Video
“Ugrožene su vitalne državne funkcije i dovedeno u pitanje servisiranje osnovnih obaveza države – redovne isplate zarada u javnom sektoru, socijalnih nadoknada i penzija. Decenijama smo trošili više nego što imamo. Trošenju nezarađenog i životu na tuđi račun je došao kraj. Državna kasa je prazna, narodna imovina poharana i opljačkana, proizvodnja i industrija razorene, uvoz skoro da i ne postoji, kamate i dugovi ubrzano jedu ekonomsku supstancu zemlje. Crna Gora je pred bankrotom.
Ekonomiju Crne Gore i njene ljude opterećuje hroničan i ogroman fiskalni deficit, javni dug preko 80% BDP-a za koji čak nema ni jedinstvene definicije (za 14 godina javni dug je uvećan za više od 5 puta – sa 700 miliona eura na blizu 4 milijarde eura (3.9) i svaki građanin Crne Gore dužan je 6.000 eura), hronična nezaposlenost preko 16% uz ogromne socijalne razlike (2019. stopa nezaposlenosti je bila 15.1% a u prvom kvartalu 2020. 16.3%), hroničan deficit platnog bilansa od 15% BDP-a. Nelikvidnost privrede su ubrzano uvećava. Ukupan iznos blokiranih racuna, na dan 30.09.2020 je 725,6 mil eura i za mjesec dana je porastao za 18 mil eura. Pad BDP u ovoj godini će biti najmanje između 12-14 odsto. Depoziti građana i privrede u bankama su u stalnom padu. Od januara do maja pad depozita u bankama je iznosio 193 mil eura. Pad tražnje za kreditima u komercijlanim bankama u julu 2020. je bio za 35 odsto, a kod nekih sistemskih banaka i do 50 odsto. U ovoj godini prispjeva 730 mil eura duga na naplatu, a za kamatu na dug već godinama plaćamo preko 100 mil eura godišnje”, navodi Medojević u saopštenju.
Ekomonija se, kako dodaje, ubrzano gasi, nelikvidnost privrede se prenosi na nelikvidnost budžeta, poreski prihodi ubrzano opadaju, dugovi pristižu, nezaposlenost raste, siromaštvo kuca nav rata polovini populacije, stranci povlače novac iz zemlje. Približava se scenario “spržene zemlje.”
“Životu na tuđ račun, i “bećarskoj” ekonomiji (rasprodaj djedovinu i sve spiskaj u kafanu i na luksuz) je došao kraj. Potreban nam je radiklani zaokret kursa u vođenju države i ekonomije. Potrebne su korjenite refrome. Moramo trošiti samo ono što zaradimo, a zaduživati se pametno, samo za finansiranje produktivnih investicija u proizvodnju i izvoz, koje valorizuju domaće sirovine i pamet, supstituišu uvoz i donose nova radna mjesta i realne prihode iz izvoza”, kaže Medojević i dodaje koje je korake potrebno preduzeti:
1. Odmah raskrstiti sa neodgovornom politikom koja je dovela do fiskalnog deficita koji je u prethodnih pet godina u prosjeku iznosio 6% (narodskim rečnikom – imate jednu platu a trošite 6 plata tako što se zadužujete – ko će to da vrati – vaša djeca i unuci), i to tako da se država neće smatrati svojom „ličnom prćijom“, gde su profiti individualni, a rashodi kolektivni. To zahtijeva političku spremnost i hrabrost da se prekine neodrživa ekonomska politika zasnovana na lažnoj slici o precijenjenim prihodima i potcjenjenim obavezama. Koliko god to bilo bolno, mora da se napravi taj nužni drastičan rez i raskid sa neodgovornom ekonomskom politikom, mora da se duboko zagazi u vode oštre fiskalne konsolidacije.
2. Bez odlaganja prekinuti lanac zaduživanja kojom je javni dug povećan na preko 80% BDP-a, i iznad tog nivoa je već osam godina. Oni koji vode zemlju imaju ogromnu kolektivnu odgovornost. Oni nemaju pravo na nerealno povećanja zarada koja se finansiraju bez osnova i uporišta rastom zaduživanja i teretom za buduće generacije, rastom ne u korist već na račun budućnosti. To znači drastičan rez i momentalno napuštanje neodgovorne politike, jer je previše negativnih iskustava koja opominju i grešaka koje se ne smiju ponoviti.
3. U cilju sprečavanja bankrota javnih finansija i ugrožavanja isplata plata, penzija i socijlanih davanja, Vlada će morati odmh pritupiti pregovorima sa MMF o programu refromi i fisklanog prilagodjavanja i rješavanju pitanja servisiranja prispjelih obaveza na ime stranog duga. Prethodni režim je ostavio praznu kasu i najveći dio novca iz inostranih kredita otišao je za finasiranje privatnih korupcionaških aranžmana sa tajkunskim firmama i na neracionalnu budžetsku potrošnju kroz finasiranje nepostojećih radnih mjesta na koja su se zapošljavali paraziti iz DPS, po čuvenom principu “jedan zaposleni – 4 glasa”.
Novac iz kredita koje sada treba da plati država i narod nije išao na investicije u otvaranje novih fabrika i radnih mjesta, infrastrukturu, nauku i obrazoavnje, izgradnju bolnica, škola i domova za stare, kredite poljoprivrednicima i podršku malm preduzetnicim , već na megalomanske javne radove i nabavke iza kojih su stajale tajkunske firme bliske prethodnom režimu. Uz sporaum sa MMF , obezbjedićemo izvore za refinasiranje prispjelih obaveza i stvoriti prostor i dobiti na vremenu za sprovođenje oštrog programa racionalizacije i restruktuiranje budžetske potrošnje.
Preporučeno
Vlada mora odmah napraviti radikalno kresanje svih nepotrebnih troškova adminsitracije i pripremiti novu sistematizaciju radnih mjesta, koja bi bila zasnovana na poreskim kapacitetima i potrebama stanovništva i privrede. Državna amdinsitracija mora biti depolitizovana, stručna, efikasna, solidno plaćena, sa naophodnim sredstvima za rad. Sve nepotrebne troškove (službenih auta, telefona, reprezentacija, službenih putovanja, poslovnih prostora i sl) treba radiklano smanjivati. Štednja i bolni rezovi treba da počnu u državnoj administraciji, koja je decenijama parazitirala, trošeći pare od skupih kredita koje sada treba svi da vraćaju. Nova Vlada će sprovesti reviziju svih Rješenja o dodjeli stanova državnim funkcionerima i insistirati da se stanovi otplaćuju po tržišnim uslovima. Svi Ugovori i rješenja kojima se dodjeljuju stanovi državnim funkcionerima po privilegovanim uslovima i po cijenama koje su višestruko niže od tržišnih biće poništeni kao štetni po državu.
4. U okivru mjera štednje Vlada će izuzeti socijlana davanja i penzije, koje se neće smanjivati. Država treba da bude garant iznosa penzija, koje treba tretirati kao stečeno pravo. Ukoliko Fond PIO, iz bilo kojeg razloga, nije u mogućnosti da isplati garantovani iznos penzija, dug Fonda PIO prema korisniku prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, postaje državni dug. Država je dužna da korisniku prava isplati dug Fonda PIO u roku od najkasnije 30 dana od dana nastanka duga, sa pripadajućim zakonskim kamatama. Dug se može finansirati tako što se emituju državne obveznice koje su naplative odmah. Ako osiguranici ne mogu naplatiti od države ovaj dug zbog nedostatka novca na računu budžeta, korisnici prava iz PIO, mogu ovim državnim obveznicama izmirivati sve svoje obaveze prema državi, javnim preduzećima, fondovima i institucijama.
Nova Vlada, na kraju kako zaključuje Medojević, mora odmha pokrenuti temeljnu reviziju korisnika svih socijlnih davanja, jer postoji rasprostranjena praksa bivšeg režima da su se dešavale masovne zloupotrebe u dodjeli socijalne pomoći i da je to pravo osvario veliki broj birača DPS , koji ne zadovoljavaju zakonom propisane uslove.
