Video
Raković kaže da je vidio Božovićevu porodičnu fotografiju ispod koje se potpisao kao ambasador, dodajući da smatra da je u pitanju lažno predstavljanje.
„Ono što mi je prvo upalo u oči jeste grb. Iako imam zvanje ambasadora, grb nikad ne bih stavio jer on predstavlja simbol države i zna se gdje se stavlja i kako se koristi. Nije sporno da u Božovićevoj objavi ima elemenata lažnog predstavljanja. To ne mora nužno da znači da ste se okoristili, ali kada koristite simbole i zvanja koje nemate vi se lažno predstavljate. Da li to za sobom vuče neke sankcije ne bih znao jer nisam pravnik. Drugo, on je ispred svog imena stavio titulu dr, a to se nikad ne radi. Uz to, citirati Njegoša, a ne staviti navodnike, u najmanju ruku je degutantno“, navodi Raković.
Sagovornik portala N1 objašnjava ko može imati zvanje ambasadora i kako se ono stiče.
„Kada postanete ambasador, to vam ostaje kao zvanje. Ako vas imenuju za ambasadora, imate samo funkciju ambasadora, ali nemate zvanje. Nije to vaše zanimanje, nije to vaš čin. Inače, Božović i defakto više nije ambasador jer je ukazom predsjednika države opozvan prije mjesec i po dana. Dakle, on nije ambasador ni po jednom osnovu“, zaključuje ovaj karijerni diplomata.
Kako je nastao presedan u diplomatskoj praksi
Slobodan Raković kaže da se samo jednom u jugoslovenskoj diplomatskoj praksi desilo da je neko postao ambasador u Ministarstvu spoljnih poslova, a da prije toga nije bio ambasador u inostranstvu.
„Taj izuzetak bio je Milan Milutinović, koji je postao ambasador u za vrijeme vlasti Slobodana Miloševića. Diplomatska praksa je bila da vas postave za ambasadora u nekoj državi nakon što dobijete čin ministra savjetnika, a zvanje ambasadora dobijate tek po povratku u zemlju“, objašnjava Raković.
Raković naglašava da su diplomatska pravila regulisana diplomatskom praksom, kao i Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine.
Preporučeno
„Kao karijerni diplomata počeo sam od pozicije atašea i trećeg sekretara, pa sam godina kasnije došao do zvanja ambasadora. To vam je kao u vojsci, da biste došli do čina generala morate krenuti od potporučnika. Mimo toga možete postati general samo u ratnim uslovima, kada postajete ratni general. Još nisam čuo da u diplomatiji postoji ratni ambasador“, slikovito opisuje Raković.
