Obradović je u politiku je ušao 2012. godine kao četvrti kandidat na izbornoj listi Dveri i nosilac izborne liste Dveri u Čačku. Dveri su vanparlamentarna politička organizacija čiji se stavovi zasnivaju na svetosavskom i srpskom nacionalizmu, euroskepticizmu i antiglobalizmu.
Vaš boravak u Crnoj Gori obilježen je sa dva događaja – susretom sa liderom Narodnog pokreta Dakom Davidovićem i liturgijom u manastiru Dajbabe. Da li je cilj Vaše posjete podrška Davidoviću pred izbore u tom gradu?
Moja poseta Crnoj Gori bila je isključivo privatne prirode i imala je duhovne potrebe kao cilj. Zato sam se najpre poklonio grobu Mitropolita Amfilohija u Sabornom hramu u Podgorici, a potom posetio Cetinjski manastir i Bogosloviju, kao i manastir Ostrog i Dajbabe, gde je obeleženo osam godina od upokojenja arhimandrita Luke (Anića), velikog i divnog duhovnika i nekadašnjeg igumana Cetinjskog manastira i manastira Dajbabe, gde je i sahranjen.
Drugi motiv moje posete bio je da sa najbližim saradnicima osetim duh slobode u Crnoj Gori nakon smene bivše vlasti i uzmem pelcer političkih promena koji bih poneo u Srbiju. Koristim se prilikom da svim građanima Crne Gore čestitam na organizaciji onih veličanstvenih litija koje su bile najveći hrišćanski događaj i trijumf ispovedanja vere u savremenom svetu, kao i na mudrom izlasku na prošlogodišnje izbore i velikoj pobedi nad jednim nedemokratskim i kriminalnim režimom. Upravo te čestitke preneli smo svim našim sagovornicima u Crnoj Gori, pa i g. Daki Davidoviću.Da li ste u Crnoj Gori imali još susreta? Ako jeste, ko su bili sagovornici?
Video sam se sa više starih prijatelja iz redova SPC, politike i medija. Međutim, to nisu bili zvanični susreti, kao što moja poseta nije imala zvaničan karakter. To su bili prijateljski razgovori u kojima sam želeo da čujem kako stoje stvari posle smene Đukanovićevog režima i šta možemo učiniti na poboljšanju odnosa između Srbije i Crne Gore.
Da li ste sa Administratorom MCP Joanikijem imali susret i da li ste razgovarali o izborima u Nikšiću?
Prilikom našeg trodnevnog boravka u Crnoj Gori uopšte nismo boravili u Nikšiću niti smo se bavili temom tamošnjih lokalnih izbora. To je unutrašnje pitanje u koje se mi ne mešamo već pružamo načelnu punu podršku novoj vlasti na republičkom nivou da zajedničkim snagama na lokalnim izborima u Nikšiću ponovo porazi DPS, i to u Đukanovićevom rodnom gradu, i nastavi sa demontažom ostataka bivšeg režima.
Ljudi iz Vučićeve stranke obilaze Nikšić i pomažu kampanju DF-a. Neki od njih su privedeni sa većom količinom novca i tehnike koja je, kako se sumnja, namijenjena za kupovanje glasova. Da li je to nelegitimno miješanje u unutrašnje stvari druge države i da li to osuđujete?
Nije neuobičajeno da srodne i prijateljske političke stranke iz različitih država podržavaju jedna drugu na izborima, da učestvuju kao gosti na izbornim konvencijama ili na drugi način pružaju podršku onima sa kojima neguju međustranačku međunarodnu saradnju. Razume se da to sve mora biti u okvirima zakona. U Srbiji imate čitav Đukanovićev lobi u sferi medija, biznisa, intelektualnih krugova i službi bezbednosti koji ga stalno podržava, ali to nikada nije negativno ocenjeno kao mešanje u unutrašnja pitanja Crne Gore.
Davidović je bio, a i dalje je pod velikim pritiskom Beograda, tamošnjih vladajućih struktura, medija i tabloida. Zašto?
Vladajući režim u Beogradu ne trpi nikoga ko nije pod njegovom kontrolom. Takođe, negativna medijska kampanja na režimskim medijima čeka svakoga ko se usudi da misli svojom glavom ili kritikuje aktuelnu vlast u Srbiji. To su na svojoj koži osetile mnoge javne ličnosti, akademici, dramski umetnici, sportisti, episkopi SPC, a nedavno i Daka Davidović… To, međutim, svima njima može samo da služi na čast.
Da li sadašnja crnogorska Vlada se može smatrati garantom čuvanja srpskog interesa u Crnoj Gori?
Srpski narod i SPC je jedini pouzdan garant srpskih nacionalnih interesa u Crnoj Gori. Nadamo se da će to sada biti i nova Vlada Crne Gore, zajedno sa vladajućom većinom u Skupštini Crne Gore. Ispravno je što su u Crnoj Gori dobro zaštićena sva manjinska prava, ali nije normalno da su bila ugrožena prava srpskog naroda koji je stvorio crnogorsku državu. To se konačno promenilo sa promenom vlasti i ukidanjem svojevrsnog aparthejda u kome su živeli Srbi u Crnoj Gori, gde – primera radi – niko od njih nije mogao da se zaposli u državnoj upravi.
Šta je srpski interes u Crnoj Gori?
Da budemo svoji na svome, kao kroz čitavu istoriju Crne Gore. Ne vidim da Srbi u Crnoj Gori traže bilo šta što im po svim istorijskim i demokratskim pravima ne pripada. Zašto je sporno imati osnovna građanska i nacionalna prava na svoj jezik, pismo, Crkvu, posao…? Srpski interes u Crnoj Gori je demokratija i vladavina prava, bez ikakve diskriminacije.
Da li priznajete crnogorsku naciju?
Donedavno se postavljalo pitanje da li država Crna Gora priznaje srpsku naciju ili u neoustaškom maniru želi da se obračuna sa svim što je srpsko: od jezika i pisma do Crkve i naroda. Nadam se da se takvo vreme vlasti nikada više neće ponoviti, ne samo u Crnoj Gori nego nigde na Balkanu gde srpski narod živi vekovima.
Razume se da svako ima pravo da sebe doživljava kao pripadnika bilo koje nacije na svetu, pa tako i crnogorske. Ne vidim ni kako ni zašto bih to bilo kome osporavao. Isto tako mislim da imam pravo na svoje mišljenje da je crnogorska nacija antisrpski produkt komunizma pre koga nije ni postojala, kao ni crnogorski jezik i lažna crkva. Crnogorska državnost je nesporna i postignuta je istovremeno kada i obnovljena državnost Srbije, ali je pravo pitanje ko je napravio crnogorsku državu. Svi istorijski izvori govore da su to bili Srbi, kao što nemate niti jednog člana vladarske kuće Petrovića koji se nije izjašnjavao kao Srbin. Zato je teško razumljivo zašto se savremeni Srbi iz Crne Gore izjašnjavaju kao Crnogorci, suprotno onome što su im bili preci. Svi su oni Crnogorci u smislu državljanstva i geografskog porekla, kao što sam ja Šumadinac, ali smo svi identitetski i istorijski Srbi.
Sve ovo, naravno, savremeni Crnogorci ne moraju da priznaju i ne moraju biti, ali je pogubno da svoj novi identitet grade na mržnji prema starom. Budite crnogorska nacija, ako to želite, u najvećoj mogućoj ljubavi i saradnji sa srpskom nacijom iz koje ste potekli. Šta je tu sporno? Da li u Evropi postoji neko ko bi trebalo da bude bliži i jedinstveniji od nas? Ja ne vidim takve. Uostalom, ne treba se više na Balkanu raspravljati oko onoga oko čega se definitivno ne slažemo i nema smisla da jedni drugima namećemo kao svoju istinu, već treba tražiti mostove saradnje oko onoga što su nam nesumnjivi zajednički interesi.
Da li znate šta je projekat “Srpski svet” i da li Vi zagovarate ujedinjenje “srpskih zemalja” – Srbije, Republike Srpske i Crne Gore?
Ne znam o kakvom se projektu ili manipulaciji sa ove ili one strane radi, ali znam šta je program Srpskog pokreta Dveri od osnivanja do danas, a to su srpske integracije. Uvek smo smatrali da su nam preče srpske nego evropske integracije i da nam je potreban svaki oblik povezivanja između Srba na bivšim jugoslovenskim prostorima i u rasejanju, a pre svega između Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Zato nikako nismo mogli da razumemo poteze aktuelne vlasti u Beogradu koja se ujedinjuje sa Albanijom u nekakav mini-šengen. Mi se zalažemo za srpski mini-šengen, koji bi značio sve oblike jačanja ekonomskih i drugih veza između Srbije, Crne Gore i Republike Srpske u prvom koraku, a onda u drugom koraku i sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom u nekoj vrsti balkanskog mini-šengena, a sve po uzoru na dobar primer uporedne prakse u skandinavskim zemljama i njihovu Nordijsku Uniju.
Da li je normalno da kamioni sa robom onoliko dugo stoje i stvaraju gužvu na graničnim prelazima između Srbije i Crne Gore? Prvo što treba uraditi jeste ukidanje graničnih prelaza i omogućiti slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga između Srbije i Crne Gore. Naš cilj treba da bude spajanje i olakšavanje zajedničkog života, zajednički ekonomski i svaki drugi prosperitet, a ne dalje razdvajanje i sukobljavanje. Isto kao što se svojevremeno postavilo pitanje referenduma o nezavisnosti Crne Gore – potpuno je demokratski postaviti pitanje i o novoj zajedničkoj državi, pa neka građani Srbije i Crne Gore kažu šta misle o tome. Zašto se od toga pravi tabu tema? Zašto je ono bilo demokratsko pravo, a ovo nije?
Da li će Srbija priznati Kosovo – šta je rješenje?
Preporučeno
Ono što sigurno nije rešenje – da Srbija prizna lažnu državu Kosovo, jer bismo na taj način bili prva zemlja na svetu koja se u miru odrekla dela svoje državne teritorije. Da ne govorim da je to protivno Ustavu Srbije i Rezoluciji 12 44 SB UN. Pravo rešenje je povratak razgovora o statusu KiM u SB UN, ispunjavanje onih odredbi Rezolucije 12 44 koje govore o povratku do 1000 pripadnika srpskog državnog osoblja na KiM i normalizacija zajedničkog života sa Albancima kao nacionalnom manjinom koja živi u Srbiji. Čemu druga albanska država na Balkanu? Zašto onda i Republika Srpska ne bi bila nezavisna?
Najveći problem sa priznanjem lažne države Kosovo je u tome što tu nije kraj separatističkih težnji u Srbiji već novi početak na drugim krajevima naše zemlje, a to znači i stvaranje Velike Albanije kao najveće bezbednosne pretnje svim susednim državama. U tome da do toga ne dođe upravo vidim zajednički interes Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Grčke kao saveza pravoslavnih naroda koji su ugroženi ovim velikoalbanskim separatističkim tendencijama i projektom. Ako se svi oni ne probude na vreme – svi će imati svoje Kosovo i tek tada razumeti Srbe i Srbiju, a to može biti kasno.
Nemam ništa protiv albanskog naroda, naprotiv, izuzetno cenim neke elemente njihove tradicionalne i patrijarhalne kulture. Međutim, albanski prostor je postao izvorište terorizma, trgovine drogom, oružjem i ljudima, i to predstavlja ozbiljan problem za čitavu Evropu. Zašto SAD i EU o tome ćute, i zašto za svog strateškog partnera nisu izabrali najveći narod i državu na Balkanu – Srbe i Srbiju, već Albance, jeste jedno važno pitanje. Ipak smo mi Srbi bili verni zapadni istorijski saveznici u dva svetska rata, a ne Albanci, a zauzvrat smo od Zapada dobili da u poslednjih 30 godina uvek stane na stranu antisrpskih interesa. Moramo ozbiljno da ispitamo zašto i preispitamo i našu odgovornost u tome, ako je ima.
Video