Suđenje za ubistvo biznismena Dragana Bećirovića nastavljeno je danas u Višem sudu preslušavanjem dijela audio zapisa koji su pribavljeni mjerama tajnog nadzora. Na snimku, koji je preslušan danas, razgovor su vodili optuženi za ubistvo Bećirovića, Marko Šaranović i Milan Bulatović kojem se sudi zbog sumnje da je pomagao Šaranoviću u izvršenju krivičnog djela. Tokom čitavog snimka, Šaranović moli Bulatovića da ćuti i ne priča ništa, a u jednom trenutku mu čak i kaže “Ako su nas snimali ugasili smo ga”.

Standard vam donosi najzanimljivije dijelove transkrita razgovora koji su vodili Šaranović i Bulatović:

Bulatović: Ja se plašim da kažem za svoju porodicu. Mogu li jednostavno to da kažem, pa ako je to krivičo djelo nek i ja idem sa vama. Pet života je u pitanju. Meni je isto jel me osudio na doživotnu ili 15 godina.

Šaranović: Nema zašto da te osudi.

Bulatović: Eto ti veliš da će me osuditi zato što sam znao.

Šaranović: Jesi li znao?

Bulatović: Nisam znao.

Šaranović: Pa što, ko može…

Bulatović: Kunem ti se, samo bih volio da znam ko je taj, sad bih ga…

Šaranović: I ja bi druže.

Bulatović: Tebe ne bih, ali njega bih odmah.

Šaranović: Slažem se.

Bulatović: Baja ja ne pretpostavljam, ja sam siguran da ne treba ovjde da sam ni jedan sekund. Neću. Jedino se onaj Vučko prepao. Svi mirno, hladnokrvno.

Šaranović: Zato što su…

Bulatović: I još će i oni odgovarati što su nas priveli. Po tvojoj i Dragišinoj priči. Još će oni odgovarati što su nas priveli.

Šaranović: Kad bi mogao bez komentara.

Bulatović: Baja, ne mogu da se smirim 30 dana.

Šaranović: Znam, ali moraš da se smiriš

Bulatović: Dogovorili smo se sve, nema razloga za paniku. Ako bude moralo, svali sve opet…

Njih dvojica zatim nastavljaju da razgovaraju, a Bulatović više puta ističe da od Šaranovića očekuje da promijeni izjavu.

Bulatović: Mogu li sad oni momci iz Kotora da kažu da oni tebe ne znaju, da ti ne znaju ni ime, samo moje ime znaju. Je li to realan razlog da ležim?

Šaranović: Da ćeš prestati da pričaš…

Bulatović: Nemoj to. A pušti bereta. Vjeruješ li da pucam, vjeruješ li da pucam…

Šaranović: Vjerujem, samo znači molim te, nemoj ništa. Sve što misliš da treba završi.

Bulatović: Rekao sam ti šta treba. Ja sad da mi donese 10 godina ja ide 10 godina, ali od tebe očekujem da promijeniš izjavu i da me izvadiš odavde. Svali na koga hoćeš, nisi ni ti, ali ljudi ovo ne rade bez neke.

Šaranović: Što znam ja što je, druže?

Bulatović: Ti ne znaš što je? Aj ne zajebavaj!

Šaranović: Milane!

Bulatović: Nemoj Baja života ti. Nemoj Baja, pet života je u pitanju. Ti znaš da bi ja za tebe uradio ne znam što.

Šaranović: Znam da bi uradio, samo ne pričaj ništa, završi. Nisi ništa, a ja tek neću. Milane budi samo spreman da me saslušaš.

Bulatović: Imam osjećaj da mi prijetiš. Imam života mi osjećaj da mi prijetiš. Da ću ja da odgovaram zato što znaš. Sad ću ovome da kažem, oću kući da idem

Šaranović: Samo mu rečeš oću kući da idem, nemam nikakve veze sa ovim

Bulatović: To sam mu jutros rekao, ajde, pa se nasmijao za kola. Ti nećeš, veli, kući brzo uopšte. Zašto, reci mi zašto? Sad ću sa mirom da sjednem i da mi rečeš zašto ne možeš da svališ!

Šaranović: Milane sve što si svalio ostaje.

Bulatović: Što? Baja nije hiš treba da slušam tebe da mi prijetiš, da ću odgovarati što znam…

Šaranović: A ne prijeti, ajde pusti priču sjedi.

Bulatović: Već si mi jednom ponovio kod Boža da ćutim i jer ću odgovarati za to što sam znao.

Šaranović: Nema što da se svali…

Bulatović: Nema što da se svaljuje? Radi se o ubistvu, za ubistvo me privode. Šta ću Radojici da rečem sad, kad odem kući. Đe si bio, priveden za ubistvo.

Šaranović: Priveden, što znaš što je, greška neka. Druže, što ti je.

Bulatović: Baja sve smo se dogovorili. Ako nas ne pušte…Samo mi reci ako nas svih pet zatvore noćas, oćeš li i dalje da ćutiš? Oćeš li, oćeš li ćutati za pet ljudi. Ja njima tamo nisam ništa rekao.

Šaranović: Sad si sve rekao.

Bulatović: Jesam sve sam rekao zidovima. To mi je i prošli put… Neka sam rekao, ovima ovjde što su bili ovdje sa nama, svima ću da reče, u slučaju da nešto, dođe, ja ću ćutati ali se dogovorite momci da…

Uslijedila je mala pauza, a Bulatović Šaranoviću objašnjava da ga je strah.

Bulatović: Poslušaj ti mene. Oću da ti kažem otkako se desilo strah me od onih momaka iz Kotora, da će neko nešto da kaže. Oni be znaju tebe, mene znaju, šta ću ja da ležim?

Šaranović: Samo ćuti, ćuti. Samo da ti kažem uhvati ih na foru! Ne spominji bilo što mi pričamo, zato ništa ovdje ne govori.

Bulatović; Prije svega ja nisam svjedok. Ja sam bio na posao. Samo mi reci polako. Samo mi reci jedno. Svali na njega, da je sve on kriv. Je li odavde je li iz Podgorice, je li iz Crne Gore.

Šaranović: Ma nemoj da me ispituješ.

Bulatović: Možeš li svaliti na njega.

Šaranović: Ne.

Bulatović: Ja da ti kažem, što se mene tiče ja sam beton. U slučaju jedan dan da odem u pritvor zvaćeš toga koji bude…

Šaranović: Dosta. Ne možeš tako da pričaš.

Uslijedila je priča Bulatovića, koji je više puta isticao da je mnogo toga učinio za Šaranovića.

Bulatović: Jesam li ti pomogao, više nego Dragan, nije učinio za tebe koliko ja.

Šaranović: Jeste brate, pozajmio si mi pare. Sve je odlično, vratiću.

Bulatović: Nije, nistam ti to rekao. Dragan nije učinio za tebe koliko ja svaki put ćutim.

Bulatović: Baja, evo krv ću da dam ako treba. Ruku u vatru ću staviti za tebe ali neću ni jedan dan da ležim.

Šaranović: Ne zavisi to od mene.

Bulatović: Zavisi od tvoje izjave.

Šaranović: Pa što ću.

Bulatović: Ja sam ti rekao, što se mene tiče ćutim. Tri puta su me danas iscimali, ja ćutim.

Šaranović: Ćuti molim te, znači molim te.

Bulatović: Oću li da ćutim 30 dana?

Šaranović: Ne.

Bulatović: Nego šta ću da radim 30 dana?

Šaranović: Ćuti, sve si rekao, sve si rekao.

Bulatović: Jesmo li se dogovorili brate, ako me ne pušte govorićeš tako, da ćeš da svališ. Znaš o kome pričaš. Svali na nekoga. Oću da idem, pošteno da živim i radim u radionicu, da zaradim djeci hljeb.

Šaranović: Brate završio si.

Bulatović: Neka sam završio. Dan jedan ako me povedu odavde do doveče izvadi me. Sad sam ja kriv za sve, još malo ispašće da an ga ja i…Od jutros mi pritisak, djeca, Jelena, tata, Bato…da živim normalno. Dok su svi bili tu da riječ nisam rekao.

Šaranović: Sad završi, ako su snimali ugasili smo ga, iskoristiće.

U nastavku Bulatović više puta ističe kako je uznemiren, dok ga Šaranović smiruje.

Bulatović: Kako da se smirim. Svaki put ćutim i čuvam te, svaki put. Ako ođe do zatvora svali to na nekog drugog.

Šaranović: Zato što nisam ništa kriv.

Bulatović: Aj nemoj zajebavat, aj časti ti, a sad i ti prećera.

Šaranović: Jesi li ti kriv?

Bulatović: Jesam, ja sam kriv za sve. Kriv sam što sam ti u kuću uopšte ušao.

Bulatović: Svali na Danka.

Zatim počinju priču oko pritvora.

Bulatović: Jedan dan ako odem u zatvro očekujem tebe, da odeš da daš izjavu da me pušte, eto. Je li dovoljno.

Šaranović: Ja ću reć puštite čovjeka, ja ne znam o čemu pričaju.

Bulatović: Oćeš li puštiti Miloša da leži. Ajde Miloš (Drašković) ima dvoje djece jadan. Vidiš ti da ja radim da za da da ih prehranim.

Šaranović: Nisam očekivao ovo od tebe.

Bulatović: Šta nisi očekivao od mene? Da ču da idem u zatvor za tebe. Tri puta sam istrpio maltretiranje, jesam li svaki put ćutao ko zaliven. Imam izjave kucane.

Šaranović: E sad nisi, sad daješ izjave.

Bulatović: Ne dajem nikome izjave… Imam li izjavu kući da sam ćutao, da su mi našli poligraf i da sve znaju da sam ja…

Šaranović: Sve ćeš da nas sjebeš, a mogli smo lagano da idemo kući.

Bulatović: Mogli smo lagano kući?

Šaranović: A vjeruj mi…