I jedni i drugi dolaze u San Mames sa šavovima koji se još nijesu zatvorili. Sa sezonom punom povreda, taktičkih nedoumica, neobjašnjivih padova i upravljačkih kriza. Ali fudbal zna da zaboravi sve, ako mu daš 90 minuta savršenstva.
Totenhem – nada u krhotinama
Totenhem je u Premijer ligi potonuo dublje nego iko mogao da zamisli. Sa 21 porazom i jednim kolom do kraja, nalazi se na 17. mjestu – samo iznad zone ispadanja. Za klub koji je sezonu počeo s idejom o Ligi šampiona, ovo je bio pad bez padobrana.Ipak, u Evropi – paradoks. Devet pobjeda u 14 mečeva donijelo im je istorijski najbolji učinak u kontinentalnim takmičenjima. Preživjeli su ligu-format, izbacili AZ Alkmar i Ajntraht Frankfurt, a u polufinalu su rastavili norveški Bodo/Glimt ukupnim rezultatom 5:1, uz dva gola Dominika Solankea.
Večerašnje finale je njihova šansa da osvoje prvi trofej od Liga kupa 2008. godine. Ujedno i da postanu tek drugi engleski klub s tri trofeja u ovom takmičenju (nakon Liverpula). Trener Ejndž Postekoglu više puta je govorio da “uvijek osvaja trofej u drugoj sezoni” – večeras ima priliku da to potvrdi i na najvećoj sceni svoje karijere.
Iako bez ključnih imena – Kuluševski, Medison, Verner, Dragusin i mladi Bergval su van stroja – Postekoglu vjeruje onima koji su preostali. Son se vratio iz povrede i vodiće napad uz raspoloženog Solankea, koji ima pet golova i četiri asistencije u Ligi Evrope, i pogađao je na sve četiri posljednje utakmice protiv Junajteda. Totenhem je, podsjetimo, ove sezone već tri puta savladao “crvene đavole” – 3:0 na Old Trafordu, 4:3 u Liga kupu i 1:0 kod kuće.
Ipak, kao da su sve te pobjede bile uzaludne u domaćem kontekstu. Navijači su iscrpljeni. Klub finansijski više nije sigurna kuća kao ranije – krajem juna su dugovali 326 miliona eura po osnovu transfera. Čak su vlasnici morali da ubrizgaju 41 milion eura kako bi zakrpili budžet. Totenhem je možda u Bilbau zbog fudbala, ali je ovdje i zbog preživljavanja.
Mančester junajted – trofej protiv istine
Ako je neko mislio da prošla sezona Junajteda nije mogla biti gora, evo odgovora: mogla je. Tim Rubena Amorima ulazi u finale sa 18 ligaških poraza, jednim više nego Totenhem. Na tabeli su samo bod iznad njih – 16. mjesto, za tim koji je na ljeto potrošio 322 miliona eura na pojačanja.
A opet – i oni dolaze iz neke druge dimenzije kada je Evropa u pitanju. Amorim, kojeg mnogi i dalje gledaju kao srednjoročno rješenje, doveo je Junajted do finala bez poraza. Usput su eliminisali Lion u jednom od najluđih četvrtfinala ikada – vodili 2:0, gubili 4:2 u produžecima, pa se vratili na 7:6 ukupno, pogotkom Harija Megvajera u finišu.
Zatim su srušili san Atletik Bilbaa o domaćem finalu – 3:0 u Španiji, pa 4:1 na Old Trafordu.
Postigli su 35 golova u Evropi ove sezone. Samo tri tima u istoriji UEFA kupa/Lige Evrope su dala više: Porto 2011. (37), Čelsi 2019. (36) i Borusija Menhengladbah 1973. (36).
I što je još važnije – Amorimov Junajted još nije poražen u ovom evropskom ciklusu. Ako večeras ostanu neporaženi i osvoje trofej, biće tek četvrta ekipa kojoj je to pošlo za rukom od kada se takmičenje zove Liga Evrope.
Ruben Amorim bi time postao i tek treći trener Junajteda koji je osvojio veliki trofej u prvoj sezoni – poslije Žozea Murinja (2016/17) i Erika ten Haga (2022/23).
Međutim, uprkos formi u Evropi, Junajted je u Premijer ligi upisao 18. poraz – 1:0 protiv Čelsija u petak – i sada je bod ispred Totenhema, na 16. mjestu. Bez pobjede u Bilbau, ostaće bez Lige šampiona.
Amorim je protiv Čelsija izveo skoro punu postavu, navodeći da mu treba takmičarska oštrina. Postekoglu je, s druge strane, protiv Vile odmorio glavne igrače.
Tako će večeras Gviljelmo Vikario preuzeti mjesto među stativama od Antoana Kinskog, a vraćaju se i Rodrigo Bentankur, Dominik Solanke, Brenan Džonson i Pedro Poro.
Kapiten Son Hung-min, koji se oporavio od povrede stopala, mogao bi opet početi od starta, ali Dejan Kuluševski, Džejms Medison, Lukas Bergval, Timo Verner i Radu Dragusin su van stroja.
U špicu će igrati Solanke, koji ima pet golova i četiri asistencije u Ligi Evrope ove sezone – a pogađao je na sve četiri posljednje utakmice protiv Junajteda.
Kod Junajteda, Bruno Fernandeš dijeli prvo mjesto na listi strijelaca sa sedam golova, a sa 11 direktnih učestvovanja u golovima, samo ga je Rijan Šerki iz Liona nadmašio. Rasmus Hojlund ima šest pogodaka – i večeras je bez konkurencije u vrhu napada, jer su svi drugi ili povrijeđeni ili neupisani za takmičenje.
Povratnici iz povreda Mejson Maunt i Amad Dijalo ostavili su dobar utisak u revanšu protiv Bilbaa, ali su Matijs de Liht pod znakom pitanja, Lisandro Martinez je van stroja, dok su Leni Joro, Džošua Zirkze i Dijogo Dalot tek izašli iz povreda.
Finale koje je mnogo više od trofeja
Ovo finale donosi trofej, ali i Ligu šampiona. A to znači – novac. Junajted je, čak i kao najgori učesnik grupne faze Lige šampiona prošle sezone, zaradio 63 miliona eura. Ove godine, prema projekciji eventualni plasman bi im donio minimum 91 milion eura – uključujući UEFA nagrade, prihode sa četiri domaće utakmice i izbjegavanje 12 miliona eura penala u sponzorskom ugovoru sa Adidasom. Totenhem bi u najboljem slučaju inkasirao oko 70 miliona eura.
A oba kluba imaju godišnje kamate veće od 35 miliona eura, i zajednički su od 2020. do 2023. potrošili 1,1 milijardu eura na transfere. I jedan i drugi su na ivici. I jedan i drugi večeras igraju i protiv bilansa i protiv sumnji.
Junajted od 1990. samo jednom nije igrao Evropu – 2014/15. Ako izgube, to će se ponoviti. Totenhem u eri Premijer lige nikad nije bio ovako nisko, a pobjeda bi bila spas i za klub i za trenera kojem mnogi već broje dane.
Bilbao večeras ne odlučuje samo o trofeju. On odlučuje o pamćenju jedne sezone. O tome hoće li se o njoj govoriti kao o padu – ili kao o usponu iz pepela.
Preporučeno
Video