On podsjeća da je u Beogradu instaliran paravojni kamp oko predsjedništva duže od godinu i da su njegovi aktivisti proglašeni junacima koji brane „napadnutu“ Srbiju, tu su i veterani Crvenih beretki.
“Vlast i njeni čauši paklenom propagandom objašnjavaju da napadi dolaze iz susednih država, iz zlog Brisela, NATO-a, Vatikana, što je identična propaganda kojom je Slobodan Milošević radio rasturajući Jugoslaviju. Miloševićev odgovor na sopstvenu propagandu je bio vrlo sličan – prvi srpski Ćacilend i proglašenje Republike Srpske Krajine balvan revolucijom sa Crvenim beretkama u punoj snazi. Karadžić, Mladić i Dodik su božanstva u Republici Srpskoj zbog tekovina rata i jasno je da je i Republika Srpska Ćacilend. Ćacilend politika je i osovina vladavine Koštunice i Tadića koji su zabetonirali Srbiju ispred Kosova Ustavom iz 2006. i dodatno armirali predajom NIS-a Putinu 2008”, kaže Vuletić za Pobjedu.
Ističe da je dobra vijest za Crnu Goru da je krajnji domet Vučićevog Ćacilenda u odnosu na zlikovački Miloševićev da pošalje pun avion opskurnih ljudi u Tivat kako bi mu pomogli da se osjeća prirodnije u gostima gdje ga čeka krem de la krem evropskih zvaničnika. Poručuje da mu nijesmo dozvolili ni minimum komfora… nema smisla…
“Da se našalim malo sa našom tragedijom gde je Ćacilend politički kontinuitet četrdeset godina”, kaže Vuletić.
POBJEDA: Uoči i nakon samita u Tivtu u Srbiji je, kroz režimska glasila i lažne NVO, pojačan napad na vlast u Crnoj Gori – da li je to samo zbog uspjeha Crne Gore u evrointegracijama?
VULETIĆ: Samit u Tivtu je potpuno ogolio frustraciju Srbije činjenicom da je Crna Gora ozbiljna demokratska nezavisna država i da se nalazi pred vratima EU. Drugi kolosalni razlog orkestrirane kampanje je što se sveukupno beogradska politika, a posebno predsednik Vučić i SNS osećaju izdanim od ljudi iz Vlade Crne Gore. Ne smemo zaboraviti na podršku koju su imali u svakom smislu plebiscitarno iz Srbije na izborima 2020. Vlast i svi oko vlasti su „brinuli“ o ugroženosti Srba i SPC, a tzv. nezavisni mediji uz građansku opoziciju su bili veoma „zabrinuti“ zbog korupcije u Crnoj Gori. Svesno ili nesvesno zajedno su pokušali da naprave Ćacilend od Crne Gore.
I danas imamo perjanice u pokušaju evropske politike koji izjednačavaju Mila Đukanovića sa Vučićem, zaključuju da su njih dvojica zajedno režirali pokušaj puča u Crnoj Gori 2016. kako bi se dodvorili površnom srpskom glasaču, zanemarujući sudski epilog tog slučaja. Zato treba čestitati ljudima u Vladi Crne Gore što su uspeli da se ograde od Ćacilend politike. Voleo bih da deo njih napravi i sledeći korak otvorenim priznanjem zasluga svim političkim akterima koji su uveli Crnu Goru u NATO i doveli je na par koraka od EU. Moraju da priznaju te tekovine DPS-u i svim ostalim akterima koji su bili zagovornici te politike, a bez kojih ne bi bilo ovog rezultata. Tim organizacijama i pojedincima ni DPS nije pokazao zahvalnost na pravi način u želji da prigrabi svu ekskluzivnost za sebe, i danas su delimično taoci te sebičnosti. Čak ni prirodni politički istomišljenici im ne pružaju ruku.
POBJEDA: Dragan Đilas je predložio proevropsku listu opozicionih partija za izbore. Vi ste taj prijedlog iznijeli u Pobjedi prije godinu, kada je popularnost studenata bila na najvišem nivou, i nije bilo odgovora. Može li uspjeti taj prijedlog?
VULETIĆ: Hvala Vam što ste podsetili da sam još pre godinu dana izašao sa tim predlogom. GDF je prvi ukazao da je proEU lista neophodnost i taj predlog je aktuelizovan, pre svega, zbog studentskog nepokolebljivog stava da ne žele opozicionare iz parlamenta na svojoj listi. Vrlo brzo je postalo jasno šta je politički koncept „Studenata“, ali su im svi politički akteri učitavali svoje želje tražeći šansu za sebe lično pre svega. Od političara koji su se opredelili za izlazak na izbore kao proEU lista za sada nismo čuli koja je to politička razlika u odnosu na „Studente“ pa žele sami na izbore, a ne žele njih da podrže. Šta misli Dragan Đilas o kosovskom Memorandumu „Studenata“? Da li bi ponovo Pavle Grbović otrčao na studentski štand da im potpiše predizbornu podršku? Da li bi se Zdravko Ponoš pridružio „Studentima“ u čestitki neustavnom danu Republike Srpske? Da li su neke od najvećih političkih grešaka predaja NIS-a Putinu i usvajanje besmislene preambule Ustava Srbije? Dovoljno bi bilo da odgovore na ovih par pitanja da bismo imali konačni zaključak radi li se o iskrenoj proEU politici ili o iznuđenom rezervnom položaju za spas politički sterilnih mandata.
Ovih dana je aktuelna prepiska novinara Boška Jakšića koji je kritikovao Đilasovu inicijativu oko proEU liste. Diskvalifikovao ga je opštim mestima instaliranim u redakcijama N1 i NovaS podržavajući „Studente“ što je prilično razočaravajuća i površna analiza doajena srpskog novinarstva. Nažalost, Đilas mu je odgovorio lično, uvredama i pozivajući se na uglavnom potpuno netačne stvari. Opasno je ako mu je bio cilj da dezavuiše GDF, jer osim činjenice da je Jakšić do pre tri godine bio naš član i predsednik Saveta ništa drugo nije tačno. Trebalo bi da Đilas vrlo dobro zna da je njegova koalicija 2023. dobila Jakšićev glas, a ne da ga netačno optužuje da je predvodio našu (GDF) predizbornu listu. GDF je zaista u svemu ovome najmanje bitan. Problem je što se ne propušta ni najmanja šansa za kompromitaciju stvarne proEU politike koju zastupamo od osnivanja, zbog čega smo kost u grlu i vlastima i tzv. proEU organizacijama.
POBJEDA: Ubistvo na Senjaku je pokazalo da u Srbiji nema granice između vlasti i mafije. Pojavljuju se priče da će bivši šef beogradske policije Veselin Milić biti pušten na slobodu jer previše zna o porodici Vučić. Može li nas režimska propaganda uvjeriti da je Milić nevin?
VULETIĆ: Veselin Milić je u faktičkoj političkoj hijerarhiji iznad svih tužilaca u Srbiji, što potvrđuje i ponašanje tužilaštva u ovih mesec dana jer sami sebe demantuju i ispravljaju. Tužilac je rekao da je bio pogrešno informisan oko kvalifikacije namamljivanja koju je upotrebio u naredbi za istražni postupak. Stručna javnost, iako dobro poznaje sveukupno stanje u našem sudstvu i policiji, zgranuta je. Sve što smo mogli da čujemo iz medija i čestog obraćanja tužilaštva oko slučaja „Senjak“ upućuje da se radi o tipičnom gangsterskom obračunu u kome učestvuje komandir BG policije. Nije demantovana medijska priča da je Milić dobio specijalni zadatak da razreši imovinski problem koji su imali žrtva i ubica oko veoma vrednog placa na Novom Beogradu. Nažalost, to je država u kojoj živimo.
Preporučeno
Slučajevi „Konjuh“, „Jovanjica“ i „Banjska“ su klasični primeri organizovanog kriminala koji su slučajno otkriveni i strogo kontrolisani u javnotužilačkim postupcima. Tužilaštvo svakodnevno nešto saopštava u slučaju „Senjak“, ostaje još da nam kažu ko je pucao iz drugog pištolja? Znamo iz medija da su pronađene čaure dva metka različitih pištolja. Tužna je politička stvarnost Srbije, sve ovo o čemu smo razgovarali je nezamislivo u bilo kojoj državi EU, a u Srbiji podršku EU integracijama od atentata na Đinđića 2003. sistematski srozava Ćacilend politika.
Video