Video
Saopštenja Pešića prenosimo u cjelosti:
“Zadatak je zadatak, a Ćoki će se sigurno potruditi da ga obavi ako mu je obećana dobra nagrada. Finansijska ili funkcionerska, njemu je svejedno.
Doduše, vjerovatno godine čine svoje, kao i opsesivna skribomanija, pa Ćoki uopšte ne vidi da sve više i više tone u blato laži koje reciklira još od vremena Mirjane Marković, supruge njegovog dugogodišnjeg šefa Slobodana Miloševića. Znakovito time otkriva da je zapravo on svih ovih godina, još od 90-ih, bio jedan od centara za širenje laži i o Crnoj Gori i o Đukanoviću.
To što Ćoki manipuliše i maše fotografijama navodno napravljenim na dubrovačkom ratištu, kojima je prvo zamahala Mirjana Marković, ne mijenja činjenicu da Milo Đukanović nikada tokom rata nije bio tamo.
Jer, kako kaže Aleksandar Vučić u svom komentaru za knjigu Vojislava Šešelja „Nebojša Čović mafijaška pudlica“: „Čović je, očigledno, sa samo deset godina zakašnjenja saznao da je Milošević naređivao izvršenje zločina, a tako nešto nije mogao ni da pomisli u vreme kada mu je bio jedan od najbližih saradnika“.
Ćokijevo opsesivno bavljenje Crnom Gorom posljednjih mjeseci već na prvi pogled govori o nekoj dubokoj frustraciji čovjeka koji sa ovom državom, sem što je vlasnik vrijednih nekretnina na crnogorskom primorju, nema nikakve veze. A šta o njemu misli ukupna crnogorska javnost, najbolje mu je da lično provjeri kad dođe na utakmicu, naravno kad prethodno skupi hrabrost za to.
Preporučeno
Objašnjenje za sve Čovićeve padove, napade sujete i mržnje dao je upravo Aleksandar Vučić:”Dodatak koji, u svakom slučaju, objašnjava sve lične komplekse i frustracije Nebojše Čovića jeste njegov lični zahtev od Generalštaba Vojske Jugoslavije da dobije orden, tj. da bude odlikovan zbog nečega, a zbog čega, to je valjda samo Čoviću jasno“. (V. Šešelj, „Nebojša Čović mafijaska pudlica“, 2002). Prošlo je skoro dvije decenije a Čoviću orden ne stiže. Zato se on sada ovim svojim primitivnim skribomanskim uratcima, bori makar za medalju jer godinama juri za njom, sa istim uspjehom kao pudlica za svojim repom”.
