Video
Prema rezultatima istraživanja koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT) sprovela agencija Damar, izbore kao fer i slobodne vidi 31,4 odsto ispitanika, dok 42,9 odsto njih smatra da izbori u našoj zemlji nijesu slobodni. Čak četvrtina građana (25,7) je odgovorila da ne zna da li su naši izbori fer i slobodni.
“Da izbori nijesu fer i slobodni smatra 54,1 odsto glasača DPS-a i 46,2 odsto glasača Pokreta Evropa sad. Izbore kao nefer vidi i 45,9 odsto glasača DF-a, 45,7 odsto glasača Demokrata, 39,4 odsto URA-e, 27,1 odsto Bošnjačke stranke, 31,3 odsto SDP-a, 25 odsto glasača SD-a…”, navodi Kovačević.
Među onima koji smatraju da su izbori fer i slobodni je 50 odsto građana koji podržavaju SD, 40,6 odsto onih koji podržavaju SDP, zatim 35,4 odsto glasača Bošnjačke stranke, 31,2 odsto DF-a, 30 odsto Demokrata, 27,5 odsto DPS-a, 29,4 odsto SNP-a, 25,4 odsto Pokreta Evropa sad!, 21,2 odsto glasača URA-e…
“Najveći procenat ispitanika (70,6 odsto) smatra da, u većoj ili manjoj mjeri, crkva favorizuje neke političke opcije/kandidate i tako utiče na političko opredjeljenje građana/ki. Suprotno tome, nepunih 30 odsto anketiranih smatra da crkva ne favorizuje nijednu političku partiju ili kandidata i time ne utiče na političko opredjeljenje građana/ki”, navodi Kovačević.
Da su rezultati izbora uslovljeni izbornim krađama i prevarama smatra 46,7 odsto ispitanika. Suprotnog stava je 34,7 odsto, dok 18,6 odsto građana nema formirano mišljenje o ovoj temi.
“Pitali smo građane/ke i da su na posljednjim izborima na kojima su učestvovali bili izloženi nekoj vrsti pritisaka ili im je nuđena neka korist u zamjenu za glas. Skoro 16 odsto građana je izjavilo da im je ponuđeno zaposlenje u zamjenu za glas, a 12,9 odsto nije željelo da odgovori na ovo pitanje. Gotovo identičan procenat ispitanika (15,6 odsto) potvrdio je da im je ponuđen novac za glas. Na ovo pitanje nije odgovorilo 13,1 odsto građana. Na pitanje da li im je ponuđena neka druga korist u zamjenu za glas potvrdno je odgovorilo 15 odsto, a 12,7 odsto nije željelo da odgovori na ovo pitanje”, ističe Kovačević.
Takođe, svaki deseti građanin, 11,1 odsto, je izjavio da su članovi njihove porodice doživjeli pritiske ili prijetnje povodom partijskog opredjeljenja, a 8,5 odsto je izjavilo da su dobili prijetnju da će oni ili članovi njihove porodice izgubiti posao u zavisnosti od toga za koga će glasati.
“Kada je riječ o povjerenju u institucije, na dnu ljestvice su političke partije u Crnoj Gori (na skali od 1 do 5, povjerenje u partije je ocijenjeno sa 1,98), dok više od polovine građana Crne Gore podržava uvođenje otvorenih lista i individualnih kandidatura. Četvrtina ispitanika se protivi ovakvom izbornom rješenju, a takođe četvrtina ispitanih nema stav o ovom pitanju.
U našem istraživanju je gotovo 30 odsto ispitanika je izjavilo da se u posljednjih godinu osjećalo ugroženo zbog političkog mišljenja. Skoro četvrtina ispitanika se osjećala ugroženo zbog pripadnosti političkoj partiji, a 22 odsto zbog etničke i religijske pripadnosti. Svaki peti građanin se osjećao ugroženim zbog svog materijalnog položaja, a 18.4 odsto njih po osnovu rodne neravnopravnosti”, pojašnjava Kovačević.
Istraživanje javnog mnjenja je sprovedeno u periodu od 6. do 16. februara, na uzorku od 1000 građana/ki.
Četvrtina građana bi autoritativnog vođu
Interesantno je, dodaje Kovačević, da i poslije negativnog iskustva sa ekspertskom Vladom, koja je vršila izvršnu vlast u periodu od decembra 2020. do aprila 2022. godine, građani Crne Gore u najvećem procentu (39,3 odsto) preferiraju takav način upravljanja Crnom Gorom.
“Više od četvrtine građana (27,7 odsto) preferira autoritativni način upravljanja, odnosno to da država ima jakog lidera koji se neće rukovoditi odlukama parlamenta, dok se na trećem mjestu nalazi demokratski politički sistem (27,1 odsto). Pitali smo građane/ke ko ima najveći uticaj na donošenje odluka u Crnoj Gori, na šta nešto više od trećine njih navodi Evropsku uniju (35,6 odsto), potom moćne interesne grupe (15,1 odsto). Svaki deseti građanin Crne Gore navodi Srbiju kao ključnog aktera koji utiče na odluke u Crnoj Gori, a gotovo identičan je broj onih koji navode SAD”, navodi Kovačević.
Na pitanje kako treba definisati Crnu Goru kao državu, svega malo više od trećine, njih 36,7 odsto, odgovorio je da Crnu Goru treba definisati kao državu svih građana koji u njoj žive (građansku državu), dok njih 35,5 odsto smatra da je treba definisati kao državu crnogorskog naroda i drugih građana koji u njoj žive. Kao državu srpskog naroda i drugih građana koji u njoj žive bi je definisao svaki deseti građanin (12,1 odsto).
Preporučeno
“Ovaj projekat finansira Ambasada SAD u Podgorici. Mišljenja, nalazi, zaključci ili preporuke koji su ovdje iznešeni su stav autora i ne odražavaju nužno stav Stejt dipartmenta/Vlade SAD”, zaključila je Kovačević.
