Šćekić: U EU svako prema zaslugama, to je poruka Berlina

Sve što se dešavalo u Berlinu, jako je dobro za Crnu Goru jer neće biti prijema u EU u paketu i vi treba sada da radite na unutrašnjoj demokratizaciji, slobodi medija, nezavisnom sudstvu. Pogotovu treba da radite na zatvaranju poglavlja i da ostanete primjer dobre međususjedske saradnje u regionu. Dakle, vi uradite svoj dio posla, a kada zakucate na vrata EU, niko vam neće moći reći ne možete da uđete, kaže u intervjuu Vikend novinama beogradski novinarJakša Šćekić.

“Njemačka i Francuska, odnosno Emanuel Makron i Angela Merkel su Samitom u Berlinu pokazali da je Zapadni Balkan evropski problem, a ne američki, naročito ne ruski. Posmatrajući sa te strane, samit je opravdao svoju svrhu. Da li je opravdao očekivanja, to je drugo pitanje. Ne znam što je ko očekivao, ali treba biti realan. Bitno je da se taj sastanak kojem su prisustvovali svi lideri zemalja regiona dogodio. Njegova svrha, kako su to jasno rekli i Merkelova i Makron, nije bio da ponudi rješenja, već da svakome od prisutnih kažu što treba da urade za sebe i za Zapadni Balkan kao cjelinu”, ocijenio je Šćekić.

Dobro je, kako kaže, da se to dešava, jer je zbog nespretne zapadne i nespretne američke politike Srbija na neki način kao zrela kruška pala Rusima u krilo.

“To je ono što Zapadna Evropa ne želi i neće. Berlin je bio neuspješan za Prištinu, zato što je Priština očekivala viznu liberalizaciju. Za sada je još nema i oni su jako ljuti zbog toga jer Tačiju i Haradinaju politička budućnost umnogome zavisi od vizne liberalizacije. Znamo koliko je vizna liberalizacija značajna, posebno za mlade ljude”, smatra on.

Prema njegovim riječima najbitnije za Crnu Goru je što je potvrđeno da će ulazak u EU biti svakome po zaslugama.

“Znači, nema onog zajedničkog paketa o kojem se govorilo, i kakav je bio prije 15 godina kada je 12 zemalja ušlo u Evropsku uniju. Ulazak Rumunije i Bugarske takođe je bila neka vrsta kompromisa, odnosno političke odluke, više nego što su oni stvarno, svojim reformama i ispunjavanjem standarda, zaslužili ulazak. Vidite da Rumunija i Bugarska ne mogu ući u Šengen što je glavni parametar rejtinga zemlje u EU. Dakle, da ponovim, sve što se dešavalo u Berlinu je jako dobro za Crnu Goru jer neće biti prijema u paketu i vi treba sada da radite na unutrašnjoj demokratizaciji, slobodi medija, nezavisnom sudstvu. Pogotovu treba da radite na zatvaranju poglavlja i da ostanete primjer dobre međususjedske saradnje u regionu. Dakle, vi uradite svoj dio posla, a kada zakucate na vrata niko vam neće moći reći – ne možete da uđete”, rekao je Šćekić.

Francuski predsjednik je, čini se, poprilično skeptičan po pitanju proširenja EU…

“Nisam siguran da je skeptičan. Treba biti realan. Da li biste u ovom trenutku primili neku zemlju sa Zapadnog Balkana u EU – ne biste. Tačno je da je Crna Gora najbliža, ali treba još da dosta toga da uradi da bi bila primljena. A tek koliko posla čeka Srbiju, ukoliko zaista želi da ide ka EU. U Srbiji, imate medije koji su antievropski nastrojeni, medije u kojima se i dan danas pojavljuje čovjek koji je osuđen u Hagu, koji je jutros (petak, 3. maj) 45 minuta govorio u jutarnjem programu jedne televizije. Imate glavnog urednika najvećeg tabloida u Srbiji za kojeg predsjenik Vučić kaže da je “fini novinar”, a on ima tirade protiv EU na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. I sad Srbija hoće da uđe u EU sa njenim uslovima. E, pa ne može. Ako neko u Srbiji misli da EU nema pojma šta se kod nas dešava, to je velika zabluda. Ovdje su ambasadori EU koji sve prate”, poručio je on.

Šćekić smatra da je Rusija na neki način najurena sa Zapadnog Balkana, te da ne može ostvariti uticaj u Crnoj Gori, niti u Sjevernoj Makedoniji.

“Sa Grčkom su takođe pokvarili odnose zbog miješanja urješavanje pitanja između Atine i Skoplja. Što se tiče Srbije, Rusija tu ne mora mnogo da se trudi. Zašto bi kada njen ministar spoljnih poslova kaže da ne možemo nijedan strateški cilju životu da ostvarimo bez Moskve. To znači da on dio srpskog suvereniteta predaje Rusiji. Što bi se onda Rusi trudilioko Srbije kada mogu da radešta god hoće.Ili srpski ministar odbrane koji poruči Evropi da akoEU neće Srbiju, ima ko hoće. I što se dogodilo? Iz Evrope su odgovorili da nema nikakvih problema ako Srbija hoće u euroazijsku uniju, ali da onda ne traže prijem u EU i novac iz evropskih fondova. Nemogu i jare i pare, ta vremena su prošla”, navodi Šćekić.