj narod, ionako su svi ljuti na nas”.
Mića: “Ma jeste li čuli ljudi? Jesti li čuli časnoga Pavla? Je li vam sad jasno kakav kadar nama treba? Razumijete li zašto ne možete bez Novske? Mi smo srce, mozak, bubreg, pluća, oči… (nabroja još poneki organ, ali nije za novine)… našeg grada.”
Bigo: (ispod glasa) “Kumara, ovaj će te bačit sa bilborda brže no tvoj mali veliki šef. Uuuuuu…”
Kati: “Toooo Mića! Tooooo ti je strašna ideja. Kako se toga nismo ranije sjetili. Bravo Mića. Bravo! Ostavite telefone. Časni Pavle, idi hitno i vuci imena dok se ovo saopštenje DPS-a nije o'ladilo. I zovi toga Ristića, da se čo'ek ne uzruji. Ne valja da se nervira. Moramo razmišljat i o njemu… E pa fino. I ovo riješismo ljudi. Dobra je ova naša koalicija. Dobra. Zajedno smo jači.”
Bigo: “Što ćemo sa Simonidom?” prošaputa.
Zaboravivši za tren na kumovske nježnosti, Kati pogleda kuma Biga autoritetom predsjednika opštine i mudro prozbori: “Riješiće se i to kumara. Riješiti. Prije ili kasnije. Nemoj da se mi bavimo time. Ima ko.”
Bigo spušti pogled, pušti kumovsku ruku i zagleda se u daljinu.
Preporučeno
Na žalost, nastaviće se…”
