Organizacione promjene u Vojsci Crne Gore će očigledno u narednih nekoliko godina biti jedan od prioriteta Vlade. U Crnoj Gori će tokom 2019. godine biti uvedeno dobrovoljno služenje vojnog roka, a planirano je da u periodu od 2019. do 2026. godine budu formirane rezervne snage kao integralni dio Vojske. Kada tome dodamo da susjedne Srbija i Hrvatska vode trku u naoružanju, pitanje je da li nas očekuju ozbiljnije tenzije ili konflikti? Vojni analitičar Aleksandar Radić kazao je za Standard da, iako je situacija u regionu nestabilna, najnovije odluke Vlade Crne Gore i zemalja regiona, ne znače da idemo u nove sukobe, već je svrha sasvim drugačija.

“Oružane snage su ušle u radikalnu profesionalizaciju koja je u jednom momentu bila trend, ali se ubrzo uvidjelo da državi treba mnogo više ljudi u vojsci nego što ima na raspolaganju. Dobrovoljno služenje vojnog roka i stvaranje aktivne rezerve je jedan od najboljih načina da se brojno stanje poveća”, rekao je Radić.

Dok NATO reaguje, sve je već gotovo

On je kazao da povećavanje broja vojnika i stvaranje rezerve ne znači da će Crna Gora da ratuje protiv nekoga.

“Prije svega konstatovano je u Vladinom dokumentu da je potrebno više vojske u miru. Nije ovdje riječ o odbrani, već o podršci civilnim institucijama u kriznim situacijama, prilikom prirodnih i vještačikih nepogoda. Jer kad dođe do krizne situacije – poplava, požara i slično, dok NATO zemlje reaguju ona najveća kriza je već prošla. Država mora da ima mehanizme da sama reaguje i to je glavni razlog što Crna Gora povećava broj vojnika”, rekao je Radić.

On je istakao da sada imamo i ozbiljne situacije sa migrantima i da je često potrebno brzo angažovati nekoliko stotina ljudi.

“Nije ovo više bivša SFRJ, da možete u roku od nekoliko sati angažovati stotine ljudi. Mehanizmi koje ima NATO obično dođu kada prvi talas krize prođe. Evo vidite slučaj Srbije – prilikom poplava prve u pomoć su došle vojske iz Crne Gore i Hrvatske. Kada počnu da gore šume u Crnoj Gori, prvo morate sami da počnete da riješavate situaciju, zatim dolazi pomoć iz regiona, a NATO će ragovati tek kasnije kad se sva ta birokratija ispoštuje. Tako to funkcioniše, zato je nužna vojna rezerva”, rekao je Radić.

On je takođe napomenuo da je služenje vojnog roka najbolji način da se vojnici pripreme za profesionlnu službu.

“Dobrovoljno služenje vojnog roka je priprema za nekoga koji želi da bude profesionalni vojnik. A da ne pričam o troškovima, profesionalni vojnici se plaćaju pa je stoga uvijek dobro imati određen broj vojnika za koje ne treba izdvajati veća finanasijska sredstva”, rekao je naš sagovornik. 

Naoružavanje nije razlog za paniku

Vlade Srbije i Hrvatske posljednjih godina nadmeću se u naoružavanju vojske – i jedni i drugi kupuju borbene avione. Hrvatska je u martu ugovorila kupovinu 12 polovnih borbenih aviona F-16 Barak, a nešto prije toga, krajem 2017., srbijanski mediji su objavili da je u Beograd stiglo svih šest ruskih borbenih aviona MIG-29, koje je Vojska Srbije dobila u okviru paketa ruske donacije.

Odgovarajući na pitanje da li je naoružavanje Hrvatske i Srbije i sada povećavanje broja vojnika u Crnoj Gori, najava novih tenzija, većih kriza čak i sukoba, Radić je kazao “da se rat ne sprema”.

“Ne bih rekao da se sprema rat, iako ima povoda misliti o tome jer je stvarno nestabilna situacija u regionu. Činjenica je da svi ulažu u odbranu i ima trenzija u regionu, ali oprema koju imaju i Srbija i Hrvatska je pri isteku roka trajanja, pa moraju da mijenjaju to naoružanje. Sada su tenzije u regionu pa je možda trenutak izgleda nezgodan, ali ne vjerujem da se naoružanje nabavlja zbog nekih eventualnih vojnih sukoba”, rekao je Radić.

Do ozbiljnijije krize u regionu, kako ističe, bi došlo samo kada bi NATO bio u dubokoj krizi.

“Kada bi Zapad bio zasićen nekim većim problemima onda bi mogli da budemo zabrinuti, ali kako trenutno stoje stvari, NATO drži sve pod kontrolom i teško da će doći do ozbiljnije krize u regionu”, rekao je Radić.

B.K.