Video
Kako navode, podnosilac je u krivičnom postupku oglašen krivim zbog krivičnog djela neovlašćeno prikupljanje i korišćenje ličnih podataka i izrečena mu je uslovna osuda, sa utvrđenom kaznom zatvora od tri mjeseca, koja se neće izvršiti ukoliko u roku od jedne godine ne učini novo krivično djelo.
,,Odlučujući o žalbama branilaca, Viši sud u Podgorici održao je pretres, izvodio i ponovo cijenio dokaze, nakon čega je preinačio prvostepenu presudu Osnovnog suda u Ulcinju. Iako je Viši sud u pravnoj pouci naveo da je protiv njegove presude dozvoljena žalba Vrhovnom sudu, Vrhovni sud je žalbe odbacio kao nedozvoljene, smatrajući da nijesu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje u trećem stepenu”, piše u saopštenju.
Ustavni sud je, kako dodaju, međutim, utvrdio da je Viši sud nakon održanog pretresa utvrdio činjenično stanje drugačije od prvostepenog suda i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovao svoju odluku.
,,Ocijenjeno je da je Vrhovni sud zauzeo formalistički pristup, svodeći pitanje dopuštenosti žalbe na formalnu izmjenu izreke presude, bez uzimanja u obzir stvarnog toka i sadržine drugostepenog postupka. Posebno je ukazano da je podnosilac, imajući u vidu način na koji je drugostepeni postupak sproveden i pravnu pouku Višeg suda, imao objektivne i razumne razloge da smatra da mu pripada pravo na žalbu sudu trećeg stepena”,ističe se u saopštenju.
Dodaju da, Ustavni sud se pozvao i na praksu Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj pravo na pristup sudu mora biti praktično i djelotvorno, a ne teorijsko ili iluzorno.
,,Evropski sud je u predmetu ‘Zubac protiv Hrvatske’ naglasio da se prilikom ocjene ograničenja pristupa višem sudu mora voditi računa o tome da li je ograničenje bilo predvidivo, kome se mogu pripisati eventualne procesne greške i da li je domaći sud primijenio pretjerani formalizam”, stoji u saopštenju.
Kako poručuju, Ustavni sud je zaključio da ograničenje prava podnosioca na pristup Vrhovnom sudu nije bilo dovoljno jasno i predvidivo, zbog čega mu je povrijeđeno pravo na pristup sudu, kao aspekt prava na pravično suđenje iz člana 32 Ustava Crne Gore i člana 6 Evropske konvencije.
Preporučeno
,,Predmet je vraćen Vrhovnom sudu na ponovni postupak i odlučivanje”, zaključuje se u saopštenju.
