Video
Nakon operacije koju je imao nada se da će najkasnije u oktobru biti spreman da ponovo zaigra, te da će saigrači izboriti Svjetsko prvenstvo.
Nije, kaže, vjerovao da će otići na Evropsko prvenstvo: “Mislio sam da je Sima neprikosnoven i nijesam bio siguran da ću otići. Ali ta utakmica protiv Kuvajta bila je presudna i tu sam skrenuo pažnju”.
Nije mogao da odgovori zašto baš rukomet od svih sportova, ali da ipak sebe nije vidio ni u jednom drugom sportu.
“Drug me eto pozvao da idemo kod Gorana Đukanovića, jer je otvorio akademiju. Roditeljima je bilo to ajde bolje da idem, nego da sam na ulici. I korak po korak, nađe se klub koji se zainteresuje. Nakon Lovćena sam otišao u Njemačku, ali nijesam mogao dobiti papire. Tamo je to jako teško ako nije prva liga. I onda je iskočila ponuda Željezničara iz Niša”, rekao je Nikola.
Prisjeća se da je u Lovećn otišao sa 16-17 godina: “Otac me pune dvije godine svaki dan iz Podgorice vozio na Cetinje i čekao, pa vozio nazad. Ako je on mogao da se žrtvuje toliko, bilo bi nekorektno sa moje strane da ja odustanem nakon prve prepreke”.
Preporučeno
Nekad, kaže Nikola, mora čovjek da se strpi i da ćuti i radi: “Nikad nijesam pomislio da mi je dosta rukometa i da završavam, znao sam da će bolja situacija doći, da neko sve to gleda gore i da će da se vrati”.
