Video
Poslanik SD Damir Šehović postavio je pitanje ministru finansija Milojku Spajiću da navede osnovne elemente finansijskog aranžmana u slučaju kredita za autoput Bar Boljare (hedžing aranžman ugovoren uz pomoć američkih i evropskih partnera, sa ciljem zaštite od valutnog rizika kineskog kredita).
”Javnost se namjerno zbunjuje i skrivaju se informacije na osnovu kojih se može vidjeti o kakvom se aranžmanu radi. Danas je dug isti i kamatna stopa je ista. Istina je da je realizovan hedžing aranžman koji znači kupopraduju dvije valute u različitim vremenskim periodima. Suština je da država nakon završetka aranžmana može da zaradi ali i da izgubi”, naveo je Šehović koji je pozvao Spajić da kaže da li postoji rizik od gubitka i koliki gubitak može da bude.
Spajić je kazao da država ne može da izgubi novac putem tog aranžmana.
”Dosad smo izgubili 110 miliona eura time što država nije imala takav aranžman. Uzeli smo dug u dolarima i otkad smo potpisali ugovor izgubili smo taj novac, jer se država igrala. To se moralo uraditi odmah”, naveo je Spajić.
On je dodao da su se odlučili na taj aranžman jer, kako je kazao, ne žele da se igraju sa novcem građana.
”Na taj rizik ukazivao je i MMF i druge međunarodne institucije. Kamatna stopa je smanjena sa odsto na 0,8-0,7 odsto. To odgovorno tvrdim”, naveo je Spajić.
Poslanik Šehović je u komentaru na odgovor kazao da će insistirati da im Spajić dostavi svu dokumentaciju aranžmana, te dodao da nije u redu da se ta vrsta informacija krije od javnosti.
On je kazao da svaki student zna da hedžing aranžman koji služi za zaštitu kreditnog rizika takođe košta.
”Podsjećam vas da u informaciji koju je Vlada usvojila piše da se može ostvariti dobitak ali i gubitak”, kazao je Šehović navodeći da će insistirati da se dostavi dokumentacija.
Šehović je kazao da nije očekivao od Spajića proizvoljne ocjene kakve daje premijer “koji je zalutao i u Vladu i u parlament”.
”Rekli ste da smo izgubili 110 miliona eura zbog valutnog rizika a kako smo mogli izgubiti novac u toku grejs perioda od šest godina. Crna Gora nije mogla izgubiti ništa jer nijesmo počeli da vraćamo kredit u tom periodu”, naveo je Šehović.
”Kakav crni valutni rizik u grejs periodu, svako zna da on tada ne postoji!?”, rekao je Šehović.
Koliko je trajao grejs period, Crna Gora nije izgubila niti jedan cent, dodao je on.
”Ako je sve čisto zašto sve radite tajno”, pitao je Šehović.
Spajić je kazao da u grejs periodu postoji valutni rizik.
”Ništa nije bilo tajno, ovo je standardni aranžman kao što je bilo sa obveznicama. Sve informacije ćete dobiti”, rekao je Spajić.
Šehović je kazao da u ekonomiji nema besplatnog ručka, jer kad neko zarađuje neko drugi mora da izgubi.
”Zato nemojte da se raspravljamo više nego nam pošaljite dokumentaciju”, naveo je Šehović.
Poslanik SD Boris Mugoša pitao je Spajića koje mjere će Vlada preduzeti sa ciljem ublažavanja negativnih posljedica drastičnog rasta cijena namirnica na životni standard velikog broja građanki i građana.
”Cijene namirnica su ove godine porasle od 30-70 odsto, a goriva oko 25 odsto. U ovom periodu imamo osam hiljada ljudi više na Birou rada, kao i više preduzeća sa blokiranim računima”, naveo je Mugoša.
Spajić je naveo da je od početka mandata Vlade briga o najugroženijim prioritet.
”Do rasta cijena nije došlo zbog bilo koje odluke Vlade. Crna Gora koja je zavisna od uvoza osjetljiva je na eksterne šokove. Rast cijena prehrambenih proizvoda evidentan je na međunarodnom tržištu zbog kovid krize. Ono što nas je donekle ograničilo je odluka prethodne Vlade da ukine robne rezerve koje se koriste u ovakvim situacijama”, tvrdi Spajić,
On je najavio da će kroz kreiranje programa u narednom periodu nastaviti da pružaju pomoć najugroženijim socijalnim kategorijama.
”Na današnjoj sjednici Vlade biće usvojene preporuke trgovcima da ograniče obračunatu maržu koja čini sastavni dio maloprodajne cijene za suncokretovo ulje, bijeli šećer i mlijeko”, naveo je Spajić.
Mugoša je dodao da niko nije rekao da cijene rastu zbog odluka Vlade, ali kako je istakao, ne smanjuju se jer Vlada ne donosi nikakve odluke.
”To se mora uraditi zakonski, a ne preporukama, jer preporuke nikoga ne obavezuju. To što je neko ukino robne rezerve ne znači da vi ne možete da ih vratite”, rekao je Mugoša.
”Ili da ograničite maržu ili da zakonski regulišete to, ne preporukama koje nikog ne obavezuju. Postoje načini. Vi ste 8. jula rekli da ćete pripremiti akt oko ograničenja cijena, a ja koliko znam to još niste uradili”, rekao je Mugoša.
Spajić je kazao da se robne rezerve formiraju kada su cijene niske a ne preskupe kao sada, navodeći da su se zbog toga odlučili na socijalne bonove.
On je naveo da promjene cijena akciza na cigarete i ostale proizvode parlament i dalje nije usvojio.
”Kada se pomjere te akcize stvaraju se uslovi i za pomjeranje akciza na gorivo”, naveo je Spajić.
Poslanica Demokrata Zdenka Popović pitala je Spajića da li preliminarni podaci o izvršenja budžeta od januara do juna ukazuju na pozitivna makroekonomska kretanja i značajan oporavak ekonomske aktivnosti u Crnoj Gori. Interesovalo je, pored ostalog, i koliko iznose ostvareni prihodi, te koliko je deficit budžeta.
Spajić je kazao da izvršenje budžeta od kraja januara do kraja juna karatkeriše ostvarivanje više prihoda nego što je planirano.
”Za pola godine smanjili smo deficit za 100,3 miliona eura ili 30,4 odsto u odnosu na plan. Očekuje se i dalji pad jer se mjesecima pred nama očekuje dalji pad deficita. U junu je ostvaren suficit budžeta od tri miliona što je prvi put da se dešava od septembra 2019”, naveo je Spajić.
Sve, kako je kazao, ukazuje na ekonomski oporavak u Crnoj Gori.
”Rastu prihoda u prvoj polovini doprinosi i bolja naplata poreza na dohodak. Sve projekcije govore da će planirani prihodi budžeta biti ostvareni a možda i premašeni”, naveo je Spajić.
Preporučeno
