Video
Ima 38 godina, ali ne želi da se oprosti od fudbala. Mačelo Lipi ga je nazvao “azijski Ibrahimović”, a u opširnom intervjuu za Telegraf se prisjetio vremena kada je nosio dres reprezentacije Crne Gore.
Preporučeno
Dejan Damjanović je između ostalog otkrio i kako je zaigrao za Crnu Goru, iako je rođen u Bosni i Hercegovini, a odrastao u Srbiji.
“Prijatelji me zovu bosanski lonac. Rođen sam u BiH, živim u Srbiji, igram za Crnu Goru. Otac mi je porijeklom Crnogorac iz Bijelog Polja. Cijelo jedno selo su Damjanovići. Dosta familije imam tamo. Žao mi što nemam vremena da obiđem sve, ali dugo sam u Aziji i uvijek sam knap sa vremenom. Ja jesam imao mogućnost da biram za koga ću igrati, ali sam poziv iz Crne Gore odmah prihvatio, tako da BiH i Srbija nisu bile opcija“, rekao je Damjanović.
U “hrabrog sokola” ga je promovisao selektor Zoran Filipović.
“Te 2008. kada se pravila reprezentacija, svaki dobar igrač je bio dobrodošao. Ja sam selektora Filipovića znao još iz Srbije, ali trebalo je doći do njega. Da mu skreneš pažnju da si tu, da postojiš. Ne može selektor svakog da pohvata. Došao sam do njega. Poslao mu jedan CD čisto da vidi kako sam ja tu prvu godinu u Koreji odradio. Dao sam 20 golova u ekipi koja se borila za opstanak. Pogledao je, rekao da dođem da vidimo kako ide i tako je sve krenulo“, istakao je Boske.
Crna Gora je tih godina bila evropski hit, ali falio je iskorak da se ode na neko veliko takmičenje.
“Falilo nam je sreće. Non-stop smo bili povrijeđeni. Ne ja, ali jesu ostali. Nismo odigrali tri utakmice u četiri kvalifikaciona ciklusa u punom sastavu sa zdravim Bašom, Vučinićem, Jovetićem i Savićem. Izbaci sada BiH Džeka i Pjanića, pa da vidimo kako će igrati i dobiti nekog. Mi smo imali top reprezentaciju samo da smo bili zdravi. Garantujem da bi Crna Gora slavila nas da smo barem jedan ciklus bili zdravi, ali kao da nas je Bog prokleo. Ja sam bio džoker Vučiniću i Jovetiću, ali bilo je realno da pored takvih igrača budem rezerva. Čak bih volio da uđem kada oni sve odrade. Jesam ja imao dosta dorbih utakmica i davao sam golove, ali bih više volio da smo svi zajedno imali veliki broj mečeva“.
Damjanović posebno pamti meč sa Engleskom (1:1).
“Protiv Engleske kući smo igrali 1:1 kad smo bili u punom sastavu. Ubili smo ih. I Vučinić, i Jovetić i Delibašić i ja. Ne možeš svaku utakmicu da igraš kao tad, ali imaš utakmica kada ti svi zdravi trebaju kako bi izvukao maksimum“.
“Ja nisam ni odigrao toliko mečeva za Crnu Goru koliko sam vremenski bio tu samo zato što su se reprezentativni termini preklapali sa onima u Koreji. Nemoguće je bilo doći na prijateljske mečeve. Trebalo mi je dan da dođem, dva da se oporavim, a oni već igraju. Ja sam stvarno toliko uživao u Crnoj Gori. Jedva sam čekao okupljanja. Kad se vrati film, dosta sam i igrao“, zaključio je Dejan Damjanović, koji je u dresu našeg nacionalnog tima odigrao 30 mečeva, uz osam golova.
