Budimpešta, ljeto 2014. Sve je bilo spremno za veliko finale Evropskog prvenstva u gradu vaterpola – i to sa domaćom nacijom kao jednim od aktera. Da spektakl na čuvenom “Margitsigetu” bude još veći.
Preporučeno
Iako je već osjećala miris finala, praktično u njemu bila jednom nogom, Crna Gora je morala da se zadovolji utakmicom za treće mjesto. “Ajkule” su u jednom od najboljih mečeva koji su odigrale propustile ogromnu priliku (ispustile 5:1 i 8:4) da sruše veikog rivala Srbiju u polufinalu, pa od spektakla sa Mađarskom u najboljoj vaterpolo atmosferi na planeti nije bilo ništa.
“Žao mi je, stvarno mi je žao. Šest hiljada ljudi na tribinima, spektakl… Mogu samo da žalim“, rekao je Dnevnim novinama tada Draško Brguljan, gotovo sa suzama u očima, dok se u njegovom glasu jasno moglo naslutiti koliko mu je teško.
Kao neko ko je tog ljeta iz Vašaša prešao u drugi klub iz Budimpešte OSC, ko je najbolje znao strast koju Mađari posjeduju prema vaterpolo, nije teško shvatiti zbog čega je Draško toliko želio taj meč. Praktično u “svom” gradu.
Budimpešta, zima 2020. Draško Brguljan kapitenski “nosi” Crnu Goru – ponovo u “svojoj” Budimpešti, gdje i dalje nastupa za OSC. Pet i po godina kasnije njegov san se konačno ostvario. Neće biti finale, ali u ovom trenutku i polufinale protiv Mađarske jednako je finalu.
Neće biti stari dobri Margitsiget, ali hoće predivna “Dunav arena” i ponovo fenomenalna atmosfera. Sada i sa Crnom Gorom kao važnim akterom.
“Zaista, biće divno igrati ovakav meč. Biće puna ‘Dunav arena’ – za ovo se živi i trenira“, poručio je iz Budimpešte pred današnji meč Draško Brguljan.
Jedan svoj san kapiten Crne Gore je ostvario, drugi bi mogao već danas. I da li bi mogao da bude ljepši – utišati krcatu “Dunav arenu” i odvesti svoju zemlju u novo veliko finale.
Video