Video
Raspravu i moguću odluku o ovim pitanjima Savjet ministara je prepustio šefovima država i vlada EU koji će zasijedati 14. i 15. decembra u Briselu, piše Radio Slobodna Evropa.
Radi se o ključnoj nedjelji i najvažnijim sastancima i odlukama kada je u pitanju proširenje, u posljednjih 20 godina.
Stavovi se uvijek usaglašavaju na nivou ministara za evropska pitanja, a formalnu odluku donose lideri EU na redovnom sastanku.
U svjetlu realne prijetnje da bi Mađarska mogla blokirati odluku o otvaranju pristupnih pregovora s Ukrajinom i nakon maratonskih sastanaka ambasadora iz država EU, iz nacrta zaključaka koji bi trebalo da usvoje ministri, uklonjene su rečenice koje se odnose na odluke o otvaranju pristupnih pregovora.
Bosna i Hercegovina najveća nepoznanica
Najveća nepoznanica se odnosi na formulaciju odluke o BiH.
Evropska komisija je u novembru uslovno preporučila otvaranje pristupnih pregovora sa BiH, kada ta država ispuni kriterijume za članstvo.
Za razliku od BiH, Ukrajina i Moldavija imaju jasnu pozitivnu preporuku.
U prvim nacrtima zaključaka odluka o BiH je takođe bila uslovna, uz čekanje da BiH ispuni sve uslove.
S druge strane, rečenice koje su se odnosile na Ukrajinu i Moldaviju imale su jasnu preporuku liderima da odobre otvaranje pregovora o članstvu za ove dvije zemlje.
U dva posljednja nacrta, među kojima je jedan usaglašen u noći između 11. i 12. decembra, uklonjene su preporuke za sve tri zemlje i navodi se da će se o ovim pitanjima raspravljati na predstojećem samitu EU.
Shodno tome, ostaje nejasno da li će BiH dobiti jasnu ili uslovnu preporuku. Austrija, na primjer, insistira da EU odluči isto za sve tri države.
” Mi samo želimo da vidimo jasan i pošten pristup prema svim budućim članicama. A kada je u pitanju proces pristupanja, onda vidimo da postoje različiti standardi kada su u pitanju Ukrajina i Moldavija i kada je u pitanju BiH. Zato želimo da ih vidimo u istom brodu. Ako postoji politička strateška odluka da se počnu pristupni pregovori s Ukrajinom i Moldavijom, onda bi trebalo da počnemo pregovore i sa BiH ” izjavila je uoči sastanka austrijska ministarka za evropska pitanja Karoline Eštadler.
Hrvatska takođe podržava austrijski stav. Ministarka za evropska pitanja Andreja Metelko Zgombić je uoči sastanka izjavila da Hrvatska snažno podržava proširenje zbog svoje transformativne moći. To je razlog, kako je navela, zbog čega Zagreb smatra da treba odobriti otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom, Moldavijom i BiH.
” Sve ove zemlje imaju različite izazove, ali svaka je na svoj način napravila izuzetan napredak. Moramo da im pošaljemo snažnu političku poruku i omogućimo da se krene napred prema otvaranju pristupnih pregovora. I potom će otvaranje pojedinih poglavlja zaista biti zasnovano na zaslugama ” izjavila je Metelko Zgombić uoči početka sastanka ministara.
Zahtjev da se Ohridski sporazum uvrsti u proces za Srbiju
Zaključi se usvajaju jednoglasno. Bez upućivanja na odluke o otvaranju pristupnih pregovora za tri države, ima veće šanse da ministri usvoje nacrt zaključaka koji se odnosi na sve države koje su dio procesa proširenja, uključujući i Zapadni Balkan.
U nacrtu koji čeka na usvajanje stoji da će EU pozvati Evropsku komisiju (EK) da najdalje u januaru 2024. godine izmijeni mjerila za poglavlje 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, što podrazumijeva obuhvatanje obaveza iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, u pregovarački okvir za Srbiju.
Ovaj sporazum su lideri Srbije i Kosova postigli 27. februara u Briselu, a aneks primjene je usaglašen 18. marta u Ohridu.
Isto će se tražiti da se obaveze iz ovih sporazuma uvrste i u evropske procese koji se odnose na Kosovo.
EU će potvrditi spremnost da primi nove članice
Nacrt zaključaka ističe se da je proširenje geostrateško ulaganje u mir, bezbjednost, stabilnost i prosperitet. Navodi se i da je to pokretač za poboljšanje ekonomskih i socijalnih uslova evropskih građana, smanjenje dispariteta među zemljama i mora da njeguje vrijednosti na kojima je Unija zasnovana.
” Gledajući unaprijed u izglede za dalje proširenje Unije, i EU i buduće države članice moraju biti spremne. Članice koje teže (učlanjenju) treba da pojačaju svoje reformske napore, posebno u oblasti vladavine prava, u skladu sa prirodom procesa pristupanja zasnovanom na zaslugama i uz pomoć EU ” navodi se u nacrtu zaključaka.
Evropska unija i sebi zadaje zadatke za proces proširenja. U dokumentu se spominje da EU treba da postavi neophodne unutrašnje temelje i reforme.
Preporučeno
” Postavićemo naše dugoročne ambicije i načine da ih ostvarimo. Pozabavićemo se ključnim pitanjima vezanim za naše prioritete i politike, kao i našu sposobnost da djelujemo. Ovo će učiniti EU jačom i ojačaće evropski suverenitet ” navodi se u zaključcima sa ministarskog sastanka EU.
