Video
Ističe da je potrebna nova politika i ona bi bila garancija da će u dijelu srpskog društva Crna Gora dobiti iskrenog prijatelja i susjeda – a ne Ćuta, Aleksić, Parandilović, dr Nestorović, Milo Lompar ili Vladimir Pavićević.
POBJEDA: Zašto se stav opozicije u Srbiji prema Crnoj Gori ne razlikuje od vlasti, a opozicija traži smjenu vlasti? Ona bi se kao i vlast miješala u unutrašnje stvari Crne Gore, slala pare, mešetarila sa biračima…?
VULETIĆ: Najveći deo opozicije se ne razlikuje od vlasti po najvažnijim pitanjima sa kojima smo suočeni decenijama. Srbija nakon atentata na premijera Đinđića živi u danima Mrmota. Od parlamentarne opozicije jedino je Pokret slobodnih građana (PSG) zajedno sa manjinskim strankama iskoračio iz propale politike: podneli su inicijativu za izglasavanje Zakona o zabrani negiranja genocida u Srebrenici i jedini u parlamentu podržali francusko-nemački sporazum, ali toga nije bilo dovoljno u medijima koji kreiraju opozicioni stav.
Kartelski raspoređeni mediji ne dozvoljavaju debatu o politikama, imaju jedinstven stav o političkom delovanju SPC u susednim državama, EU kao neprijatelju, Rusiji koja nam „čuva“ Kosovo, Republici Srpskoj kao velikoj ratnoj tekovini Slobodana Miloševića, mučki odbegloj Crnoj Gori…
Državni mediji pod Vučićevom komandom zajedno sa medijima UG Dragana Šolaka su sa velikim žarom podržavali litije u Crnoj Gori i promene 2020. Zašto su toliko bili zainteresovani za te izbore? Zašto se opozicija tada nije razlikovala od Aleksandra Vučića? Zašto niko u Srbiji tada nije primetio destruktivnu ulogu Vladimira Pavićevića, maskiranog bradom i tvrdom ijekavicom? Za čije interese danas taj čovek radi u Srbiji?
ProEU potencijala ima u Zeleno levom frontu, SSP, DS i PSG. Oni imaju istorijsku odgovornost da dogovore izrazito proevropsku predizbornu listu i napuste iluziju jedne liste naspram Vučića kojom se čuva njegova politika. Potrebna nam je nova politika i ona bi bila garancija da će u delu srpskog društva Crna Gora dobiti iskrenog prijatelja i suseda – a ne Ćuta, Aleksić, Parandilović, dr. Nestorović, Milo Lompar, ili Pavićević kao novi predstavnici iste.
POBJEDA: Kako neko ko se zalaže za evropske vrijednosti nipodaštava državnost Crne Gore i negira njenu istoriju?
VULETIĆ: Bez negiranja istorije ne bi mogla da se nipodaštava nezavisnost Crne Gore. Nažalost, to su opšte prihvaćeni stavovi u Srbiji i taj narativ se pažljivo održava i neguje. U Srbiji je jeres kada neko kaže da je: Crna Gora bila država do 1918. i mala autokefalnu crkvu, da je Podgorička skupština bila hajdučija, da je SPC nastala ukazom regenta Aleksandra 1920. spajanjem autokefalnih crkava Crne Gore i Karlovačke mitropolije. Biće potrebno puno vremena da se ove istorijske činjenice prihvate u Srbiji jer je besomučnom kampanjom napravljena lobotomija u narodu. Jedina šansa za početak oporavka našeg društva je proEU lista koja bi dobila tridesetak procenata mandata i morala da uđe u vladu što bi garantovalo drugačiju politiku Srbije. Imamo šansu, treba nam samo malo hrabrosti.
POBJEDA: Imamo paradoks – nekoliko hiljada Srba radi u Hrvatskoj u sezoni, a Ministarstvo spoljnih poslova prepuručuje da se ne ide u Hrvatsku od 1. do 10. avgusta. Da li Srbija strepi od toga što će biti prikazano na vojnoj paradi u Hrvatskoj, pošto vlast tvrdi da imamo najjaču vojsku u regionu?
VULETIĆ: Održavanje konflikta traje decenijama. Pomenuta preporuka posle trideset godina od Oluje bi bila bizarna da nije tragična i liči na izjavu predsednika Severne Koreje Kim Džong Una da nisu zainteresovani za pomirenje sa Južnom Korejom.
Ko je u Srbiji od ′91. do danas vodio politiku koja brine o ljudima, izuzev Đinđićeve vlade? Svi ostali su opsednuti teritorijama i velikodržavnim projektima. Otud i nacionalistički konsenzus Tadić-Koštunica-Šešelj-Vučić-Dačić pri usvajanju Ustava 2006. sa preambulom koja svako malo udara po nama, uz poklanjanje energetskog sektora Rusiji za tobože čuvanje te preambule na terenu. Posledice tog konsenzusa uveliko živimo i tek ćemo ukoliko se ne napravi proEU lista za sledeće izbore.
Potreban nam je zajednički stav Srbije i Hrvatske o Oluji, jer rat u Hrvatskoj je trajao pet godina, a ne samo pet dana tokom Oluje. Boris Milošević, potpredsednik hrvatske vlade i Milorad Pupovac iz Srpskog nacionalnog vijeća otvorili su taj proces 2020. odlaskom u Knin na obeležavanje godišnjice Oluje i jedinca HOS-a je najurena sa kninske tvrđave. Nažalost, zla politika Beograda ih je proglasila anti-Srbima, izdajnicima i pokušaj je propao. Ni tadašnja hrvatska vlada ih nije snažno podržala, a da jeste zadala bi najveći udarac Šešeljevim zamišljenim granicama zbog kojih je srušena Jugoslavija uz masovne zločine.
Trka u naoružanju koju Vučić promoviše je neshvatljiva. Hrvatska je članica NATO, to je valjda dovoljan odgovor na sve naše polovne migove, Miloše, Rafale i ostala čuda na koja bacamo silan novac umesto da uđemo u NATO i tako rešimo sve probleme. Uostalom, predsednik Francuske Makron nam je u Beogradu poručio da smo dobrodošli u Rafal klubu, gde su i Hrvatska i Grčka. Otvorio nam je širom vrata EU i NATO, a na nama je hoćemo li biti sposobni da pogodimo ulaz.
POBJEDA: Osam mjeseci nema pomaka u rješenju krize u Srbiji: Vučić i njegove medijske sluge vode kampanju da je sve u redu, obojenu revoluciju pobjeđuje u svakom obraćanju. Da li će na jesen kriza eksplodirati, što bi riješili vanredni izbori?
VULETIĆ: Vučić i Srbija se suočavaju sa terminalnom fazom politike „četiri stuba“ koja sve vidljivije izmiče. Ruski zvaničnici nas optužuju za nož u leđa zbog prodaje oružja Ukrajini, Putinov Dobrica Ćosić – Aleksandar Dugin kaže: „Srbi su odbacili Vučića“ zbog protesta koji se valjaju Srbijom. SAD nam svakog meseca odlaže uvođenje sankcija NIS-u. EU u tišini sprovodi Briselski i Ohridski sporazum na Kosovu zajedno sa vladom Kosova. Epilog te „mudre“ Tadić/Vučić politike je tragičan, odbačeni smo od svih i sve odluke koje se tiču naših života se donose mimo nas. To je ta „obojena revolucija“ koju Vučić pobeđuje u svakom obraćanju.
Verujem da će se kriza pojačati na jesen, ali ne u toj meri da će Vučić morati da raspiše izbore, ipak će to biti samo njegova odluka. Vanredni izbori koje studenti zahtevaju odmah ne bi doneli novu politiku imajući u vidu njihov srednjovekovni mitski program koji su nam na Vidovdan predstavili, uz autentičnog prezentera, nedićevca Mila Lompara. Sada je šansa da se dobar deo glasača preispita oko studenata i pogura formiranje proEU liste. Studenti su na Vidovdanu pokazali da pojma nemaju zašto su izgubili godinu, trčali u Brisel i biciklirali u Srazbur. Izašao Dugin iz njih iako nisu ni pomenuli Moskvu.
POBJEDA: Vlast je pokušala, ali nije uspjela da u Novom Pazaru izazove incidente na nacionalnoj osnovi. Može li taj radikalski recept da uspije kod mladih ljudi, bez obzira na nacionalističke govore na Vidovdanskom protestu?
VULETIĆ: Razdvojio bih mlade ljude od ovoga što se desilo u Novom Pazaru. Oni su na Vidovdan pokazali da je radikalska politika duboko u njima tvrdeći da nema dalje izdaje Kosova, insistirajući na vojnoj neutralnosti, čiji je prezenter srpski integralista Lompar.
Ništa nažalost nisu naučili oko tog našeg „nacionalnog interesa“. Objava podrške Pravnog u blokadi studentima Pazarcima je bila u formi obraćanja Vučiću: „Svako po Ustavu ima pravo na izjašnjenje kojoj naciji pripada, i mi im to pravo nikada nećemo osporiti, znate zašto? Zato što su oni za ovih sedam meseci, kao Bošnjaci, delima pokazali da su veći Srbi nego što ste vi ikada bili“. Verujem da su hteli da budu dobronamerni.
Preporučeno
Ovo je opasan pokušaj izazivanja međunacionalnih sukoba. Ako pogledamo kontekst dešavanja u Sandžaku unazad trideset godina i odnose Srba i Bošnjaka, naša vlast ima ogromnu odgovornost da sačuva mir, a ne da manipuliše nacionalnim emocijama.
