Video
Na pitanje kako SAD vide koncept “srpskog sveta” i nedavne inicijative predsjednika Aleksandra Vučića i drugih zvaničnika da promovišu srpski identitet i “jedinstvo” u regionu, te da li bi taj trend mogao da destabilizuje region, Eskobar navodi da ostaje da se vidi, ali ističe da ne postoji konflikt, protivrječnost, između toga da ljudi slave svoju kulturu, i žive u nekoj drugoj zemlji.
“U ovoj zemlji mi slavimo kulturu jedni drugih. Ali pitanje je da li to onda postaje politički i vojni imperativ i što se toga tiče mi apsolutno vjerujemo da su građani različitih nacionalnosti koji žive u drugoj zemlji – građani zemlje u kojoj žive, imaju obaveze prema njoj, a zemlje spolja ne treba da te dvije stvari miješaju. Zato je to veoma zbunjujuće pitanje za ljude u regionu, za ljude u Kosovu, Crnoj Gori, i Sjevernoj Makedoniji, ali vjerujemo da Balkan kao multietnički dio svijeta ima mnogo toga da slavi u smislu kulture. Politička dinamika i politički imperativi koji proističu iz etničke pripadnosti – to je druga priča”, ističe Eskobar.
Naglašava da Rusija igra posebnu ulogu u Crnoj Gori.
“Znam da se stalno vraćam na to, ali evropska integracija i članstvo u NATO su veoma važno sredstvo, ali su takođe važne i poruke pojedinačnim strankama i vladama, da je uvođenje destabilizujućih faktora u vlade, i na vladine položaje – veoma zabrinjavajući fenomen”, ukazuje Eskobar.
Njega brine prisustvo Rusije i Kine u regionu Balkana.
“Brine me to, iskreno, mislim da u evropskom prostoru zemlje treba da znaju da imaju druge opcije pored Kine – ekonomski gledano. Otvaranje kancelarije DFC u Beogradu je bilo sjajan primjer našeg anažovanja u regionu, tijesno sarađujem sa Američkom privrednom komorom, što je jedan od načina da se ljudi podstaknu da gledaju mimo Kine u velikim infrastrukturnim projektima i investicijama, jer naše investicije dolaze uz duguoročne koristi za region. U slučaju Rusije, mislimo da je mnogo toga što Rusija radi, miješajući se u unutrašnja pitanja zemalja Zapadnog Balkana, a posebno Crne Gore, veoma destabilišuće, udaljava vas od puta evropskih integracija i multietničkog pomirenja”, navodi Eskobar.
Objašnjava i koji su njegovi prioriteti za Zapadni Balkan.
“Prvo, u srednjem roku, želimo bržu integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Mislim da je napravljen ogroman napredak, istorijski, kulturno i ekonomski su te zemlje dio Evrope, i mnoge od zemalja su već obavile izuzetne reforme i za Evropu su dobra prilika. Dijele iste vrijednosti i imaju zajedničke interese sa ostatkom Evrope. To će biti prioritet. Uz to, pružiti članstvo u NATO-u onima koji su zainteresovani. To će, očigledno, zahtijevati da tesno sarađujem sa našim evropskim partnerima od kojih mnogi dijele slična gledišta”, navodi Eskobar.
Drugi proces, dodaje, ima mnogo veze sa razmišljanjima o tome šta će Balkan biti za sledeće generacije i zato su, kaže, ispitivali ekonomske opcije.
Preporučeno
“Zapadni Balkan je područje puno prilika, te zemlje su dinamične, imaju sjajne univerzitete, kvalifikovane ljude, ali nažalost mnogi od tih ljudi ne vide prilike u svojoj zemlji i odlaze, i to će postati strateški problem ne samo za zemlje Balkana nego i Evropu i SAD takođe. Vrlo sam zainteresovan za sva ta pitanja, i ideje o ekonomskoj integraciji, jer ako gledate Zapadni Balkan kao cjelinu, u teoriji možete da imate ekonomsku grupu od šest zemalja, možda i više, oko 20 miliona ljudi, sa oko125 milijardi dolara bruto nacionalnog dohotka, i sa stopom rasta od čak 5 odsto, tako da biste bili region Evrope koji se najbrže razvija, i to je uzbudljivo za nas politički, a mislim da će biti podsticajno za američke investitore”, zaključuje Eskobar.
