Video
U nastavku suđenja za pokušaj terorizma pred Višim sudom u Podgorici svjedoči Mirko Velimirović Paja.
On je potvrdio sve što je ispričao svjedok saradnik Saša Sinđelić, a onda opet objasnio zašto je odlučio sve da prijavi crnogorskim nadležnim organima.
Velimirović je bio zadužen za nabavku oružja koje je našao kod izvjesnog Šiptara. Cijena jedne puške je 450 eura, i još euro po metku.
“Sam sam razmišljao… Da odustanem, nijesam smio. Oružje je velika stvar, a povjerenje je dao meni da radim. Nijesam htio da ga prijavim srpskoj policiji jer nijesam znao ima li koga tamo. Npr. vozio je kola iako je popio tri piva. 12. oktobra sam došao u crnogorsku policiju. Sve sam ispričao o planu, o upadu u Skupštinu… Rekao mi je da će da me pošalje kod čovjeka iznad sebe. Iz te policije negdje su me odveli. U tu prostoriju je došao glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić. On mi je rekao da slobodno mogu sve da mu kažem i sad mi je žao što sam to uradio. Katnić mi je rekao ‘Ti nama pomogni, mi ćemo tebi, sačuvaćemo ti glavu.'Vidim kako mi je sačuvao. On mi je rekao da ću biti pod nadzorom. Kupi oružje, rasklopi i baci u jamu. Ja sam rekao da nema jame, ali da ima jezero. Vratio sam se i sreo sam se sa Sinđelićem 13. u Raškoj. Njemu sam rekao da sam 12. oktobra uzeo kuću u Podgorici gdje ću da smjestim oružje, ali i još kuća gdje ćemo ljude da smjestimo. Sinđelić mi je rekao da je to odlično. On mi je dao 16.000 eura, i onda mi je dodao još 15.000 eura. Sjedjeli smo u restoranu Breza u Raškoj. On je otišao u Srbiju, a ja u Zubin Potok”, objasnio je Velimirović.
On je tog dana u 13h imao sastanak sa čovjekom od kog je kupio oružje.
“Zatim sam otišao na jezero, uzeo čamac i nekih kilometa uzvodno od brane gdje je Gazivoda, ja sam to oružje rasklopio i bacio sve. Municiju sam prosipao po jezeru. Sve sam rasturio, vratio se i morao odmah da idem za Crnu Goru jer sam Sinđeliću rekao da to oružje treba da prenesem. Kad sam stigao, javio sam se tužilaštvu. Sinđelić mi je rekao da moram da slikam oružje. Tužilaštvo je našlo neku kuću. Tu sam slikao i poslao Sinđeliću i vratio se nazad jer mi je rekao da imam sljedeće obaveze”, dodao je on.
Sa Sinđelićem se, kako kaže, sreo na putu prije Požarevca.
“Dao mi je, kako je rekao, specijalni telefon. Preko njega o svemo možemo da pričamo, ne može da se prisluškuje. U Podgorici treba da ga predaš Nikoli i ključ od kuće gdje je oružje. Vratio sam se za Crnu Goru. U putu sam se čuo jednom sa Sinđelićem i rekao da smo u putu. On mi je rekao da mu se Nikola ne javlja, ali da će brzo dati Nikoli broj da bismo se čuli. Usput me je neko zvao i rekao ‘Mi smo pošli, gdje ćemo se vidjeti zbog novca, da finansiramo put’. I Sinđelić mi je rekao da novac nije problem. Stigla mi je i poruka od Branke Milić ‘Brate, mi smo pošli’. Oni su pošli pod Ostrog. Ja sam ttrebao da predam telefon i oružje, ali mi se Nikola nije javljao”, kaže Velimirović.
Zatim je zvao Sinđelića i rekao mu da su ljudi nervozni.
“Rekao mi je da će Sinđelić doći i da će se javiti. Tada mi je rekao svašta. Da se hapsi Milo Đukanović… Svašta. Poslije mi je stigla poruka na običan telefon da treba da se vidimo u Delti u 22, 22:30h. Ja sam pošao. Malo sam pogriješio. Delta ima dva ulaza. Ja sam bio kod nekog marketa. Onda sam zvao Sinđelića koji mi je rekao da je Nikola iza, s bradicom i nekom ženom. Došao sam kod njega i rekao sam ‘Poslao je striko rakiju (ključ od oružja) i telefon da ti dam’. Rekao sam da pođe da vidi kućuu kojoj je rakija (oružje). Stigli smo do te kuće. Pitao me je gdje da me vozi. Stali smo kod jedne pumpe kod nekog andvožnjaka. Ja sam izašao, tada nas je blokirala policija. Ja sam pobjegao, ali su me uhapsili”, zaključio je Velimirović.
Pošto je Velimirović završio svjedočenje, pitanja u postavlja specijalni tužilac Saša Čađenović.
Čađenović: Od kad se znate sa Sinđelićem?
Sa Sinđelićem se znam možda dvije godine prije ovoga. Upoznali smo se 2014. godine na Ravnoj gori.
Čađenović: Kad je bio prvi kontakt sa Sinđelićem ovim povodom?
Mislim 4. ili 5. oktobar 2016. godine.
Čađenović: Gdje je bio prvi sastanak?
U selu Brnjak, to je teroitorija Kosova, ali se ne prelazi administrativna linija. Nema ni carina ni ništa, slobodno se kreće.
Čađenović: Možete li detaljnije da opišete prvi susrte. Šta je Sinđelić tačno rekao oko protesta, pokradenih izbora…
Rekao mi je da će Đukanović da pokrade izbore i da će gore biti masa ljudi na protestu. Nije on meni isprva pričao detalje.
Čađenović: U jednom momentu Sinđelić ispričao da će biti sukoba s policijom, upada u Skupštinu… Kada je to rekao?
Na drugom sastanku kad sam pristao.
Čađenović: Da li je Sinđelić objasnio zašto treba da se upadne u Skupštinu?
Da Crna Gora ne uđe u NATO jer će Milo da pokrade izbore.
Čađenović: Da li je Sinđelić rekao ko organizuje proteste?
Kad smo se vraćali z Beograda rekao mi je da ima ljude sa strane mnogo jake, mnogo jake ljude i iz opozicije… Rekao mi je da će biti vremena. Imenom i prezimenom mi nije nikog pominjao.
Čađenović: Pomenuli ste da ste iz dva puta od Sinđelića dobili 15.000 pa 16.000 eura. Kako ste dobili taj novac?
Prvi put mi je dao novac kad smo bili u Brnjaku. Otvorio je vrata kola i dao mi novac. Novčanice su bile po 500 eura.
Čađenović: Kakve su novčanice bile po izgledu?
Ljubičaste, nove po izgledu.
Čađenović: Jeste li vidjeli je li Sinđeliću ostalo novca?
Moram da se ispravim. On mi je dao dva puta po 15.000 eura, a ne, kako sam rekao, jednom tolikom, a drugi put 16.000. I, da, ostalo mu je još novca u koverti.
Čađenović: Kojim je vozilom Sinđelić dolazio?
Nekim malim plavim kombijem, pikapom.
Čađenović: Kažete da je Sinđelić od Vas traćio nabavku automata i oružja. Je li mu neko pomagao da utovara i istovara oružje?
Sam sam to radio.
Čađenović: Kada je od Sinđelića dobio zahtjev da se slika oružje?
Kad smo bili u Raškoj.
Čađenović: Da li je Sinđelić opisivao Nikolu?
Rekao mi je da je to general Dikić. Ali, to mi je rekao kao ‘Gore ti je general Dikić'… Nijesam mu vjerovao.
Čađenović: Šta je Sinđelić rekao za telefon?
Rekao mi je da ako kliknem broj šest mogu da pričam s njim (Sinđelić), a za devet mi je rekao da ne smijem da zovem.
Čađenović: Jeste li ga poslušali?
Jesam. Mada, nijesam do tad imao takav telefon i, pravo da Vam kažem, nijesam stručan. Jednom sam pogriješio, nazvao sam nekog drugog. Umjesto šestice sam uključio devetku. Zvao sam nekog drugog.
Čađenović: Ko je taj drugi?
Ne znam.
Čađenović: Jeste li razgovarali s nekim?
Ne. Tražio sam Sašu. Rekao mi je “Njet Saša”. To je bio ruski jezik.
Čađenović: O čemu su razgovarali Velimirović i Dikić dok su ispred Delte bili sami?
Pričali smo o protestima… Dikić nije pominjao ko je organizator protesta, mi nijesmo mnogo pričali. Ali u jednom trenutku sam rekao Dikiću da preko tog telefona može slobodno da govori sa Sinđelićem i rekao sam mu da je DF organizator skupa.
Čađenović: Da li je na sastanku bio neko ko je sad u sudnici?
(Velimirović se okreće i pokazuje na Dragana Maksića).
Sad se sjećam da se zove Dragan.
Čađenović: Kome ste predali novac?
Draganu.
Čađenović: Za šta je bio taj novac?
Za putovanje, za trošak, zato što su došli.
Tužilac Čađenović traži od suda da reprodukuje mjere tajnog nadzora i to razgovor od 13. oktobra 2016. godine. da bi svjedok mogao da se izjasni.
“U ovom razgovoru Sinđelić pita Velimirovića da li sam uzeo ‘piće za proslavu’. Pričali smo o oružju, ja sam tada trebalo da donesem oružje. Pitao sam ga i za majice, što je on rekao sitan vez – trebalo je da piše na njima policija ili tako nešto”, objasnio je Velimirović.
Sluša se razgovor snimljen 15. oktobra 2016. godine.
U tom razgovoru Aleksandar Aleksić kaže Velimiroviću da su doputovali.
Sluša se još jedan razgovor snimljen 15. oktobra 2016. godine.
“Sinđelić mi je tada rekao da će mi dati broj Nikole kom treba da ponese ‘rakiju’. Rakija je šifra za oružje koje je trebalo da dam Nikoli, a Nikola je Bratislav Dikić. To tada nijesam znao”, rekao je Velimirović.
Emituje se još jedan razgovor od 15. oktobra u kom razgovaraju Velimirović i Saša Aleksić.
“Pričamo o tome da grupa iz Zubinog Potoka treba da se nađe s grupom pod Ostrogom. Da bi popričali o protestu, o ulasku u Skupštinu. Oni nijesu znali za oružje”, kaže Velimirović.
Pušta se razgovor Velimirovića i navodnog Edija kog je slučajno pozvao. Edi je, kako je ispričao Sinđelić, bio memorisan pod brojem devet.
“To je taj poziv. Ne znam ja ko je ta osoba. Okrenuo sam devet umjesto šest”, rekao je Velimirović.
U narednom razgovoru Velimirović kaže Sinđeliću da je okupio svoje ljude, i da će malo da prošetaju po gradu. Sinđelić kaže da je uzeo motorolice i da je uzeo dosta baterija u slučaju da isključe struju i da ne budu imali gdje da napune telefone.
“Baterije i motorolice su za ove ljude koji bi ušli u Skupštinu”, objasnio je Velimirović.
Velimirović ga pita kad treba da se nađe sa tim čovjekom Nikolom. Pita Sinđelića postoji li mogućnost da ne prelazi toliko puta granicu jer to postaje sumnjivo. Sinđelić ga pita može li preko Brnjaka, a Velimirović kaže da ne smije na Kosovo jer tamo ima potjernica za njega zbog slike.
Velimirović Sinđeliću priča da je situacija u gradu redovna i da nema previše policije.
11:20
Preporučeno
Sudija Suzana Mugoša prekinula današnji pretres zbog, kako je rekla, nedoličnog ponašanja pojedinih optuženih. Suđenje se nastavlja sjutra u 9 sati.
