Video
Ministar pravde Bojan Božović kazao je da ovaj zakon predstavlja važan dio procesa evropskih integracija, ali i značajan alat za Specijalno državno tužilaštvo na unutrašnjem planu.
„Najznačajnija novina dolazi iz nedovoljne usklađenosti aktuelnog zakona sa onim što su praktične potrebe. Za krivična djela učinjena u sastavu kriminalne organizacije uvodi se posebna mogućnost trajnog oduzimanja imovinske koristi, prije pravosnažne osuđujuće presude. Ovaj postupak se može se pokrenuti tek kada je doneseno rješenje kojjim se potvrđuje optužnica, odnosno kada je u skraćenom postupku zakazan glavni pretres“, istakao je Božović.
Istakao je da ovaj zakon ima uporište u uporednoj praksi, te da je bio predmet rasprava prethodnih Vlada.
„Ovaj zakon ima nekoliko suštinskih razlika. Prva i najvažnija novina je da za razliku od bilo kojeg predloženog zakonskog rješenja ovaj zakon ima pozitivno mišljenje Evropske komisije i prošao je sve faze komunikacije Sa EK. Iz tog razloga je gotovo dvije godine usklađivan sa EK“, rekao je Božović.
Prema njegovim riječima, zakon ima mehanizme za kontrolu zloupotreba.
„Postavljalo se pitanje zašto su odvojeni postupci trajnog oduzimanja imovine i ispitivanja kivičnopravne odgovornosti eventualnih počinilaca krivičnih djela. Našli smo uporište u zakonu Slovenije. Ovo se odnosi samo na imovinu koja je stečena pod okriljem organizovanih kriminalnih grupa“, rekao je Božović.
Poslanik DPS-a Ivan Vuković kazao je kako predlaganje problematičnih zakonskih rješenja iz Ministarstva pravde polako postaje tradicija.
„Kako je krenulo, da mandat ove Skupštine i Vlade traje duže, ne bih se uopšte iznenadio da se pojavi neko ko bi predložio ponovno uvođenje smrtne kazne u Crnoj Gori, sve pod izgovorom što efikasnije borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ovaj zakon je važan za zatvaranje poglavlja 24. Zapravo se referiše na dvije evropske direktive. Osnovna direktiva je iz 2014. Imamo inoviranu direktivu iz 2024. koju bi države članice trebalo da usvoje do 23. novembra ove godine. Zašto referentna tačka nije ova nova direktiva“, upitao je Vuković.
Istakao je da se osnovna ideja ovog zakona tiče uvođenja građanskog modela konfiskacije imovine.
„Prvi put se u Crnoj Gori i u mnogim drugim državama Evropske unije razdvajaju postupci oduzimanja imovine i postupci koji se vode pred sudovima. Drugim riječima, kad ovaj zakon stupi na snagu, biće moguće oduzeti imovinu bez obzira na to da li je sud u mogućnosti da dokaže da li ste odgovorni za izvršenje nekog krivičnog djela“, istakao je Vuković.
Problematizovao je činjenicu da je pravo svojine ustavna kategorija.
„Ovaj princip se efektivno suspenduje. Druga stvar koja je problematična, a tiče se takođe jedne ustavne kategorije, odnosi se na pretpostavku nevinosti. Pretpostavka nevinosti se u suštini pretvara u pretpostavku krivice. U situaciji kada sud procijeni da su vaši prihodi i imovina u očiglednoj nesrazmjeri, vi ste dužni da dokazujete da ste zakonito stekli imovinu, a ne sud ili tužilaštvo da ste je stekli nezakonito“, naglasio je Vuković.
Vuković je naglasio da se oduzimanje imovine izmješta iz krivičnog postupka, te se sudovima omogućava da ovu pravnu prečicu koriste kada ne mogu da dokažu izvršenje krivičnog djela.
„Prema ovom zakonu, porodici Krstović, koja je propatila zbog toga što neki ljudi nijesu mogli da se obuzdaju u atmosferi revolucionaarne pravde hipotetički bi bilo moguće oduzeti dio imovine, ako nijesu u mogućnosti da dokažu njeno porijeklo, iako su ljudi proglašeni nevinima“, kazao je Vuković, navodeći da je zakon preširoko postavljen, jer nema ograda definisanih u direktivi, te da su u odnosu na direktivu mnogo šire definisana krivična djela.
Vuković je kazao da se svjesno širi manevarski prostor za zloupotrebu zakona usljed drugih motiva.
Preporučeno
„Različito je definisana i zaštita trećih lica. Biće puno prostora za arbitrarne odluke suda. Direktiva štiti prava trećih lica mnogo više nego zakon, koji tretman trećih lica definiše kao da su okrivljena lica. Ako neko ima iskustva u bavljenju organizovanim kriminalom i korupcijom, ima Italija. Italiji se desilo da je Evropski sud prošle godine presudio protiv odluke suda, po žalbi čovjeka koji je 20 godina bio najdublje involviran u organizovani kriminal. Ako je to bilo moguče u Italiji, mogu da zamislim šta će se dešavati u Crnoj Gori“, poručio je Vuković.
