Kurti: Vučić više ne spominje podjelu već traži bosnizaciju Kosova

Zbog tradicionalnih „šumova na vezi“ među državama nastalim raspadom nekadašnje Jugoslavije, koji su eskalirali posljednjih mjeseci, u zapadnim političkim i medijskim krugovima naš region ponovo se tretira kao i devedesetih godina dvadesetog vijeka – kao bure baruta. Uzrok svih sukoba je, baš kao i pomenutih devedesetih – Srbija, tj. njena politika manje ili više otvorenog miješanja u unutrašnja pitanja svih država Zapadnog Balkana. Premijer Kosova Albin Kurti u ekskluzivnom intervjuu za Pobjedu kaže da se prema zemljama nastalim raspadom velike Jugoslavije Srbija danas ponaša kao „mala Rusija“ – paternalistički i hegemonistički.

Dokaz su i nedavne napetosti na granici Srbije i Kosova, nakon čega su kosovske snage bile prinuđene da reaguju. Dva mjeseca poslije incidenta, predsjednik Vlade Kosova Albin Kurti tvrdi da su, uprkos komešanjima na granici, odnosi dvije države ostali nepromijenjeni.

„Odnosi Kosova i Srbije su isti: niti su bolji, niti su lošiji“, objašnjava premijer Kurti. „Imamo posla sa državom koja ne priznaje Kosovo, koja je autokratska i naklonjena Moskvi. Sa druge strane, Kosovo je nezavisna i suverena država, ima svoj teritorijalni integritet, ali i mnogo problema“.

Što su problemi Kosova?

KURTI: Naš najveći problem je Srbija, koja ne može ni da zamisli ni da prihvati Kosovo kao ravnopravnu državu-susjeda.

Zavise li mir i stabilnost Zapadnog Balkana od odnosa Srbije i Kosova?

KURTI: Zemljama Zapadnog Balkana neophodan je dugoročan mir i stabilnost, a da bismo ih dobili, potrebni su nam demokratija, pravda i razvoj, koji su i osnov evropskih vrednosti. Nažalost, trenutna situacija na Zapadnom Balkanu izgleda kao minijaturna replika Ruske Federacije.

U kojem smislu?

KURTI: Srbija se na Zapadnom Balkanu ponaša kao Rusija u svom susedstvu: bosanskohercegovački entitet Republiku Srpsku pokušava da pretvori u Belorusiju, a Crnu Goru u Ukrajinu. Suštinski, Srbija ne priznaje državnost zemalja koje nisu članice EU – Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, čak i Severnu Makedoniju. Naprotiv: ove države smatra privremenim i svim svojim kapacitetima se angažuje kako bi uništila njihovu državnost.
Dva su uzroka rastućih tenzija koje Srbija proizvodi.

Koja?

KURTI: Nedostatak demokratije i neuspeh u suočavanju sa prošlošću. Ova dva unutrašnja defekta Srbija izvozi u region destabilizujući ga. U tom smislu, dijalog naše dve zemlje Srbija razume kao dijalog o statusu Kosova, o unutrašnjim pitanjima Kosova, a ne ono što je on zaista: dijalog o statusu naših odnosa i njihovoj normalizaciji. Da bi to prihvatila, Srbija mora mnogo da se promeni: mora se demokratizovati, uspostaviti vladavinu prava, suočiti se sa prošlošću… Najzad, moramo napraviti vrstu simetrije reciprociteta manjinskih prava.

Što je bio konkretan povod za napetost tokom posljednjih mjeseci?

KURTI: Briselski ugovor o registarskim tablicima istekao je 15.09.2021., pa smo se, u skladu sa obavezama i pravom građana, odlučili za reciprocitet. Duže od deset godina naši građani idu u Srbiju, ali su primorani da, prilikom upaska, plate pet eura i postave privremene registarske tablice Srbije. Taj princip nije važio za vozila iz Srbije koja ulaze na Kosovo. Kao država, odlučili smo da uvedemo meru reciprociteta, nakon čega su pripadnici nelegalnih struktura Srbije na Kosovu blokirali puteve. Vlada je bila prinuđena da pošalje specijalnu jedinicu kako bi zaštitila našu graničnu policiju budući da je srpska blokada bila neuobičajena – barikade i buldožeri. U međuvremenu je izgoreo centar za registraciju vozila u Zubinom Potoku – na sreću nije eksplodirala ručna bomba – i bilo je jasno da je reč o organizovanom napadu na institucije naše zemlje.

Ko je u tome učestvovao? Ko su lica koja su organizovala barikade i blokade?

KURTI: Informacije naših institucija bezbednosti govore da je reč o licima sa kriminalnim dosijeima. Neki od njih sudelovali su i u pokušaju državnog udara u Crnoj Gori 2016. godine.

Već sam rekao da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali ne može od nas tražiti da mi sebe ne priznajemo. Želimo da uklonimo barijere, ali sve dok Srbija insistira na barijerama, na to ćemo zakonski odgovarati.

Znate da se pojam ,,reciprocitet“ na jedan način tumači u Srbiji, na drugi na Kosovu.

KURTI: Građani Republike Kosovo uvek su zahtevali da se prema njima postupa onako kako Kosovo postupa prema građanima zemalja regiona. Tražimo ravnopravne međudržavne odnose, poštovanje univerzalnih prava i pravde među društivima. Drugim rečima, Republika Kosovo želi da njeni građani, preduzetnici, profesionalci, radnici budu tretirani jednako kao i građani ostalih zemalja – bez predrasuda, bez ometanja, s poštovanjem neophodnim za obavljanje njihovih životnih i profesionalnih aktivnosti. Građani Kosova i kosovske vlasti ne smeju biti diskriminisani i ometani u eventualnoj nameri da međusobno deluju sa srpskim vlastima u komercijalnom, građanskom ili nekom drugom državnom kontekstu.

,,Želimo da ostavimo dodatno vreme nekima u Prištini da promene svoje loše odluke. Ako ne budu želeli, mi ćemo donosti mere u cilju zaštite interesa Srbije“ – rekao je nedavno predsjednik Aleksandar Vučić. Kako ste razumjeli ovu poruku?

KURTI: Nisam je razumeo. Kad god Srbija kaže da se brani, znajte da napada. U to smo se uverili u poslednje najmanje tri decenije.

To smo videli i u slučaju primene reciprociteta registarskih tablica i situacije koja je nastala na graničnim prelazima Brnjak i Jarinje. Nažalost, Srbija je i tada reagovala nasilno, okupivši na granici trupe, uključujući tenkove T-72, oklopna vozila ,,Lazar“ 3 i višenamenska borbena vozila BOV M16 MILOŠ; istovremeno, angažovala je i ruske borbene avione MIG29, kao i helikoptere ruske proizvodnje za prekogranične letove.

Srbija troši mnogo više za vojsku nego pet zemalja Zapadnog Balkana zajedno. Uprkos tome, ona dobija pomoć i donacije od EU, bez obaveze da primeni evropske vrednosti. Umesto da bude demokratizovana, Srbija je militarizovana od strane Rusije i Kine.

U vrijeme incidenta na granici vaše dvije države, ambasador Ruske Federacije u Beogradu obišao je granicu u pratnji ministra vojnog Nebojše Stefanovića. Kakva je to poruka?

KURTI: Dok su ministar odbrane Srbije i ruski ambasador u Beogradu na graničnom prelazu Jarinje vršili smotru srpskih vojnih snaga, na kojima je bilo i oklopnih vozila, iznad njih su se bili podigli Mig-29 vojni avioni koje je Srbija dobila od Ruske Federacije. U tom momentu, ne krivicom Kosova, tenzije su dosta porasle. Namera je bila da nas zastraše, da nam prete…

Nijesu vas zastrašili?

KURTI: Naravno da nisu. Kosovo nije odstupilo, na kraju je sve završeno u Briselu. Zadovoljan sam što smo uspeli da uspostavimo meru reciprociteta u registarskim tablicama.

Kad smo kod Ruske Federacije, ta zemlja već šesnaest godina na Kosovu ima svoju kancelariju za vezu, u kojoj je zapošljeno desetak diplomata. Nedavno ste dvojicu ruskih diplomata iz ove kancelarije proglasili nepoželjnim i „opasnim po nacionalnu bezbjednost“. Kakva je uopšte uloga i funkcija ruske kancelarije za vezu?

KURTI: Za persona non grata proglasili smo dva ruska zvaničnika na Kosovu zbog njihovih štetnih aktivnosti kojima je narušena nacionalna bezbednost i ustavni poredak Republike Kosova. Naše institucije neće oklevati da deluju kada god dođe do narušavanja bezbednosti i ustavnog poretka u zemlji. U odnosu na sve balkanske države, Kosovo se najviše protivi politici i uticaju Ruske Federacije. Kosovske državne institucije u tom smislu tesno sarađuju sa našim međunarodnim partnerima, posebno sa EU, NATO-om i SAD-om.

Na što tačno mislite kada kažete da se Kosovo protivi uticaju Rusije?

KURTI: Jasno je da Rusija kontinuirano pokušava da oslabi EU, čak do tačke njenog raspada. Kao što je Srbija nostalgična za Jugoslavijom, u kojoj je dominirala i u kojoj je devedesetih Slobodan Milošević komandovao jugoslovenskom vojskom, i predsednik Rusije je nostalgičan za vremenom SSSR-a, kada su sovjetske snage vladale zemljama Istočne Evrope. Ta nostalgija za moći dodatna je sličnost između Rusije i Srbije, što povećava rizik za stabilnost Zapadnog Balkan. Ipak, verujem da će ti napori propasti. Dobro ih poznajemo i naši savezi i partnerstva sa Zapadom su nepokolebljivi.

Srbija tvrdi da Kosovo ne poštuje briselski dogovor, tj. da odbija da formira Zajednicu srpskih opština na sjeveru Kosova. Imaju li pravo oni koji ZSO vide kao novu Republiku Srpsku na Balkanu?

KURTI: Tokom 2013. godine vršen je veliki pritisak na poslanike da brzo donesu taj sporazum. Nedostajali su transparentnost i informacije. Danas su na čelu kosovskih institucija ljudi koji su se 2013. godine protivili tom sporazumu i koji su 14. februara 2021. na izborima ostvarili plebiscitarnu pobedu.

Vjosa Osmani, Glauk Konjufca i Vi?

KURTI: Tako je. Drugo, u presudi Ustavnog suda Kosova iz decembra 2015. godine s pravom se kaže da Zajednica srpskih većinskih opština nije integrisana u kosovski pravni i ustavni sistem. Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da se samom idejom ZSO krše 23 člana Ustava Kosova, koji ne predviđa bilo kakvo teritorijalno povezivanje na etničkoj osnovi. Takvu tvorevinu imamo u BiH: zove se Republika Srpska, izgrađena je u Dejtonu i služi Beogradu a ne Srbima. Beograd, dakle, sličnu tvorevinu želi i na Kosovu. U BiH imamo državu koja nije republika i unutar nje republiku koja nije država. Beograd u okviru Kosova želi Asocijaciju koja će se zvati republika, ali neće biti država. Nadam se da smo izvukli neke pouke iz prošlosti i ispravno proučavali i analizirali Srbiju i njenu politiku. Koju smo, nažalost, osetili i na vlastitoj koži.

U februaru 2020. godine Metju Palmer, tadašnji specijalni izaslanik američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan, a danas ključni američki čovjek za izbornu reformu u Bosni i Hercegovini, u intervjuu za ,,EU Observer“ nije isključio mogućnost ,,razmjene teritorija“ između Srbije i Kosova. Da li je na tu opasnu ideju konačno stavljena tačka?

KURTI: Želim da se dijalog Kosova i Srbije vodi o pravima i potrebama građana, a ne o teritorijalnoj razmeni. Mi smo demokratska država i takvih rešenja neće biti na stolu. Moja pobeda na izborima pokazala je da narod Kosova ne želi podelu teritorija. Mislim da ni Srbi to ne žele. Podelu želi samo predsednik Srbije. Doduše, otkako sam premijer, Aleksandar Vučić više ne spominje razgraničenje s Albancima i teritorijalna rešenja. Umesto toga, traži „bosnizaciju“ Kosova: autonomni srpski entitet u sklopu naše Republike kako bi od Kosova napravio nefunkcionalnu državu. Nije uspeo, naravno. Nema podele Kosova.

Predsjednik Aleksandar Vučić je nastavak razgovora u Briselu uslovio „vraćanjem prilika na stanje prije 20. septembra“.

KURTI: U Briselu su u toku razgovori između tehničkih grupa koje predvode glavni pregovarači. Uspeh pregovora i normalizacija odnosa između Kosova i Srbije pre svega zavisi od spremnosti Beograda da promeni i pristup i sebe. U Srbiji nema pluralizma. Imate jednu stranku. Ta stranka je i država. A ta država je crkva. I ta crkva je stranka. Nema pluralizma. Oni samo glume demokratiju.

Imate li utisak da se premijer Edi Rama bolje razumije sa predsjednikom Srbije nego sa Vama?

KURTI: Nedavno su Vlada Republike Kosova i Vlada Republike Albanije imale zajednički sastanak, tokom kojega smo, zajedno sa premijerom Ramom i njegovim ministrima, potpisali trinaest novih sporazuma o saradnji. Sastanak dve vlade i potpisani sporazumi na fonu su integracije u EU, što je naša perspektiva. Sporazumi poput ovih omogućiće nam da pretočimo vizije i programe obe vlade u konkretnije akcije kako bismo bili efikasni i plodonosni.

Nijeste mi odgovorili na pitanje, pa da pokušam ovako: premijeri Rama, Zoran Zaev i predsjednik Vučić predlažu državama Zapadnog Balkana projekat ,,Otvoreni Balkan“. Da li je Kosovu prihvatljiva ta ideja?

KURTI: Ne možemo imati Otvoren Balkan dok je Srbija zatvorena za Kosovo, dok ne prihvata naše putovnice, identifikacijske dokumente, diplome, svjedodžbe i kosovske pečate. Otvoreni Balkan više liči na Balkan koji je otvoren za uticaje sa istoka, posebno iz Ruske Federacije i Kine; otvoren za autokratiju, korupciju, ratne zločince… Sve suprotno europskim vrednostima demokratije i vladavine prava. Na neki način, sa stajališta Srbije, Otvoreni Balkan podrazumeva da ostale zemlje Zapadnog Balkana ostanu otvorene prema Ruskoj Federaciji i Kini na način na koji je to Srbija. Kosovo se protivi toj nameri, insistirajući na tome da je Evropa naš kontinent, a EU naša sudbina.

U kojoj mjeri je nedosljednost i pasivnost te EU, kao i konstantno gledanje kroz prste predsjedniku Vučiću, doprinijelo destabilizaciji regiona?

KURTI: Neke države članice EU konsenzus kao sveobuhvatnost pretvorile su u „veto oružje“, što zloutrebljavaju i Srbija i Rusija.

Razumije li to nova američka administracija? Što očekujete od njihovog povratka na Balkan?

KURTI: Uvek pozdravljamo američki angažman na Balkanu, ali o vrsti i intenzitetu tog angažmana odlučuju same SAD. Vlada Kosova blisko sarađuje sa administracijom predsednika Bajdena na jačanju demokratije, sprovođenju neophodnih reformi za članstvo u NATO-u i EU i produbljivanju prijateljstva kako bi se obezbedio trajni mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu i Evropi. I prisustvo američkih trupa na Kosovu manifestacija je posvećenosti Amerike Kosovu i njenom suverenitetu, ali i miru u regionu i Evropi, kao i borbi protiv sprečavanje širenja zlonamernih faktora trećih strana.

Kao naš strateški partner, SAD su dale poverenje našoj zemlji, pa su Kosovske bezbednosne snage prvi put deo vežbe „Defender Europe 21“ na teritoriji naše Republike. Učešće kosovskih snaga u vežbi u kojoj je sudelovalo 27 država, dok su 16 njih bile domaćini, jasno svedoči o nameri Kosova da formira bezbedno i mirno okruženje u Evropi i šire. Podrška koju je američka vojska dala tokom ove vežbe karika je u lancu podrške SAD razvoju naše zemlje, a posebno izgradnji vojnih kapaciteta Kosovskih bezbednosnih snaga.

KBS je služio u miru tokom svog prvog zajedničkog iskrcavanja sa američkom vojskom u Kuvajtu i pomogao američkim i NATO partnerima u evakuaciji avganistanskih izbeglica, demonstrirajući svoju sposobnost da služi rame uz rame sa zemljama članicama NATO.

U novom izvještaju Evropske komisije o napretku za Kosovo ocijenjeno je da je „politička nestabilnost na Kosovu ograničila djelovanje vlasti, uključujući i reforme vezane za EU“. Situacija na sjeveru Kosova ocijenjena je kao „izazovna“, posebno u pogledu korupcije, organizovanog kriminala i uslova za slobodu izražavanja. Jeste li zadovoljni izvještajem EK?

KURTI: Godišnji izveštaj meri napredak u dva šestomesečna perioda – pre i za vreme naše Vlade, koji se razlikuju kao dan i noć. U poslednjih šest meseci naše vlasti imamo institucionalnu stabilnost, demokratski legitimitet i visoko poverenje u institucije od strane građana, što predstavlja veliki društveni napredak. U oblasti vladavine prava, za prvih šest meseci naše Vlade usvojili smo Strategiju vladavine prava, nacrt Zakona o krivičnom postupku i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, finalizirali nacrt dokumenta za izradu provere i prvi nacrt zakona o verifikaciji i oduzimanju neopravdane imovine. Sve će to ojačati i unaprediti pravosudni sistem i borbu protiv kriminala i korupcije.

U oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije od 1. aprila do 30. septembra 2021. obavljeno je 519 racija i 283 policijske akcije. Takođe, intenzivirali smo borbu protiv krijumčarenja, utaje poreza i kriminala na celoj teritoriji Republike Kosovo. U oblasti vakcinacije i upravljanja pandemijom tokom novembra 2021. imali smo jednocifren broj smrtnih slučajeva od kovid-19; dali smo preko 1,6 miliona doza vakcine, 64 odsto stanovništva starijeg od 16 godina je na jednoj dozi, dok je 57 odsto primilo dve. I dalje smo prva zemlja u regionu po vakcinaciji stanovništva, što je nesporan napredak.

Kakvi su ekonomski pokazatelji?

KURTI: Konkurentna ekonomija i ekonomski razvoj važan su kriterij za napredovanje ka EU. Na osnovu dosadašnjih projekcija i statistike o ekonomskom razvoju, očekujemo da ćemo do kraja ove godine imati impresivan dvocifren rast, što će nas učvrstiti kao zemlju sa najvećim procentom ekonomskog razvoja u Evropi. Prema proceni Centralne banke Kosova, naša privreda rašće za 9,9 odsto. Budžetski prihodi su povećani za trećinu, u velikoj meri smo smanjili državnu potrošnju i u Skupštini usvojili budžet za 2022. godinu, koji je za 8,7 odsto veći u odnosu na međugodišnji pregled budžeta. Promet u privredi povećan je za 30 odsto, izvoz za 68 odsto.

Zašto je onda Samoopredjeljenje na lokalnim izborima na Kosovu 17. oktobra osvojiilo samo četiri opštine? Što građanima nije jasno?

KURTI: Možda je bilo propusta sa naše strane, od naših struktura. Ipak, verujem da građani ne žele manje Pokreta samoopredeljenje. Naprotiv. Na izborima 17. oktobra bili smo prvi po ukupnom broju glasova na nacionalnom nivou, baš kao i na parlamentarnim izborima. Međutim, lokalni izbori su, za razliku od parlamentarnih, drugačija vrsta igre i izbornih pravila. To je manje-više kao tenis, gde možete dobiti mnogo gemova, ali na kraju izgubiti set. Po ukupnim glasovima građana, prvi smo u Republici na lokalnim izborima, iako ćemo u svega četiri opštine imati načelnike. Tamo gde smo u opoziciji napravićemo dobru i jaku opoziciju; tamo gde smo u vlasti, napravićemo dobru i efikasnu vlast.

Srbi na Kosovu nijesu građani drugog reda

Kakav je status Srba na Kosovu? Da li su oni, kako tvrdi zvanični Beograd, građani drugog reda?

KURTI: Nisu. Srbi na Kosovu čine između pet i šest procenata stanovništva i nisu diskriminisani. Kao Vlada Kosova, našim programom pomoći ćemo Srbima koliko i Albancima. Ako Srbe na Kosovu pitate šta su njihove glavne žalbe ili zahtevi, reći će vam posao i pravda.

Zanimljivo je da nikada nijedan Srbin na Kosovu nije protestovao što nije sprovedena Zajednica opština sa srpskom većinom. Beograd je uvek taj koji se ljutio. To što Srbija pokušava da nametne kosovskoj državnosti i našem ustavnom poretku nisu želje ili volja kosovskih Srba, već izraz hegemonističkih težnji same Srbije.

Posvećeni smo afirmaciji crnogorske zajednice

Kako biste ocijenili odnose Kosova i Crne Gore nakon promjene vlasti 2020. godine?

KURTI: Republika Kosovo i Crna Gora imaju blisku saradnju u mnogim oblastima. Reformska agenda je obećavajuća, jer imamo prostora za intenziviranje saradnje u borbi protiv kriminala i korupcije, protiv kojih se zajedno moramo boriti sa obe strane granice. Takođe, može se učiniti više da se olakša slobodno kretanje građana i uklone barijere koje ometaju veći ekonomski razvoj i ulaganja u obe zemlje.

Spremni smo da sarađujemo i koordiniramo aktivnosti Vlade Republike Kosova sa Vladom Crne Gore u regionalnim inicijativama. Zahvalni smo Crnoj Gori na podršci i zalaganju u međunarodnim organizacijama. Kosovo i Crna Gora dele zajedničke aspiracije za članstvo u EU i partneri su u zajedničkim naporima za demokratizaciju i razvoj regiona.

Crnogorska zajednica na Kosovu, najavljeno je u maju ove godine, trebalo bi da postane ustavna kategorija Republike Kosova poput Srba i Bošnjaka, i da dobije status manjine. Imaju li Crnogorci na Kosovu danas status manjine?

KURTI: Zajedno sa predstavnicima crnogorske zajednice na Kosovu posvećeni smo afirmaciji pozicije crnogorske zajednice, kao i izgradnji poverenja i susedskih odnosa između naše dve zemlje i naroda. Želimo da Albanci u Crnoj Gori i Crnogorci na Kosovu uživaju sva svoja kolektivna kulturna i politička prava, što je zdrava osnova za dobre odnose između naše dve zemlje i za bolju budućnost oba naroda.

Tamara Nikčević