Video
On je na otvaranju Sastanka na visokom nivou u okviru trećeg dana Digitalnog samita ekonomija Zapadnog Balkana, koji se održava u Podgorici,kazao da tehnologije olakšavaju život, čine ga kvalitetnijim sa mogućnošću brže komunikacije.
“Tehnologija je prisutna, ali ne treba da budemo robovi tehnologije. Ona treba da služi čovjeku, a ne čovjek tehnologiji. Na četvrom Digitalnom samitu obrađene su četiri krucijalne teme, koje obuhvataju sve što je karakteristika današnjeg trenutka, a prvo su digitalne vještine i kompetencije. Upravo je tu veza koju preslikavamo kroz oblast koja treba da bude najviše zastupljena u našem obrazovanju. Druga važna tema je digitalna ekonomija. Kada to primijenimo u svakodnevnom životu imaćemo ono što je najvažnije, a to je da naš odgovor na sva dešavanja bude takav da izbjegnemo gubljenje vremena”, kazao je Krivokapić.
Veoma značajna dimenzija je, kako je rekao, povezivanje i komunikacija.
“Tu svi zajedno možemo da dobijemo. Posljednja oblast je, možda, najspecifičnija, jer se u njoj dešavaju i najveći problemi, a to je bezbjednost i to bezbjednost koja je digitalnog karaktera i predstavlja izazov za sve nas”, rekao je Krivokapić.
Ukazao je da je pandemija koronavirusa nametnula jednu dobru stvar, a to je da bude što više digitalnog i da pređemo na način razmišljanja koji je digitalan.
“Ovo je vrijeme u kome pobjeđuje znanje, a znanje bez digitalne transformacije danas je kao nekad u Srednjem vijeku, kada je neko imao znanje, ali nije znao da piše. To je poruka o kojoj treba svi da razmislimo i da zajedničkim naporima učinimo region digitalnim i bolje povezanim”, poruka je Krivokapića.
Generalna sekretarka Savjeta za regionalnu saradnju (RCC), Majlinda Bregu,smatra da se mora uzeti u obzir digitalna stvarnost svih građana regiona.
“Imamo više od 10 miliona aktivnih korisnika Facebooka u zemljama Zapadnog Balkana i nedavni pad sistema je pokazao ne samo koliko zavisimo i oslanjamo se na digitalne tehnologiije i društvene mreže, nego i širu sliku kakav uticaj digitalnih tehnologija može biti”, rekla je Bregu.
Digitalne tehnologije, kako je objasnila, utiču na marketinške kampanje, dominirajuće vijesti, politike, obrazovanje, transformišu medicinu.
“Digitalna transformacija koristi naše lične podatke u dobre ili loše svrhe, mijenja poslove, inspiriše zaposlene, ali i sve nas izlaže riziku sajber napada”, kazala je Bregu.
Istakla je da je cilj da se smanje troškovi rominga sa zemljama Evropske unije, a do 2027. biće smanjeni za 90 odsto za trenutno najskuplje mobilne mreže zemalja Zapadnog Balkana.
“Pripremanje regiona za tehnologiju 5G, širokopojasnu mrežu za 95 odsto domaćinstava za period u naredne tri godine je naš cilj. Svakodnevno se suočavamo sa pitanjem da li je regionalna saradnja dovoljna kako bi se naše ekonomije i životi promijenili nabolje? Znate dogovor na ovo pitanje, ali to ne može biti uspješna priča bez procesa evropeizacije naših zemalja”, rekla je Bregu.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji,kazao je da je potrebno nastaviti raditi na smanjenju troškova rominga između zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana, a kako bi se to ostvarilo izgrađena je mapa puta, čiji je cilj smanjenje tarifa, poboljšanje poslovnog okruženja za operatere i otvaranje brojnih mogućnosti za ekonomski razvoj regiona kroz reforme.
“Pozivam sve telekom operatere da se pridruže procesu i da brzo primijene ovu mapu puta. To je mogućnost da budemo svi na dobitku, kako kompanije tako i pojedinci u cijelom regionu. Imamo okvir koji je potreban za pružanje podrške digitalnoj transformaciji zemalja Zapadnog Balkana, ekonomski investicioni plan ističe naše zajedničke prioritete i pruža značajnu finansijsku podršku. Dogitalna infrastruktura je jedna od njegovih ključnih komponenti”, kazao je Varhelji.
Za kreiranje tržišta koja dobro funkcioniše nisu, kako je rekao, dovoljne samo investicije već je potrebno reformisati i regulatorno okruženje.
Direktorica zdravstvenog Sistema za zemlje u Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji, Natasha Azzopardi Muscat,kazala je da su ekonomije koje su najbolje odgovorile na pandemiju upravo one koje imaju istoriju strateških investiranja u integrisane sisteme zdravstva, koji su praćeni zrelim, digitalnim ekosistemima.
“Pristup kvalitetnim podacima u realnom vremenu bio je ključan za uspjeh u razvoju blagovremenog i odgovarajućeg odgovora na pandemiju i da se osnaži stanovništvo da bolje upravlja svojim zdravljem. Ali ovaj pristup i dalje nije blizak brojnim evropskim zemljama. Dosta podataka koje imamo u našim zdravstvenim sistemima u velikom dijelu regiona i dalje se zasniva na papiru. Zato se mora povećati fokus na digitalizaciju”, rekla je Muscat.
Panedmija koronavirusa naučila nas je, kako je kazala, brojnim lekcijama, a najvažnija je da je kordinisana akcija jedini efikasan pristup kako bi se adresirali zdravstveni izazovi.
“Tehnologije u oblasti zdravstva su neophodne za bolju sigurnost u toj oblast i ekonomski prosperitet. Digitalna transformacija nam omogućava bolju povezanost sa zdravstvom, socijalnom zaštitom i sektorom obrazovanja”, rekla je Muscat.
Digitalni samit Zapadnog Balkana 2021. održava se kao dio Berlinskog procesa i kao inicijativa Regionalnog savjeta za saradnju, a važnost samita je potvrđena i kroz novi četvorogodišnji akcioni plan 2021-2024, za zajedničko regionalno tržište (Common Regional Market – CRM).
Preporučeno
Domaćin i organizator ovogodišnjeg izdanja je Ministarstvo javne uprave digitalnog društva i medija ispred Vlade Crne Gore, dok je generalni sponzor kompanija M:TEL.
