Pažin za dansku štampu: Crna Gora nije „mafijaška država“ niti će biti izvor bezakonja u EU

Crna Gora nije „mafijaška država“ niti će biti izvor bezakonja u EU. To su samo neke od poruka ministra pravde Zorana Pažina u intervjuu za danski dnevni list „Politiken“ uoči Samita EU-Zapadni Balkan u Sofiji.

Intervju Pažina prenosimo u cjelosti:

Zašto Crna Gora želi da pristupi Evropskoj uniji?

Reforme koje Crna Gora sprovodi u cilju pristupanja Evropskoj uniji ključni su motor našeg ukupnog društvenog i ekonomskog razvoja.

Od kada smo kao nezavisna država krenuli putem evropskih reformi, plate i penzije su udvostručene, naši građani putuju bez viza, naši studenti, naučnici i predavači imaju pristup najboljim evropskim naučnim i obrazovnim programima, dok naši poljoprivrednici dobijaju značajnu pomoć iz evropskih fondova.

Sa druge strane, proces evropskih integracija transformiše naše društvo u društvo evropskih vrijednosti. Mijenjamo naše zakone i ukupan društveni ambijent u skladu sa najvišim evropskim standardima i gradimo čvršće garancije pravde i pravičnosti za sve crnogorske građane, privrednike, turiste i investitore.

Da li će Vaša zemlja biti spremna za članstvo do 2025?

U procesu pristupanja napredujemo brže od svih ostalih zemalja proširenja. Otvorili smo 30 od 33 pregovaračka poglavlja i privremeno zatvorili tri. Spremni smo da ove godine otvorimo sva preostala poglavlja i svu reformsku energiju usmjerimo na završnu fazu pregovaračkog procesa.

Iako nam je kvalitet reformi značajniji od brzine, napravili smo temeljan i ostvariv plan reformi po kojem ćemo postići unutrašnju spremnost za članstvo i prije navedenog datuma.

Da li se brinete da ne postoji stvarni apetit u Evropi za proširenje na Zapadni Balkan?

Nakon poraza ekstremnih populističkih i izolacionističkih pokreta na izborima u više velikih evropskih država prošle godine, ponovo imamo povoljniju klimu i veći entuzijazam za projekat ujedinjene Evrope. Ova injekcija evropskog optimizma, uz obnovu nekih starih geopolitičkih i ideoloških prijetnji ideji evropskog ujedinjenja, povoljno je uticala da porast svijesti o značaju širenja mira i prosperiteta na evropskom kontinentu, odnosno o procesu koju administrativno zovemo proširenje.

Veoma je važno da države na Zapadnom Balkanu iskorise ovaj pozitivan momentum i da ozbiljnim reformama i punim usvajanjem evropskih standarda i vrijednosti pokažu istinsku privrženost Evropskoj uniji.

U trenutku kada jedna od zemalja regiona bude spremna za članstvo, a vjerujem da će to prva ostvariti Crna Gora, uvjeren sam da će države Evropske unije, kao i uvjek do sada, pokazati svoju privrženost proširenju, politici koja je u samoj srži ideje ujedinjene Evrope.

Predsjednik Makedonije Gjorge Ivanov upozorio je EU da bi neuspijeh u integraciji Balkana u Uniju ostavio otvorena vrata za ruske i kineske uticaje. Da li se slažete?

Sasvim je jasno da različiti akteri na međunarodnoj sceni posmatraju Balkan kao region u kojem vide svoje geopolitičke i ekonomske interese. Vjerujem da je izjava koju pominjete data u kontekstu skretanja pažnje na potrebu da EU snažnije podrži pro-evropske tendencije država Zapadnog Balkana.

Svakako se slažem da je veoma važno, u cilju održanja dobrog nivoa javne podrške i entuzijazma za reforme u zemljama Zapadnog Balkana, da EU daje jasnu političku podršku pro-evropskim vladama i nosiocima pro-evropskih politika.

Predsjednik Evropske Komisije Žan-Klod Junker je rekao da će ponovo izbiti rat ukoliko Evropa bude ignorisala balkanske zemlje i nerazriješene konflikte u regionu. Da li vi dijelite ovu zabrinutost?

Ne mislim da u današnjem vremenu Balkanu prijeti rat. Ipak, istorija nas uči da određeni djelovi Balkana ne raspolažu dovoljno pouzdanim mehanizmima za očuvanje stabilnosti i mira.

To je jedan od glavnih razloga zašto je Crna Gora donijela odluku da garancije bezbjednosti svojih građana izgrađuje unutar evro-atlantske bezbjednosne zajednice.

Da li je vaš utisak da Rusija pokušava da ponovo izvrši uticaj i izazove razdor u zemljama Balkana u nadi da će destabilizovati Evropu?

Nije nikakva tajna da određene ekstremne nacionalističke partije na Balkanu dobijaju otvorenu podršku, pa i finansijsku pomoć, određenih krugova u Rusiji.

Iako zvanična Moskva to negira, miješanje u unutrašnja politička pitanja određenih krugova iz Rusije prilično je očigledno. Vjerujem da ova nastojanja da se podrije pro-evropska orjentacija zemalja Balkana neće uroditi plodom i da je budućnost svih zemalja regiona u evropskim i evro-atlantskim integracijama.

Razvojem demokratskih institucija i napretkom u procesu evropskih integracija, države regiona snaže svoju otpornost na ovakve neprimjerene spoljne uticaje. Zbog toga je kredibilna evropska perspektiva čitavog regiona od velike važnosti za njegovu stabilnost, pa i za stabilnost Evrope.

Koliko su, po vašem mišljenju, organizovani kriminal i korupcija ozbiljan problem u Crnoj Gori?

Crna Gora zna da je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije osnovni preduslov svakog društvenog i ekonomskog napretka. Zato smo osim tradicionalnih institucija za sprovođenje zakona, po ugledu na najbolju evropsku praksu i uz pomoć evropskih partnera, izgradili nove specijalizovane institucije za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, koje već ostvaruju značajne rezultate.

Po ocjenama Evropske komisije, koja redovno prati stanje u ovoj oblasti u zemljama kandidatima za članstvo, Crna Gora ostvaruje kontinuiran napredak u ovoj oblasti, što predstavlja osnov za napredovanje u svim ostalim oblastima evropskih reformi.

Naravno, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije će i dalje biti okosnica naše evropske agende, kako bismo poslali snažnu poruku da se kriminal u Crnoj Gori ne isplati.

Crna Gora je okarakterisana kao „mafijaška država“. Šta vi kažete na ovu karakterizaciju?

Apsolutno se ne slažem sa ovom izjavom. Crna Gora je pluralističko društvo u kojem se odluke donose u demokratski izabranim institucijama. Imamo funkcionalnu tržišnu privredu, koja je jedna od najbrže rastućih u Evropi i u potpunosti funkcioniše po zapadnim principima.

Strani investitori iz čak 90 zemalja svijeta pokreću biznise u Crnoj Gori, što je najbolji dokaz povjerenja koje imaju u povoljan ekonomski ambijent, ali i stabilnost vladavine prava. Novcem građana se upravlja na odgovoran i transparentan način, koji je dostupan provjeri od strane građana i nezavisnih medija. Društvo smo u kojem se vlast osvaja na izborima koje sve međunarodne institucije koje prate izbore ocjenjuju kao fer i demokratske.

Vi znate da su, po novom pristupu proširenju koji je afirmisala Evropska komisija, napredak u oblasti vladavine prava i borba protiv kriminala i korupcije preduslov za napredak u svim ostalim oblastima u procesu pregovora o članstvu. Dakle, upravo je napredak koji ostvarujemo u snaženju vladavine prava i borbi protiv kriminala i korupcije omogućio Crnoj Gori da ostvari najveći napredak u pristupnim pregovorima i danas bude najnaprednija od svih zemalja kandidata za članstvo.

Možete li uvjeriti Evropljane da Crna Gora neće biti izvor bezakonja unutar EU?

Da, naravno. Crna Gora je, po broju stanovnika, veličine manje evropske prijestonice.

Ali, mi smo ponosna zemlja i nikada u istoriji nismo dobili ništa nezasluženo. Poslednje što Crnoj Gori treba ili što ona želi jeste da bude nezasluženo primljena u EU, nespremna da ispuni svoje obaveze i da doprenese evropskoj porodici država.

Zato ne tražimo od Evrope da ignoriše naše probleme i nedostatake. Naprotiv, sve što tražimo od evropskih lidera i građana jeste da vrata EU budu otvorena i da zadrže pravičan pristup proširenju, zasnovan na individualnim zaslugama zemalja kandidata.