Video
Kako se navodi u izvještaju, u zemljama sa preko 500.000 stanovnika, 15 zatvorskih uprava prijavilo je da imaju više zatvorenika nego raspoloživih mjesta, dok je šest uprava prijavilo ozbiljnu prenatrpanost: Slovenija (134 zatvorenika na 100 mjesta), Kipar (132), Francuska (124), Italija (118), Rumunija (116) i Belgija (113).
Još osam zatvorskih uprava prijavilo je umjerenu prenatrpanost — Hrvatska (110), Irska (105), Švedska (105), Mađarska (104), Azerbejdžan (103), Finska (103), Turska (102) i Sjeverna Makedonija (101).
Pored toga, zatvorske uprave Škotske (100), Engleske i Velsa (98), kao i Srbije (98), radile su punim ili skoro punim kapacitetom, pa se, kako se navodi, manje fluktuacije u prijemu zatvorenika mogu odraziti na prenaseljenost njihovih sistema.
Dodaje se da je 31. januara 2024. godine, u 51 zatvorskoj upravi članica Savjeta Evrope bilo ukupno 1.021.431 zatvorenik, što predstavlja srednju stopu zatvorske populacije od 105 zatvorenika na 100.000 stanovnika širom kontinenta.
Ipak, uzimajući u obzir podatke iz zatvorskih uprava zemalja s više od milion stanovnika, koje su dostavile podatke i za 2023. i za 2024. godinu, srednja stopa evropske zatvorske populacije blago je opala — sa 116,2 na 115,1 zatvorenika na 100.000 stanovnika (−0,9 odsto).
Trinaest zatvorskih uprava zabilježilo je značajan porast stope zatvorske populacije između januara 2023. i januara 2024. godine, u zemljama s više od 500.000 stanovnika: Slovenija (+25,4 odsto), Švedska (+15,5), Malta (+11,1), Srbija (+9,4), Hrvatska (+8,3), Azerbejdžan (+8,3), Italija (+7,8), Albanija (+7,5), Ujedinjeno Kraljevstvo – Sjeverna Irska (+6,9), Belgija (+6,8), Ujedinjeno Kraljevstvo – Škotska (+6,7), Engleska i Vels (+6,4) i Irska (+5,4 odsto).
Stope zatvaranja značajno su pale samo u Bugarskoj (−14,5 odsto), Luksemburgu (−14,5), Turskoj (−12,9), Estoniji (−12), Litvaniji (−9,4) i Mađarskoj (−7,3 odsto), dok su u 24 zatvorske uprave ostale stabilne.
U izvještaju se navodi da su zemlje sa najvišim stopama zatvaranja bile: Turska (356 zatvorenika na 100.000 stanovnika), Azerbejdžan (264), Gruzija (261), Moldavija (235), Poljska (202), Mađarska (195), Albanija (192), Češka (180), Slovačka (179), Srbija (177), Letonija (175), Crna Gora (164).
Takođe se navodi da su nasilni zločini činili oko trećinu osuđenih: ubistva (11,9 odsto), seksualni prestupi (8,7 odsto), napadi (6,7 odsto), pljačke (6,3 odsto).
Najčešći prestupi zbog kojih se služe zatvorske kazne su: krivična djela vezana za drogu (16,7 odsto), krađe (12,3 odsto).
Ukupno, 2,9 odsto zatvorenika osuđeno je za saobraćajne prekršaje, a 2,4 odsto za ekonomske ili finansijske prestupe.
U Evropi je ukupno 16 odsto zatvorenika bilo stranih državljana, a zatvorske uprave sa najvećim udjelom stranaca bile su: Luksemburg (75 odsto), Švajcarska (72), Kipar (58), Grčka (54), Austrija (53), Malta (52), Španija (50), Njemačka (49), Slovenija (48) i Belgija (41).
Najniži udio stranaca zabilježen je u: Rumuniji (1,1 odsto), Moldaviji (1,3 odsto).
Prosječna starost zatvorenika u evropskim kaznenim ustanovama bila je 37 godina, a udio žena među zatvorenicima iznosio je 4,9 odsto, najviše u: Češkoj (8,8 odsto), Mađarskoj (8,4), Finskoj (8).
Najniži udio žena bio je u: Albaniji (1,4 odsto), Gruziji (1,4 odsto), Hrvatskoj (2,1 odsto).
Šef istraživačkog tima SPACE sa Univerziteta u Lozani, Marselo Aebi, ocijenio je da prenatrpanost ozbiljno narušava životne uslove zatvorenika i otežava napore zatvorskih uprava u oblasti rehabilitacije. Dodao je da podaci o dužini kazni pokazuju kako kraći prosječni boravci u pritvoru imaju tendenciju da se povežu s nižim stopama zatvorske populacije.
„Iako postoje izuzeci od ovog obrasca, ovaj odnos ističe važnost trajanja kazne kao mehanizma za upravljanje prenaseljenošću zatvora. Osim promocije alternativnih sankcija, smanjenje trajanja kazni — posebno za nenasilne i niskorizične prestupnike — može predstavljati snažno sredstvo za snižavanje stopa zatvaranja“, rekao je Aebi.
Preporučeno
U istraživanju SPACE I po prvi put učestvovala je 51 članica Savjeta Evrope.
