Nije sigurno da će se u Strategiji proširenja Evropske unije (EU)  naći 2025. godina kao poželjni vremenski okvir za učlanjenje  Crne Gore i Srbije u Uniju, kao ni da će te dvije zemlje biti pomenute kao lideri u pregovorima sa Briselom, saznaju “Vijesti” iz  diplomatskih izvora.

 

Prema tvrdnjama sagovornika “Vijesti” u  nekim verzijama nacrta strategije koje su podijeljene zemljama članicama radi konsultacija sa zvaničnim Briselom,  nema 2025. godine kao okvirnog roka za učlanjenje niti se pominju Crna Gora i Srbija. 

“Moguće da na kraju bude ta ili neka druga godina, ali u kom kontekstu još nije jasno. Konsultacije još traju”, rekao je  diplomata iz jedne od članica Unije.

Komesar za proširenje EU Johanes Han predstaviće strategiju sjutra u Evropskom parlamentu u Strazburu, a zatim će to  uraditi u Srbiji i Crnoj Gori. U nacrtu strategije u koju su “Vijesti” imale uvid, navodi se da se prijem novih članica očekuje krajem 2025. pod uslovom da do kraja 2019. godine budu ispunjena privremena mjerila iz ključnih poglavlja 23 i 24. 

U nacrtu strategije  se kao predvodnici u procesu pregovora pominju Crna Gora i Srbija, što je izazvalo nezadovoljstvo kod ostalih država u regionu koje pretenduju da budu članice EU. 

Aludirajući na  negodovanje dijela regionalne javnosti, sagovornik “Vijesti” je rekao da nema spora oko principa regate, odnosno ulaska zemalja zapadnog Balkana u EU po zaslugama.

“Oko 2025. godine postoji dilema u EU. Svi žele ohrabriti proširenje, sve članice žele neki vremenski okvir ali zemlje sa sjevera Evrope neće da se ponovi slučaj Bugarske i Rumunije – da uđu države u kojima vladavina prava nije na zadovoljavajućem nivou”, rekao je diplomata i istakao da te zemlje nisu sigurne da je 2025. godina optimalan rok za Srbiju i Crnu Goru, jer nemaju dokaze da mogu ispuniti sve uslove za vladavinu prava ali  i jer su zahtjevi prema Crnoj Gori i Srbiji veći nego što su bili prema Rumuniji i Bugarskoj. 

“Neki od velikih problema i u Crnoj Gori i u Srbiji su transparentnost imovine javnih funkcionera, npr. slučaj Marović iz Panamskih papira.  Ta procedura za transparentnost je vrlo jednostavna, ali je puno ljudi koji imaju šta da sakriju i koji to rade”, kazao je on.