Više od polovine ministarstava Vlade premijera Milojka Spajića ne ispunjava ni 50 odsto kriterijuma otvorenosti, pokazalo je istraživanje Regionalni indeks otvorenosti, Centra za demokratsku tranziciju (CDT).

A na osnovu informacija prikupljenih sa sajta Generalnog sekretarijata, Vlada ispunjava 67 odsto tih kriterijuma, navodi CDT.

Milena Gvozdenović iz CDT kaže da vlasti umjesto unapređenja transparentnosti nastavljaju da se ponašaju kao da nijesu odgovorni nikome.

“I proizvoljno (ne)objavljuju čak i informacije za koje je zakon propisao da moraju biti javne”, kazala je Gvozdenović za Radio Slobodna Evropa (RSE).

I Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) godinama upozorava da djelovi vlasti i institucija uskraćuju ključne informacije – posebno one o trošenju državnog novca.

Tvrde da je to praksa i velikih državnih energetskih kompanija koje su prethodnih godina skrivale informacije.

Potvrđuje to i slučaj Elektroprivrede koja je odbila da Akciji za socijalnu pravdu, dostavi odluke Odbora direktora donijete u prvih osam mjeseci ove godine iako su tražene po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama (SPI).

Sve tražene odluke su proglasili poslovnom tajnom.

Vlast krije informacije od javnosti

Zakon o slobodnom pristupu informacijama koji je donijet 2005. izmjenjen je 2017. kada je u njega uvedena poslovna tajna.

“Te izmjene, kada je uveden institut poslovne i poreske tajne, ostavile su institucijama mogućnost da veliki broj informacija proglase tajnim”, kaže Gvozdenović.

Ona podsjeća da su se od tada promijenile tri Vlade i da nijedna, kao ni parlamentarna većina, nijesu uklonile ta problematična ograničenja.

Vlada i Skupština uporno ignorišu inicijative za izmjene Zakona koje treba da spriječe da od volje pojedinaca iz vlasti zavisi dobijanje informacija, kaže Gvozdenović.

“Dok su u opoziciji, partije obećavaju unapređenje zakonskog okvira za transparentnost i borbu protiv korupcije, ali nakon preuzimanja vlasti ti planovi rijetko rezultiraju konkretnim rezultatima”.

Istraživanje CDT je kaže Gvozdenović pokazalo da vlast ne želi veće učešće građana u donošenju odluka.

“Velike ekonomske projekte i odluke ove Vlade karakteriše izražena netransparentnost, što je naročito vidljivo u slučajevima poput sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, tendera za dugoročnu koncesiju aerodroma ili projekta “Velje brdo”.

Zatvorenost državnih energetskih kompanija

MANS je u više navrata saopštio da su državne energetske kompanije proteklih godina skrivale informacije koje su NVO sektor i mediji tražili preko Zakona o SPI.

Elektroprivreda je uskraćivala i informacije o zapošljavanju, pozivajući se na zaštitu ličnih podataka, Crnogorski elektroprenosni sistem je ograničavao pristup imenima zaposlenih po ugovoru, a Rudnik uglja Pljevlja, koji je u vlasništvu Elektroprivrede je skoro svaku informaciju proglašavao poslovnom tajnom:

“Te kompanije su bile predmet sumnji u političko zapošljavanje, pa je skrivanje informacija pojačalo percepciju da se državni resursi koriste u partijske svrhe”.

U MANS-u smatraju da dosadašnja praksa ukazala na neophodnost da novi zakon o SPI onemogući zloupotrebu instituta “poslovne tajne”.

Komentarišući odbijanje Elektroprivreda da dostavi odluke uprave i proglasi ih poslovnom tajnom, direktorica Akcije za socijalnu pravdu Ines Mrdović za RSE kaže da za takvu odluku menadžmenta nema opravdanja:

“Pokušavaju se sakriti brojne informacije, što je loš znak za rad nevladinih organizacija i medija koji ide u pravcu da će Elektroprivreda i dalje sakrivati informacije o poslovanju”.

Akcija se na odluku Elektroprivrede žalila nadzornom organu, Agenciji za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama.

Šta kažu u Agenciji za nadzor

Zoran Vujičić iz te Agencije kaže za RSE da je zakon definisao poslovnu tajnu. Ipak naglašava da se Zakon o SPI ne odnosi na interne akte kompanija o određivanju poslovnih tajni.

“Tako da mi je ova odluka Elektroprivrede čudna. Mislim da ta kompanija treba da radi transparentno i da njene odluke budu podložne sudu javnosti”, kazao je Vujičić za RSE.

Mrdović ukazuje da postupci pred Agencijom dugo traju.

Prema njenim riječima i kada Agencija naloži kompanijama da dostave informacije one to ponovo odbiju, što znači novu žalbu i tako u krug.

“Suština je zapravo da traženih informacija nema”, kaže Mrdović.

Kako je moguće da su sve odluke Odbora direktora poslovana tajna, pitanje je na koje RSE nije dobio odgovor u Elektroprivredi i Ministarstvu energetike, koje je nadležno za rad te kompanije.

Na čelu Odbora direktora Elektroprivrede je Milutin Đukanović, iz Nove srpske demokratije, članice bivšeg Demokratskog fronta.

Komentarišući navode nevladinog sektora da te kompanije kriju podatke o broju zaposlenih Vujičić kaže da ti podaci ne mogu biti tajna.

“To mogu u načelu da kažem, a za nešto više bih morao da vidim na koji su se zakonski osnov pozvali, osim na poslovnu tajnu za takvu odluku”.

Vujičić primjećuje da “sve jače kompanije” imaju uslovno rečeno strah od objavljivanja informacija.

Prosječna ocjena indeksa transparentnosti državnih preduzeća je 2,7, na skali od 0 (odsustvo) do 10 (potpuna), podaci su Instituta Alternativa iz decembra 2023.

Centar za monitoring i istraživanje je septembra 2024. objavio da poslednjih godina raste broj zahtjeva po Zakonu o SPI dok istovremeno opada procenat odobrenih.

Tako je 2020. odobreno 54 odsto zahtjeva a tri godine kasnije 33 odsto .

Na izmjene zakona se čeka osam godina

Vlada je krajem januara ove godine usvojila novi zakon o slobodnom pristupu informacijama.

Mjesec kasnije tekst je proslijeđen Skupštini na usvajanje.

Iako su poslanici o njemu raspravljali na sjednici 24. jula od tada do danas zakon nije usvojen uprkos apelima dijela nevladinog sektora.