Lideri Demokratskog fronta znaju identitet 50 specijalaca koji su u noći parlamentarnih izbora 16. oktobra prošle godine, trebalo da počnu oružani napad, a osim njih imena zna i organizator Eduard Šišmakov. To je u nastavku suđenja za pokušaj terorizma rekao svjedok saradnik Saša Sinđelić. On je danas prvi put pomenuo fasciklu i cjeduljicu sa šifrom za mejl koju mu je, navodno, dao jedan od optuženih, Bratislav Dikić. Sinđelić je ponovio da Dikić nije znao za plan oružanog napada, niti je znao da je trebalo da bude iskorišćen da u noći demonstracija 16. oktobra oko 23 sata, za predaju ključeva od oružja i specijalnog telefona jednom od lidera Demokratskog fronta.

Sinđelić je ranije ispričao da mu je Eduard Šišmakov kazao da u Crnoj Gori treba rušiti vlast i uhapsiti Mila Đukanovića, a da Demokratskom frontu (DF) treba oružana pomoć. Sinđelić je rekao da je cijela operacija propala zbog izdaje ljudi iz DF-a i da u Crnoj Gori niko nikad nije imao bolje uslove da izvrši prevrat. 

Pitanja advokata Radonje Drakulovića.

09:05

Drakulović: Ime i prezime svjedoka saradnika iz dokumenata?

Moje ime je Saša Sinđelić, a ovo je pokušaj opstrukcije. Spreman sam da svu dokumentaciju oko krštenja dostavim sudu.

Drakulović: Kad je i u kojoj crkvi kršten?

Ne sjećam se kad sam se krstio jer sam već rekao da je moj djed tražio da se krstim i da mi je tada dato ime Aleksandar.

Drakulović: Kad je i gdje služio vojni rok?

U Raškoj 2001. ili 2002. godine. Vojni rok je prekinut. U suštini, proveo sam više vremena nego što je trebalo. Prekinut ej jer sam imao postupak pred Vojnim sudom. Jer sam bio lažno otužen, ipak, tu kaznu sam izdržao. Tog slučaja se ne sjećam. Morao bih da vidim dokumenta da bih mogao da se sjetim.

Drakulović: Da li je pobjegao iz Vojske?

Nijesam dezertirao.

Drakulović: Da li se bavio kriminalnim radnjama?

Bavim se proizvodnjom majici, dukserica. Nikada se nisam bavio kriminalnim radnjama. Konstantno radim po dva tri posla, da ne bih bio u ovakvoj situaciji, da niko ne može da upre prstom u mene.

Drakulović: Da li je ikad bio na ratištu?

Nikada nijesam učestvovao na ratištu. 

Drakulović: Da li je ikada mjerio koeficijent inteligencije?

Radio sam provjere pri ulasku u vojsku, prije 15 godina, ali ne znam rezultate.

Drakulović: Da li se svjedok saradnik negdje spremao za državni udar koji mu je povjerio Edi?

Kao što sam obrazložio, do mog odlaska u Moskvu nikad niko nije tražio takvo nešto od mene. Nijesam se spremao za državni udar. I, rekao sam da nije trebalo ja time da rukovodim. 

Drakulović: Da li je ljudima koje je vrbovao rekao šta su im zadaci?

Ja sam naveo tačno šta je meni Edi rekao i šta sam ja saopštio ljudima sa kojima sam imao kontakt o njihovim zadacima. Pajiću, Dikiću, Ristiću, Bogićeviću sam rekao sve ono što je meni Edi rekao da mogu da im kažem. Šta su oni dalje i kome govorili, ja ne znam.

Drakulović: Da li je imao namjeru da dođe u Podgoricu?

Nuđeno mi je da dođem, Dikić me je pitao, ali nijesam planirao dolazak u Crnu Goru. 

Drakulović: Kako je podigao novac preko Western union-a ako ne zna da li se Edi zove Edvard ili Edgar?

To možete da provjerite jer se podaci čuvaju makar pet godina. Možda i u mom Vajberu možete da provjerite, ne znam jesam li izbrisao kad sam čuo da su ljudi pohapšeni. Napravio sam fatalnu grešku jer nijesam znao da su me izdali. Možete da provjerite i u centralnoj beogradskoj pošti koja jedina radi nedjeljom uveče. Uostalom, za podizanje novca treba da znate koliki iznos podižete, zatim desetocifrena šifra za podizanje novca, ništa više. Daju se svoja lična dokumenta. 

Drakulović: Sjeća li se šta je pričao specijalnom tužiocu?

Objasnio sam da nijesam išao svojim vozilom već da me je prebacio čovjek kom sam radio montažne kućice koje su služile kao tezge za knjige.

Drakulović: Da li je tada rekao da je pošiljalac nego drugi, a ne Edi?

Ja nikad nijesam rekao da sam 100% siguran da je na toj pošiljci pisalo Edgar ili Edvard. Ono što znam i što sam kasnije shvatio je da je moguće da je na tom dokumentu prezime nešto kao Šišmakov ili Širokov.

Drakulović: Da li ga je interesovalo kako se Edi, s kojim posluje, stvarno zove?

Što se tiče Edija, imam apsolutno povjerenje. Nikad nijesam ulazio u njegovu privatnost. Nikad nijesam tražio da mi kaže puno ime i prezime, niti gdje živi.

Drakulović: Da li ga je interesovalo kako se zove?

Nije me interesovalo kako se zove u tom trenutku. On je mogao poslati i prijatelja da uplati. To mi je bilo nebitno.

Drakulović: Gdje se prvi put vidio sa Edijem u Moskvi?

Nijesam rekao da sam se sa Edijem prvi put vidio u Moskvi, već u Rostovu.

Drakulović: Gdje su se prvi put vidjeli u Moskvi?

Mislim da je bio maj 2015. godine. Imam kući vizitke restorana i hotela u kom sam bio.

Drakulović: Kako je stigao do restorana?

Bravio sam u hotelu “Gostinica” koji je 300 metara od restorana. A, hotel se nalazi kraj neke službene grade jer sam tu vidio policiju. Imam fotografije iz tog hotela koje mogu dostaviti sudu. Ispred se nalazio veliki park i pumpa.

Drakulović: Ima li specifičnih obilježja u okolini, kao što su spomenici?

Ispred ima zemaljska kugla… nešto kao što je globus… Obilazio sam muzeje, slikao sam se svuda po Moskvi i te fotografije mogu da dostavim.

Drakulović: Koja se hrana služila u restoranu?

Imam iz tog restorana i fotografije i video snimak. Koliko se sjećam, to je uzbekistanski restoran, tako bi trebalo. Edi mi je preporučio da je tu dobra hrana.

Drakulović: Da li u blizini postoji crkva?

Ispred je autobusko ili tramvajsko stajalište. Ti tramvaji vode do prvog metroa koji je povezan sa centrom Moskve.

Drakulović: Da li je ikada Ediju rekao da može da nabavi oružje?

Kad mi je Edi to tražio, rekao sam mu da je to teško naći. Ali, zbog ideoloških stvari, rekao sam da ću pokušati i to sam učionio jer sam sa Pajom Velimirovićem o tome razgovarao.

Drakulović: Zašto je izabrao baš Paju Velimirovića, kako je pomislio da je on taj čovjek koji može da nabavi oružje?

Edi je sigurno mene provjerio, on je 100% znao da nikad nikoga nijesam izdao ili prevario. Ja sam prošao petočasovno ispitivanje na poligrafu. To moje testiranje je snimano i kamerom. Nijesu mi odmah rekli jesam li prošao ili ne. Da sam prošao, saznao sam tek poslije nekoliko dana.

Drakulović: Da li je ikad imao mogućnosti da komanduje?

Osim ovoga slučaja u kom sam izvršio sve što mi je Edi rekao, nikad nijesam imao komandne odgovornosti. A, što se tiče mojih organizacionih sposobnosti, ja sam bio vođa navijača u Boru. Ja sam mogao za sat i po da skupim pun autobus ljudi i to u gradu koji ne poznajem… Zašto bi Dikić, Ristić i ostali krenuli za mnom da nemam određene sposobnosti? Rekli bi mi  “Bježi, budalo, idi…”… Zamislite koliko ljudi mogu da skupim za 15 – 20 dana. Mada, Edi je tražio oko 500 jer će DF okupiti svoje ljudi. Tih 500 je služilo propagandi, da u trenutku kad bi se ušlo u Skupštinu, moglo da se kaže da su došla braća iz Srbije. Ti ljudi je trebalo da budu na skupu, da se guraju prilikom ulaska u Skupštinu, ali oni nijesu teroristi niti su znali za oružje. 

Drakulović: Koliko je ljudi uspio da okupi?

Ja sam predao naređenja ljudima ispod mene i oni su mi potvrdili da će krenuti za Crnu Goru. Ja o tome nemam nikakvu dokumentaciju.

Drakulović: Da li je evidentiran njegov odlazak na graničnom prelazu za Rusiju?

Evidentiran je. Nijesam mogao da sjedim na oblaku od 26. do 27. uveče nego sam morao avionom da odem za Moskvu. Imam potvrdu u pasošu i posjedujem avionske karte.

Drakulović: Da li je dobrovoljno prihvatio plan?

Svjestan da činim krivilno djelo, dobrovoljno sam prihvatio plan radi viših ciljeva i povjerenja u Edija.

Drakulović: Kad je kupio opremu za izvršenej zadatka?

Nije kupljeno sve odjednom. To sam činio iz više navrata.

Drakulović: Koliko je kupljeno specijalnih lisica?

Ne znam u komad jer mi nije bilo bitno. Mislim da sam kupio sve što sam vidio na gomilu.

Drakulović: Da li mu je iko tražio identifikacioni dokument?

Ne sjećam se, a ne bi imalo svrhe jer prodaja nije zabranjena.

Drakulović: Da li je pomislio da bi prodavac mogao da javii BIA-a jer je kupio veiku količinu?

Ne, jer prodavac zna da ja inače kupujem i preprodajem takve stvari, činio sam to i ranije. Opremu sa vojnih otpada prodajem samo na teritoriji Srbije. Prodavao sam u Bubanj Potoku, Zemunu, Šapcu…

Drakulović: Kakav je bio plan za donošenje opreme u Podgoricu?

Opremu je trebalo da prebaci Paja Velimirović. On je trebalo da dođe po nju, ali kako je došlo do kašnjenja oko predaje telefona i susreta sa Dikićem, on nije došao. Ja smatram da nije došlo do hapšenja da bi on stigao sve na vrijeme. Trebalo je to da prebaci preko Kosova iako ga nijesam pitao na koji će način on to da uradi. Ne znam šta mu je bilo u glavi, ne mogu da pričam u njegovo ime.

Drakulović: Kog dana je trebalo da prebaci opremu?

Moj dogovor s Pajom je bio da čim Dikiću preda specijalni telefon, odmah da se vrati i prebaci opremu. On je kasnio, oprema je bila spremna. To je bio četvrtak. A, i da je u subotu prebacio, sve bi bilo u redu jer je sve trebalo da bude spremno za nedjelju u 23 sata. 

Da li je postojao plan u slučaju otkrivanja oružja na granici?

Oprema nije trebalo da ide preko granice, već je trebalo da je švercuje.

Drakulović: Čime je Velimirović zavrijedio da mu se povjeri zadatak oko prebacivanja opreme?

Znam ga od 2013. kad smo se upoznali u Brnjaku. Viđali smo se i na Ravnoj Gori. Niko nije pričao ništa loše o njemu… Na osnovu priča četnika iz šatora sam čuo da on voli oružje, da stalno puca… A, onda na Kosovu je poslije rata ostalo dosta oružja… Ne bi me bilo briga da me je namjestio nekome na Kosovu. 

Drakulović: Da li je postojao plan o hapšenju Mila Đukanovića?

Taj plan su sigurno imali Edi i DF jer mi je Edi to rekao. O detaljima tog plana ništa nijesam znao. Edi je napomenuo ako se desi da ga demonstranti presretnu, i oni da ga zaustave. Trebalo ga je spriječiti da dođe do zgrade ANB-a i američke ambasade. Nije bilo nikakve priče da Đukanović treba da dođe u Skupštinu… Ja sam od Edi

Drakulović: Šta zna o policijskim strukturama?

Edi mi je rekao da DF ima ljude u policiji, sudstvu… u svim strukturama… Nijesam ispitivao i ne znam šta je bilo u njihovim glavama.

Drakulović: Da li misli da je uspješno izvršio zadatak?

Sve što mi je Edi rekao sam 100 odsto ispoštovao.

Drakulović: Zna li koliko crnogorska policija ima pripadnika? 

Kako sam shvatio Edija, radi se oko 3.000 ljudi kojima bi trebalo dosta vremena da se pregrupišu i pokupe iz čitave Crne Gore.

Drakulović: Da li su u Crnu Goru trebali da stignu neki neidentifikovani pripadnici?

Edi je rekao da će u Crnu Goru biti ubačena grupa specijalaca. Kako su ti ljudi ušli i ko su, ja na znam. Sigurno je da oni nijesu ušli posljednjih dana uoči izbora. Tih specijalaca koji je trebalo da dejstvuju u slučaju napada policije, mislim da ih je bilo oko 50. Mislim da mi je to rekao da bi mi dao do znanja da kod mene ne postoji strah vezano za ljude koje ću poslati iz Srbije. Rekao mi je, iako nije detaljisao, da postoji logistika za tu grupu. On je već tada imao slike nekih zgrada i snimke iz vazduha.

Drakulović: Da li zna koliko jedan ruski specijalac može da savlada crnogorskih policajaca?

Kad uđe 50 ruskih specijalaca koji imaju logistiku itekako mogu dobro da djeluju, a posebno ako imaju ljude iz policije iznutra… Crnogorska policija ne bi imala način da se suprotstavi ruskim specijalcima.

Zbog te izjave, advokat je ponovio da se traži psihijatrijsko liječenje Sinđelića, na šta je Specijalni državni tužilac Milivoje Katnić odgovorio da se u optužnici ne pominju ruski specijalci, već plaćenici.

Drakulović: Za koji novac je Sinđelić prihvatio da sprovede plan?

Ja sam davao i svoj novac, ostavio bih sebi možda 20-i dio novca i založio sam se za to svjestan da mogu i da odgovaram. Opet sam svim srcem to pokušao i nije mi žao, žao mi je što su me ljudi izdali… Ja nijesam pristao da likvidiram bilo koga, ja sam pristao da kupim opremu i pošaljem ljude. O tome neka odgovaraju ljudi koji su to planirali sa Edijem. Ja ću 100 odsto proći poligraf na ono što sam rekao da je bilo tako… O tome na koga bi se pucalo, odlučivali su Edi i ljudi iz DF-a… Ako su planirali da ubijaju, planirali su. Ako nijesu – nijesu. Ja o tome ne mogu da sudim.

Drakulović: Da li je nabavio pet ljudi koji su trebali da gađu kamenicama na protestu?

Edi je to tražio, ali to nije sprovedeno u djelo. Poslije toga sam napadnut, prijavio sam se itd. To nije bio prvi napad na mene.

Drakulović: Kad je trebalo da se spusti oprema?

Ne mogu da se sjetim koji je bio datum. 

Drakulović: Da li se 15. oktobra javljao na telefon?

Ne sjećam se, moguće je da nijesam.

Drakulović: Zašto?

Ne vidim razlog da se ne javljam na telefon. Ne znam jesam li se javljao ili nijesam. 

Drakulović: Na kojoj udaljenosti je bio lice koje vas je fotografisalo na Kalemegdanu sa Edijem?

To lice nije fotografisalo mene i Edija već neka tri lica koja su se pojavila… On mi je prišao i rekao “Privjet”, a Edi je objasnio da je to neki čovjek iz pratnje… To lice nije bilo tu da bi fotografisalo mene i Edija. Ne sjećam se da je to lice okrenulo aparat prema nama dvojici. 

10:45

Pauza do 11:15.

11:25

Nastavljeno suđenje. Sinđelića ispituje branilac Bratislava Dikića, advokat Milan Petrović.

Petrović: Šta je po zanimanju? Koju je školu završio?

Napustio sam školovanje i bavim se privatnim poslovima. Išao sam u osnovnu školu, a srednju sam napustio. Išao sam vanredno na kurs za rukovaoca mašina jer se bavim takvim poslom. Napustio sam 2,. godinu srednje škole.

Ne bavim se politkom, ali sam išao na proteste za opšte srpske stvari. Ne pratim stranačku politiku.

Petrović: Je li išao na vojne obuke?

Sve što se prolazi u vojsci, ja sam prošao.

Petrović: Da li je ikad radio u nekoj firmi?

Radio sam za “Soko security” i “Kontinental”… Radio sam kao šef jedne smjene obezbjeđenja na nadzornim kamerama, obezbjeđivao sam sefove, oružje… Odustao sam od tog posla, jer više zarađujem prvatno. 

Petrović: Kad je radio za te firme?

Posjedujem dokumenta koja mogu dostaviti… U “Kontinentalu” sam radio 2008. ili 2009. godine… Nikad nikakvog problema nije bilo.

Petrović: Da li govori stranke jezike?

Govorim ruski i engleski. Ruski govorim mnogo bolje, engleski razumijem. Sve se može provjeriti preko mog naloga jer sam pisao na ruskom. Na ruskom jedino ne bih mogao da razumijem nešto što se ne koristi u normalnom razgovoru. 

Petrović: Da li je jezike učio u školi?

U školi sam učio engleski, a dalje nijesam imao pretjeranu upotrebu engleskog, osim kad sam srijetao strance dok sam radio u “Kontinentalu”. Sa ljudima sa Zapada nijesam imao puno kontakta. A, ruski sam učio stalno.

Petrović: Na kojim načelima djeluje njegova organizacija Srpski vukovi?

Sama načela su očivanje srpske tradicije, pomoć veteranima, oslobođenje okupiranih oblasti, ujedinjenje srpskih teritorija…

Petrović: Da li je propagirao monarhističke ideje?

Naravno da sam za parlamentarnu monarhiju. Nije se pojavila politička skupina koja bi propagirala tu ideologiju. Ipak, održavao sam kontakte sa ravnogorcima, četnicima…

Petrović: Na šta je Edi mislio kada mu je rekao da bi podržao monarhističku ideju u Srbiji?

Npr. da politički djeluju monarhističke stranke da bih ih podržao. I mene bi podržao isto u potpunosti. Ja to nijesam zloupotrijebilo. Nikakve vrste pomoći nijesam imao.

Petrović: Sinđelić je rekao da je 2015. godine u martu i maju je bio u Rusiji. Kog datuma?

Početak marta oko 5. neke bude, a u maju bi trebalo da je to oko 12. Dostaviću karte… Sjećam se da je vojna parada 9. maja, znači moglo bi da bude oko 12. 

Petrović: Kada je upoznao Edija?

Ja sam Edija upoznao 2014. godine u Rostovu, u Rusiji.

Petrović: Da li je neku pomoć nosio nekim ljudma u Lugansku?

Nikad nijesam ušao u Lugansk. Ja sam pomoć skupljao u Jekaterinburgu za ruske izbjeglice.

Petrović: Da li može da kaže ime nekog kozaka s kojim je sarađivao?

Dostaviću vam kad pogledam nalog.

Petrović: Da li se može sjetiti nekog imena?

Bio je neki mlađi momak Sergej… Oni tamo svi imaju nadimka kojima se obraćaju jedni drugima.

Petrović: Ko je u Srbiji znao za te akivnosti?

Ja nijesam ćovjek koji se hvali. Ali, mislim da sam izbacio nekoliko fotografija bez obrazloženja šta sam tamo radio.

Petrović: Da li je u Srbiji imao nekog prijatelja ili saradnika? Ko je bio najbliži?

Ja sam rekao da su Rusi zvali mene niti tražili da ja nekoga povedem. Da su mi tražili, ja bih nekog poveo… Npr. Dikiću sam o tome govorio.

Petrović: Da li može da kaže ime jednog bliskog čovjeka kom je pričao za odlaske u Rusiju?

U toku samih odlazaka nijesam imao kome šta da pričam i kome da se pravdam. Meni je učinjena čast da dođem.

Petrović: Da li je bila tajna da odlazi za Rusiju?

Nije bilo tajno. Ja nijesam papučar. I sad kad bi Rusima nešto trebalo, uvijek bih im pomogao.

Petrović: Da li ima ijednog druga, prijatelja s kojima dijeli tajne, koje mu je blisko?

Imam stotine ljudi koji me poznaju i sa kojima se družim, ali ne saopštavam gdje sam bio i gdje ću ići.

Petrović: Kada ga je Edi 2016. pozvao u Rusiju? 

Edi me je kontaktirao u nedjelju prije kupovine karte. 

Petrović: Radili ste kod čovjeka kom ste pravili montažne kućice. Čime Vas je on poveo do pošte da podignete novac koji Vam je Edi poslao?

Vozilom, kombijem koje sam koristio za građevinske radove. 

Petrović: Je li to Vaš kombi?

Ne, to je kombi čovjeka za kog sam radio.

Petrović: U kom dijelu Beograda se nalazi pošta iz koje je podigao novac?

Dežurna pošta u Beogradu.

Petrović: Da li je čovjek koji ga je vozio znao zašto ga vozi?

Ništa nije znao. Znao je samo da moram hitno da podignem jednu uplatu.

Petrović: Kako se zove taj čovjek?

On je bio moj trenutni poslodavac, ima firmu za izdavanje knjiga. On se zove Rade, a firma je Beo knjiga… On nije znao zašto idem za Rusiju, ali je znao da idem na put jer me je on poveo na aerodrom.

Petrović: Šta znate o generalu Dikiću i kako ste došli na ideju da njega angažujete?

Čuo sam sve najbolje o njemu. Znao sam da čovjek ne radi jer mi je prijatelj na FB, znao sam da je stopostotno srpski orjentisan… Ionako sam s njim mislio da se sretnem zbog njegovog ugleda. Ovo za Crnu Goru je iskrslo.

Petrović: Da li ste Dikića kontaktirali sami ili po instrukciji?

U Moskvi Edi nije znao za Dikića. 

Petrović: Vaša je bila ideja i odluka da kontaktirate Dikića?

Ja sam predložio to Ediju kad je došao u Srbiju. On je rekao da kontaktiram svakoga ko je ugledan. Lično sam ga ja kontaktirao i nijesam pogriješio.

Petrović: Da li ste imali unaprijed spreman plan za Dikića u prvom kontaktu?

Ja nijesam mogao tek tako da iznesem tu vrstu plana. Na prvom sastanku sam samo djelimično načeo priču. Pošto me nije prijavio i pošto nije pravio pitanje oko 500 dolara koje sam mu dao, tek sam na drugom sastanku ozbiljnije s njim razgovarao.

Petrović: Koliko ste imali susreta sa Dikićem?

Imao sam tri susreta. Prvi kontakt smo imali kod Belami TV, Dikić je imao goste, pa sam ja pošao do nekog kafića i popio piće. 

Petrović: Da li se sjećate s kim je bio Dikić?

Bio je sa djetetom.

Petrović: Da li je još neko bios a Dikićem?

Ja okolo nijesam vidio nikoga, a je li on nekoga poslao, ne znam… Čak ni to dijete nije slušalo što mi pričamo.

Petrović: Da li Vam je poznato da je Dikić u tom trenutku bio štićeno lice u Srbiji?

Ja to nijesam zna niti bi mene ko o tome obavijestio. Ali, znao sam šta je radio i ko je bio. Zato sam samo iznio dio priče u početku.

Petrović: Je li Vam poznato da je on tu bio sa obezbjeđenjem?

On mi nije rekao da je sa njim obezbjeđenje. Ako su bili tu, neka dođu da svjedoče.

Petrović: Rekli ste da ste Dikića polako uvukli u priču. Na koju priču, šta ste mu rekli?

Pitao sam kako je, šta radi… Odmah se žalio da probleme, o djelovanju njegovog udruženja… Ja sam postepeno njega uveo u priču da naša braća prave neki skup u Crnoj Gori jer su izbori. Stavio mi je do znanja da želi da ide pod Ostrog, ali da ne može zbog finansija. Tada sam mu dao 500 dolara.

Petrović: Da li ste Vi na prvom sastanku kad je bio sa djetetom dali 500 dolara?

Da.

Petrović: Da li ste mu rekli da je dobro da dođe i prisustvuje skupu protiv crnogorskog članstva u NATO i jeste li mu ponudili da govori?

Nijesam rekao da treba da govori ali sam rekao da bi bilo dobro da se pojavi kao ugledna ličnost.

Petrović: Gdje je trebalo da budeDikić na skupu? Na bini…?

Da dođe kao ugledan Srbin i da bude s ljudima. Nijesam smio da mu kažem za policiju.

Petrović: Da li ste stražilid a Dikić provjerava neke ljude?

Na prvom sastanku nijesam.

Petrović: Da li ste mu uopšte to tražili?

Na drugom sastanku sam mu rekao da “baci oko” i izvidi mjesto gdje će sve da se dešava na tom trgu… Rekao sam mu da ne bi bilo loše da ode do Crne Gore.

Petrović: Da li ste od njega tražili da Dikić provjeri neko konkretno lice po imenu i prezimenu?

Ovog trenutka mi ne pada na pamet, i ne vidim koja bi svrha bila da ja nekoga po Srbiji provjeravam. U razgovoru sa Dikićem sam se posvetio događajima u Crnoj Gori.

Petrović: Gdje ste se i kad vidjeli drugi put u Nišu?

Na nekom parkingu gdje se ulazi u NIš. Tu je došao svojim vozilom. Ostavio sam svoje vozilo. Ne bih znao tačno da kažem gdje sam došao jer ne poznajem te ulice.

Petrović: Da li ste sjedjeli na klupi u centru Niša?

Ne.

Petrović: Kada ste Dikiću dali majice?

Trebalo bi da sam mu to dao na prvom sastanku, a na drugom sastanku mi je vratio neke koje su male.

Petrović: Gdje je i kada bio treći sastanak?

Posljednji sastanak je bio prema izlazu ka Zaječaru.

Petrović: Da li ste bilo kada sjedjeli u crntru Niša i držali kesu s majicama?

To je moglo da bude na prvom sastanku… Dikić je kasnio satima… Naravno da sam morao negdje da sjednem.

Petrović: Jeste li sigurni za lokacije?

Jesam.

Petrović: Da li ste gusle nosili u Niš za Dikića?

Za prvi sastanak sam mu rekao da imam gusle jer nijesam mogao odmah da ga pitam može li da izvrši prevrat u Ccrnoj Gori… A, normalno da nijesam ponio gusle. To je bio način da nam niko ne uhvati trag.

Petrović: Šta je Dikić znao o planu?

Dikić je znao za grupe ljudi, znao je za ulazak u Skupštinu, znao je da će policija da napadne i znao je da DF rukovodi time.

Petrović: Da li ste Dikiću rekli da će morati da vrši nasilje u Crnoj Gori?

Ne. Dikić nije trebalo da komanduje upadom u Skupštinu. On je samo trebalo po komandi da uđe. Nije znao za oružje.

Petrović: Da li Vam je Dikić rekao da je bolestan od raka?

Rekao mi je to na prvom sastanku. Zato sam mu dao 500 dolara. Na drugom sastanku se raspoloženije ponašao i bio je spreman da učestvuje u svemu. Mogao je i da odbije novac. Nudim da se ja i Dikić testiramo na poligrafu. 

Petrović: Da li su uhapšeni ljudi imali zadatak da napadaju policiju i upadaju u Skupštinu?

Sigurno su znali da će se napraviti smjena vlasti, znali su da će biti demonstracija i sukoba.

Petrović: Da li ste rekli da su ljudi znali da će doći do promjene vlasti i da li su znali

Znali su koliko su im prenijeli ljudi kojima je to rečeno.

Petrović: Kojima je to ljudima rečeno?

To su Dikić, Velimirović, Ristić i Bogićević. To bi oni trebalo da kažu jer smo izdani.

Petrović: Ko je znao za sukob sa policijom i za napad na Skupštinu?

Edi, lideri DF-a, ja, i ovi ljudi koje sam naveo. Ovi ljudi ispod nijesu znali za oružje i za specijalne jedinice… Na trećem sastanku, Dikić mi je dao jednu fasciklu koju nijesam pogledao. Ako je nađem, na njoj će naći njegove tragove.

Petrović: Zašto baš sad i to prvi put pominjete tu fasciklu?

Rekao mi je da pogledam kad bude vremena. Ja to nikad nijesam uradio. Ja sam mislio da to nije bitno za postupak. Za fascikle me niko nije pitao. Ako je nekome bitna fascikla, ja ću je dostaviti.

Petrović: Ko je Vama rekao šta je bitno za postupak?

Niko meni ništa nije rekao. 

Petrović: Da li znate zbog čega su ljudi u pritvoru?

Zato što smo izdani.

Petrović: Kako ste izdani? Kakva je njihova uloga bila? Ko ih je izdao?

Izdali su nas oni koji su nas angažovali, a to su lideri DF-a. To nijesam ja, ni Dikić, ni Edi ni Bogićević… Molim javnost da kaže ko je prvi javio policiji da će Srbi da prave nered u Crnoj Gori.

Petrović: Kako je Dikić trebalo da rukovodi ljudima?

Svi je u 20h trebalo da budu okupljeni kod crne zastave sa vukom, i trebalo je da stave plave trakice da bi se znalo da je to grupa iz Srbije, a ne neki provokatori crnogorski.

Petrović: Da li je Dikić znao nekoga od tih ljudi?

Ja zaista ne znam niti sam ga pitao. Obavijestio me je da poznaje neke ljude u Crnoj Gori iz vremena dok je bio general. Nijesam mu govorio da ću da angažujem Ristića jer je rađeno tako da grupe budu što više razdvojene, ako bi došlo do greške, da ne bi mogli da se odaju. Zato su svi ljudi izbjegli hapšenja, a ovi koji su uhapšeni, njima je to namješteno i zato sam ja došao ovdje.

Petrović: Da li ste uputili Dikića na nekoga?

Dikić je imao slobodu oko okupljanja i njihovog prebačaja u Crnu Goru. Nijesam ga uputio na neko ime. To se čekalo u posljednjem trenutku. Ti ljudi je trebalo da budu prepušteni DF-u i Ediju poslije 23 sata.

Petrović: Da li ste Dikiću dali neki broj telefona, neku šifru?

Dao sam mu neke brojeve telefona znam da je on meni kasnije neki mejl rekaod a pogledam. Pisao je na nekoj cjeduljici šifru, da uđem u draft… Nijesam ja to otvarao. To je ostalo u nekoj kutiji maramica…

Petrović: Kad Vam je dao cjeduljicu i šifru?

Mislim treći put. Ali, kako nijesam ulazio niti sam to koristio… zato je nijesam pominjao. Rekao mi je da uđem na mejl, dao mi je šifru da mogu da mu pišem u draft, ali ja to nijesam koristio. Nije bilo nikakve komunikacije preko mejla.

Petrović: Da li ste Dikiću dali broj telefona bilo koje osobe kojom je trebalo da rukovodi i brine?

Ja sam mu dao broj telefona Paja i objasnio kako je trebalo da peuzme specijalni telefon.

Petrović: Kako je Dikić trebalo da vodi računa o ljudima koje ne poznaje?

Dikić nije znao identitet ljudi, ali je znao da grupe treba da budu u 20h na trgu sa obilježjima.

Petrović: Je li vidio barjak oko kog je trebalo grupa da se okupi?

Edi mi je rekao da treba da bude na crnom platnu i da se kupe fluorescentni flomasteri. Kad bi se razvile zastave, onda je vuk trebalo da se nacrta, a barjak da se razvije.

Petrović: Da li su ljudi iz Srbije imali još neki vid komunikacije, osim toga što su znali da treba na trgu da budu kod barjaka?

Dikić je pominjao da se vođama grupa podijele neka sredstava komunikacije, motorolice. Sve sam ja to spremio, ali Velimirović nije došao to da pokupi.

Petrović: Kad je i gdje Dikić trebalo da se vidi sa vođama grupa?

U nedjelju u 20 sati je trebalo da počnu da se sastaju. Edi je rukovodio njima, i da nijesu pohapšeni, Paja bi došao po ovo i odnio u Crnu Goru. Vrlo jasno sam prenio Dikiću šta mi je rekao Edi. Sve je trebalo da se desi u 20 sati na trgu kod Skupštine.

Petrović: Da li ikad došlo do kontakta Dikića sa pohapšenim ljudima ili je sve trebalo da se desi 16. oktobra u 20 sati?

Stiglo se dotle kad je policija uhapsila Velimirovića i Dikića i to je pokvarilo akciju jer bi se sve ovo desilo.

Petrović: Da li Dikić znao za opremu koju ste nabavljali?

Znao je za zaštitnu opremu, ali nije znao šta. 

Petrović: Ko je trebalo da koristi tu opremu?

Specijalni tim koji je ubačen. To nije trebalo da koristi ni Dikić ni ovi ljudi koji su pohapšeni. Demonstranti je trebalo da dobiju ove sitne stvari kao što je bodljikava žica.

Petrović: Kada ste Dikiću prvi put rekli da treba da preuzme specijalni telefon?

Dikić nije znao za specijalni telefon, ali je znao za motorilice.

Petrović: Zašto ste insistirali da dođe po telefon ikao je rekao da će doći sjutra jer je nevrijeme?

Zato što je Velimić trebalo nakon predaje telefona da se vrati za opremu za šta Dikić nije znao, a o čemu nijesam htio da mu pričam. On je nesvjesno kočio operaciju. Insistirao sam da bi Velimirović imao vremena da se vrati i prebaci opremu.

Petrović: Zašto Dikić nikako nije htio da dođe za telefon ako je imao angažman?

Zato što je znao da se sve dešava u nedjelju veče. Njemu nije predstavljao problem kad da ga preuzme. On je mislio da se radi o sredstvima komunikacije koja nijesu bitna, a stići će na vrijeme. On je mislio da može i u nedjelju u 19 sati da ga preuzme.

Petrović: Jeste li mu rekli da je taj telefon posebno zaštićen?

Tek je trebalo to da mu obrazložim kad bih se čuo s njim preko tog telefona. Međutim, oni su uhapšeni i niko se nije javljao… Dikić nije trebalo da komunicira tim telefonom sa Edijem, već je trebalo da mu ja objasnim da taj telefon treba da preda jednom od lidera DF-a, ali do tog razgovora nije došlo.

Petrović: Da li je Dikić od Velimirovića još nešto trebalo da preuzme i da li mu je to rečeno?

Trebalo je da preuzme ključeve i da ih preda DF-u. Nije znao da su to ključevi od oružja jer mu ja to nijesam rekao.

Petrović: Da li je rakija bila šifra za oružje?

Ja nijesam rekao Dikiću da je rakija šifra za oružje.

Petrović: Šta je trebalo da kažete Dikiću?

Trebalo je da mu kažem da će biti obaviješten pod kojom šifrom će do njega doći čovjek iz DF-a, kako će biti obučen, znaće tačno šta će mu reći i da bez velikog objašnjenja preda specijalni telefon i ključeve.

Petrović: Ko su specijalci koji su trebali biti angažovani?

Njihov identitet znaju Edi i ljudi iz Fronta. Oni su ih organizovali, ja nijesam.  Zašto bi Edi tražio i bacao pare da oni nijesu postojali? 

Petrović: Jeste li Vi lično vidjeli jednog tog specijalca?

Edi mi nije dao njihovu vizit-kartu, ja ih ne poznajem. Edi mi je rekao da su oni ranije ušli u Crnu Goru.

Petrović: Ko je trebalo da rukovodi specijalcima?

Po onome što mi je Edi rekao, njima je trebalo da rukovode Edi i DF.

13:30

Suđenje se nastavlja u srijedu u 9 sati.