U nastavku suđenja za pokušaj terorizma pred Višim sudom u Podgorici prikazana je SMS poruka koju je, navodno, Bratislav Dikić poslao Mirku Velimiroviću 15. oktobra 2016. godine.

Te noći je, po svjedočenju Velimirovića, on Dikiću trebalo da preda “rakiju” (ključ od kuće u Podgorici u kojoj je navodno trebalo da bude oružje) i specijalni telefon.

Velimirović postupa po nalogu svjedoka saradnika Saše Sinđelića koji mu do tada ne govori da je šifra za Dikića – Nikola.

“Čekaj me na parkingu Delta sitija u 22:20 na prvom ulazu od kružnog toka. Nikola”, piše u poruci koja je označena kao službena tajna Uprave policije, a koja je prikazana u sudnici.

“Ta poruka je stigla na moj običan telefon”, rekao je Velimirović.

Na pitanje specijalnog tužioca Saše Čađenovića ko je Nikola, Velimirović je objasnio da u tom trenutku nije znao da je to Bratislav Dikić.

On je potvrdio sve što je ispričao svjedok saradnik Saša Sinđelić, a onda opet objasnio zašto je odlučio sve da prijavi crnogorskim nadležnim organima.

Velimirović je ranije još jednom objasnio svoju ulogu u slučaju i istakao da mu je žao što je sve prijavio crnogorskim nadležnim organima jer, iako mu je glavni specijalni tužilac, Milivoje Katnić, kako kaže, obećao da će mu “sačuvati glavu” ukoliko on pomogne tužilaštvu, na kraju “vidio kako mu pomaže”.

On je objasnio šta se sve dešavalo od momenta kad je pristao da bude dio plana, preko uništavanja oružja po nalogu Katnića pa sve do hapšenja u Podgorici.

Velimirović, kog je angažovao Sinđelić, bio zadužen za nabavku oružja koje je našao kod izvjesnog Šiptara. Cijena jedne puške je 450 eura, i još euro po metku.

“Sam sam razmišljao… Da odustanem, nijesam smio. Oružje je velika stvar, a povjerenje je dao meni da radim. Nijesam htio da ga prijavim srpskoj policiji jer nijesam znao ima li koga tamo. Npr. vozio je kola iako je popio tri piva. 12. oktobra sam došao u crnogorsku policiju. Sve sam ispričao o planu, o upadu u Skupštinu… Rekao mi je da će da me pošalje kod čovjeka iznad sebe. Iz te policije negdje su me odveli. U tu prostoriju je došao glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić. On mi je rekao da slobodno mogu sve da mu kažem i sad mi je žao što sam to uradio. Katnić mi je rekao ‘Ti nama pomogni, mi ćemo tebi, sačuvaćemo ti glavu.'Vidim kako mi je sačuvao. On mi je rekao da ću biti pod nadzorom. Kupi oružje, rasklopi i baci u jamu. Ja sam rekao da nema jame, ali da ima jezero. Vratio sam se i sreo sam se sa Sinđelićem 13. u Raškoj. Njemu sam rekao da sam 12. oktobra uzeo kuću u Podgorici gdje ću da smjestim oružje, ali i još kuća gdje ćemo ljude da smjestimo. Sinđelić mi je rekao da je to odlično. On mi je dao 16.000 eura, i onda mi je dodao još 15.000 eura. Sjedjeli smo u restoranu Breza u Raškoj. On je otišao u Srbiju, a ja u Zubin Potok”, objasnio je Velimirović.

On je tog dana u 13h imao sastanak sa čovjekom od kog je kupio oružje.

“Zatim sam otišao na jezero, uzeo čamac i nekih kilometa uzvodno od brane gdje je Gazivoda, ja sam to oružje rasklopio i bacio sve. Municiju sam prosipao po jezeru. Sve sam rasturio, vratio se i morao odmah da idem za Crnu Goru jer sam Sinđeliću rekao da to oružje treba da prenesem. Kad sam stigao, javio sam se tužilaštvu. Sinđelić mi je rekao da moram da slikam oružje. Tužilaštvo je našlo neku kuću. Tu sam slikao i poslao Sinđeliću i vratio se nazad jer mi je rekao da imam sljedeće obaveze”, dodao je on.

Sa Sinđelićem se, kako kaže, sreo na putu prije Požarevca.

“Dao mi je, kako je rekao, specijalni telefon. Preko njega o svemo možemo da pričamo, ne može da se prisluškuje. U Podgorici treba da ga predaš Nikoli i ključ od kuće gdje je oružje. Vratio sam se za Crnu Goru. U putu sam se čuo jednom sa Sinđelićem i rekao da smo u putu. On mi je rekao da mu se Nikola ne javlja, ali da će brzo dati Nikoli broj da bismo se čuli. Usput me je neko zvao i rekao ‘Mi smo pošli, gdje ćemo se vidjeti zbog novca, da finansiramo put’. I Sinđelić mi je rekao da novac nije problem. Stigla mi je i poruka od Branke Milić ‘Brate, mi smo pošli’. Oni su pošli pod Ostrog. Ja sam ttrebao da predam telefon i oružje, ali mi se Nikola nije javljao”, kaže Velimirović.

Zatim je zvao Sinđelića i rekao mu da su ljudi nervozni.

“Rekao mi je da će Sinđelić doći i da će se javiti. Tada mi je rekao svašta. Da se hapsi Milo Đukanović… Svašta. Poslije mi je stigla poruka na običan telefon da treba da se vidimo u Delti u 22, 22:30h. Ja sam pošao. Malo sam pogriješio. Delta ima dva ulaza. Ja sam bio kod nekog marketa. Onda sam zvao Sinđelića koji mi je rekao da je Nikola iza, s bradicom i nekom ženom. Došao sam kod njega i rekao sam ‘Poslao je striko rakiju (ključ od oružja) i telefon da ti dam’. Rekao sam da pođe da vidi kućuu kojoj je rakija (oružje). Stigli smo do te kuće. Pitao me je gdje da me vozi. Stali smo kod jedne pumpe kod nekog andvožnjaka. Ja sam izašao, tada nas je blokirala policija. Ja sam pobjegao, ali su me uhapsili”, zaključio je Velimirović.

Današnji pretres je prekinut zbog, kako je ocijenila sudija Suzana Mugoša, nedoličnog ponašanja pojedinih optuženih. Proces se nastavlja u četvrtak, 8. februara u 9 sati.