Video
Objava Rusije u avgustu da je prva država koja je odobrila za upotrebu vakcinu protiv koronavirusa primljena je tada sa skepsom jer nije bila testirana u dovoljnoj mjeri.
Šest mjeseci kasnije, kada je tražnja za vakcinom „Sputnjik V“ sve veća, stručnjaci ponovo postavljaju pitanja, ali ovaj put o tome da li Moskva može da isprati sve narudžbine iz drugih zemalja.
Prvobitno kritikovanje ruske vakcine „Sputnjik V“ otišlo je u drugi plan kada je prestižni britanski medicinski časopis Lanset objavio da je obimno testiranje pokazalo da je ona bezbjedna i da je efikasna 91 odsto.
To bi moglo da pomogne Rusiji da stekne imidž naučne, tehnološke i dobronamjerne sile, naročito u vrijeme kada se brojne zemlje suočavaju s manjkom vakcina jer zapadni proizvođači imaju ograničen kapacitet proizvodnje.
Pojedini analitičari navode da činjenica da je Rusija medju pet zemalja koje su uspele brzo da razviju vakcinu omogućava Moskvi da se predstavi kao visokotehnološka sila, dok drugi ocenjuju da Moskva time želi da stekne geopolitičke poene.
Profesor Univerziteta Džordžtaun i zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije Lorens Gostin rekao je da ruski predsednik Vladimir Putin koristi vakcinu da popravi „veoma ukaljanu sliku naučne i tehnološke snage Rusije“.
„Putin je koristi za geostrateške ciljeve u oblastima gde bi Rusija želela da ima uticaja“, naveo je Gostin.
Slovačka je 1. marta dobila 200.000 doza ruske vakcine, iako je Evropska agencija za lekove, regulatorno telo EU, tek u četvrtak počela da razmatra odobrenje njene upotrebe.
Predsjednik Češke Miloš Zeman rekao je da je pisao Putinu, tražeći isporuku vakcina.
Zemlje Latinske Amerike, Afrike, Bliskog istoka i bivšeg Sovjetskog Saveza očekuju milione doza ruske vakcine.
Ruske državne televizije intenzivno pokrivaju pitanje izvoza vakcine, navodeći pohvale Rusiji iz inostranstva, ali i teškoće s kojima se zemlje suočavaju pri nabavci vakcina zapadnih proizvođača.
Odvojeno je pitanje da li Rusija može da ispuni zahtjeve tražnje za njenom vakcinom.
Kina je dostavila milione doza drugim zemljama, ali je proizvodnja vakcine „Sputnjik V“ za sada daleko niža od tražnje.
Rusija mora da vodi računa i o sopstvenim potrebama, a vlasti su objavile da planiraju da vakcinišu 60 odsto odraslih, oko 68 miliona ljudi, do kraja juna.
Vakcinacija u Rusiji se odvija sporo, u poređenju s drugim državama, pošto je do kraja februara vakcinu primilo oko četiri miliona ljudi, odnosno manje od tri odsto stanovništva.
Razlog za spor proces vakcinacije može da bude i rašireno nepovjerenje Rusa u vakcine.
Ruski fond za direktne investicije nije odgovorio na pitanje koliko doza je namenjeno drugim državama, dok je ranije naveo da je dobio zahteve iz 50 država, za 2,4 milijarde doza.
Premijer Rusije Mihail Mišustin rekao je 20. februara da je do tada proizvedeo više od deset miliona doza vakcine „Sputnjik V“.
Preporučeno
Analitičari navode da obećanja o isporuci veće količine vakcina od moguće predstavljaju univerzalan problem s vakcinama protiv koronavirusa, i da je to rizik i za Rusiju.
