Britanija nije više bitna Evropi

Većina kontinentalnih Evropljana je jako umorna od beskrajnog teatra britanske politike i samo želi da se pitanje Bregzita riješi na ovaj ili onaj način, piše Foreign Policy.

Ipak, mnogi poslovni ljudi i liberali zabrinuti su da će Bregzit ostaviti Evropsku uniju siromašnijom, manje ekonomski otvorenom, i da će biti manje verovatno da će razviti onu vrstu strateškog načina razmišljanja koji je potreban da bi Evropa počela da se brine o sebi.

Nasuprot tome, za mnoge federaliste i druge pristalice „sve bliže unije“, Bregzit će osloboditi EU od dosadne države članice koja je onemogućila bližu integraciju koja je bitna za rješavanje izazova s kojima se suočava blok.

Stavovi ovih Evropljana očigledno odražavaju različite vizije za budućnost EU. Ali oni imaju jednu zajedničku stvar: uveliko preuveličavaju moguće posljedice po EU kada je napusti Britanija.

Da će EU biti manja i siromašnija zbog Bregzita, što će potkopati njenu međunarodnu težinu, jeste nesporno. Ekonomija Velike Britanije je velika u kontekstu EU – mnogo veća (po tržišnim kursnim stopama) nego sabrana ekonomska veličina država koje su se pridružile EU od 2004.

Ona je relativno bogata i ima najveći doprinos budžetu EU. Britanija takođe ima snažne demografske podatke zahvaljujući zdravoj stopi nataliteta i neto imigraciji, što doprinosi relativno dobrim izgledima za ekonomski rast.

Gubitak Britanije će smanjiti veličinu ekonomije EU 15 odsto, blago smanjiti njene izglede za rast, malo povećati prosječnu starost i ostaviti značajnu rupu u budžetu, što će dovesti do rezova.

U EU postoji i briga da će odlaskom Britanije pojačati uticaj članica koje su više okrenute nacionalnoj politici i koje su više protekcionističke.

Britanija jeste odigrala važnu ulogu u uspostavljanju jedinstvenog tržišta EU i bila je dosljedni pristalica produbljivanja. Ali, daleko od toga da je ona jedina liberalna zemlja u EU. Postepeno produbljivanje jedinstvenog tržišta vjerovatno bi se desilo sa ili bez Ujedinjenog Kraljevstva.

Međutim, u posljednje vrijeme postala je manje liberalna i internacionalistička.

Glasanje da se napusti EU nije bio poziv na veću otvorenost, koliko god slobodarski desničari tvrde drugačije. Na kraju krajeva, neprijateljstvo prema slobodi kretanja unutar EU je možda bio najvažniji faktor iza Bregzita.

Preuveličan je i strah od toga da će odlaskom Britanije, EU ostati bez vojne snage i strateškog razmišljanja Velike Britanije.

Nema sumnje da će Bregzit potkopati potencijalne vojne sposobnosti EU: Britanija je jedna od dvije velike vojne sile bloka, zajedno sa Francuskom.

Međutim, Britanija se dosljedno opirala pokušajima da se razvije nezavisna vojna nadležnost EU, ma koliko ona bila simbolična, tvrdeći da će to potkopati NATO. Kada bi Britanija ostala u EU, slaba posvećenost SAD evropskoj odbrani mogla bi je primorati da prihvati veću ulogu EU.

Ali to bi moglo i dalje raditi sa Britanijom izvan EU; odbrana i da se desi i bez Britanije u Uniji: bezbjednost je jedna oblast u kojoj bi Britanija mogla da ostane relativno blisko povezana sa strukturama EU.

Daleko najveći izazov sa kojim se suočava EU je kako produbiti integraciju unutar evrozone, koje Britanija nije članica.

Neuspjeh da se pomire interesi sjevernih država kreditora monetarne unije sa državama dužnicima ne leži na Britancima. Velika Britanija je često kritikovana zbog veta u decembru 2011. na predloženi “fiskalni kompakt” EU, čiji je cilj da države članice uvedu strožu budžetsku disciplinu. Ali je EU nastavila bez Britanije sa tim dokumentom, u obliku sporazuma između vlada, a ne kao jednim od sporazuma EU.

A veliki izazov sa kojim se suočava eurozona ima malo veze sa fiskalnim ciljevima, već sa potrebom za utvrđivanjem rizika, bilo tako što bi države članice evrozone preuzele odgovornost za banke jednih od drugih ili tako što bi se dogovarale oko izdavanja zajedničkog duga u eurozoni.

Postojale su velike nade da će kombinacija predsjedavanja Emanuela Makrona u Francuskoj i kancelarke Angele Merkel u Njemačkoj otvoriti put napretku u ovim oblastima, ali dogovorene reforme će u najboljem slučaju biti postepene.

Konačno, Britanija je svakako bila prepreka bližoj saradnji u oblasti odbrane u okviru EU, a kako Britanija napušta Uniju, u ovoj oblasti može doći do određenog napretka.

Ali gubitak Britanije neće učiniti ništa kako bi se riješile konkretne prepreke za veće vojne nadležnosti EU, nasuprot političkim i filozofskim. Osim Britanije i Francuske, veće države članice EU troše premalo na odbranu.

Budžeti su u porastu, ali ne dovoljno da bi se zaista riješili problemi, a ti budžeti bi se i mogli opet smanjiti, u slučaju sljedeće ekonomske krize. Veće udruživanje vojnih troškova pomoći će smanjenju cene opreme, ali neće zameniti veće resurse.

Bregzit neće pretvoriti EU u protekcionističku organizaciju koja gleda unutra, niti je osloboditi da ispuni svoju sudbinu da postane Ujedinjena država Evrope. Realnost je više prozaična. EU će biti ekonomski manja i imati nešto slabije izglede za rast, ali neće se okrenuti unutra – barem ne kao rezultat gubitka Velike Britanije.

Ali ni EU neće biti ujedinjenija i koherentnija kada se “oslobodi” Britanaca. Evropa ima brojne druge prepreke na svom putu, a među njima nije važna Velika Britanija.

Blic.rs