Bundesver se priprema za potencijalnu misiju čišćenja mina u Ormuskom moreuzu. Rano u četvrtak ujutro, minolovac „Fulda“ i matični brod „Mozel“ prošli su kroz Suecki kanal, saopštilo je Ministarstvo odbrane u Berlinu. Prethodno su bili raspoređeni u istočnom Mediteranu. Planirano je da ti brodovi u narednih pet do sedam dana pređu Crveno more, prije nego što se zaustave u luci Džibuti. Tamo će biti obavljene dalje pripreme za misiju. Na brodovima se nalazi oko 140 vojnika.
Njemačke jedinice se “unaprijed pozicioniraju za moguću misiju u Ormuskom moreuzu”, objasnio je njemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) u Briselu u četvrtak ujutro. Naglasak je na riječi „moguću“, jer još nijesu ispunjeni svi uslovi, uprkos sporazumu koji je nedavno potpisan između SAD-a i Irana. Ključni preduslovi podrazumijevaju “trajni prekid neprijateljstava, osnov u međunarodnom pravu i mandat Bundestaga”, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Njemački parlament mora da odobri svako oružano angažovanje Bundesvera u inostranstvu.
Uklanjanje morskih mina jedna od prednosti Bundesvera
“Imamo mnogo iskustva u tome”, kaže Johanes Peters u intervjuu za DW. Peters je stručnjak za pomorsku bezbjednost na Institutu za bezbjednosnu politiku Univerziteta u Kilu.
“Sjeverno i Baltičko more dva su pomorska regiona u svijetu koja sadrže najveći broj ostataka neeksplodirane municije iz dva svjetska rata.“ Tamo leže milioni različitih predmeta – mine, municija i razne vrste eksploziva.
„Pošto je to naš, takoreći, domaći teren, posjedujemo veliku stručnost, pa i kada je riječ o uklanjanju neeksplodirane municije“, napominje Peters.
Ormuski moreuz kao strateška poluga
Nakon izbijanja rata krajem februara, iranska vojska efikasno je blokirala Ormuski moreuz i navodno postavila morske mine. Blokada je imala ogroman uticaj na globalni transport nafte i tečnog prirodnog gasa. Cijene goriva u Evropi, pa i u Njemačkoj, naglo su porasle.
Da bi moreuz ponovo postao bezbjedna pomorska trgovačka ruta, neprijateljstva moraju trajno da prestanu, a mine da budu uklonjene. To je, međutim, složen poduhvat.
“Pomorske mine izuzetno je teško otkriti“, kaže za DW Nitja Lab, ekspertkinja za pomorsku bezbjednost u londonskom istraživačkom centru Četam haus.
“Postoje različite vrste pomorskih mina: one koje plutaju na površini vode i one usidrene za morsko dno koje plutaju ispod površine i detoniraju čim otkriju brod u blizini. Postoje i mine koje se postavljaju direktno na morsko dno.”
Čak i kada se mine lociraju, njihovo uklanjanje može trajati sedmicama ili mjesecima, procjenjuje Lab.
Pomorske mine – brzo se postavljaju, teško uklanjaju
“Ne znamo tačan broj mina, niti konkretna područja na kojima su možda postavljene. Dakle, postoji mnogo neizvjesnosti“, naglašava Peters.
„Za čišćenje mina ne postoji standardna procedura. Iako se pomorske mine mogu brzo postaviti, njihovo uklanjanje je veoma dugotrajan proces. Ali upravo za to su i dizajnirani brodovi za otkrivanje mina.“
Brodovi za otkrivanje mina njemačke mornarice projektovani su tako da detektuju pomorske mine, a da ih sami ne aktiviraju. Trup tih brodova napravljen je od nemagnetnog čelika. Mnoge mine reaguju na magnetno polje koje generiše čelik, poput onog iz brodskog trupa. Buka propelera ili motora takođe može izazvati detonaciju, zbog čega su ovi brodovi sposobni da rade u režimu veoma tihog rada.
Bespilotni sistemi (dronovi) kojima su opremljeni brodovi za otkrivanje mina, poput „Fulde“, neophodni su za njihovo uklanjanje. Površinski dronovi tipa „Zehund“ simuliraju akustične i magnetne signale velikih brodova, čime aktiviraju mine. Podvodni dronovi poput „Zefuksa“ mogu da identifikuju i unište mine. Kada tehnologija dostigne svoje granice, angažuju se ronioci za uklanjanje mina.
Ključni preduslov za potencijalnu misiju jeste saglasnost priobalnih država poput Omana i svih strana u sukobu.
„Iranci se, naravno, moraju složiti“, kaže Peters. „Moraju prihvatiti da mornarice drugih zemalja pomažu u čišćenju mina u Ormuskom moreuzu.“
Prema riječima francuskog predsjednika Emanuela Makrona, dvadesetak država već je obećalo konkretan doprinos misiji.
“Zaista je važno da Njemačka, Francuska i Velika Britanija – ukoliko učestvuju – jasno stave do znanja da nijesu strane u sukobu i da ne zauzimaju ni stranu SAD-a ni stranu Irana“, naglašava Nitja Lab iz Četam hausa.
Ona smatra da bi bilo poželjno da u misiji učestvuju i mornarice zemalja Zaliva, poput Omana ili Saudijske Arabije.
Pregovori tek počinju
Da li će se pomorska misija zaista realizovati zavisi i od toga kako će se sprovoditi okvirni sporazum između Irana i SAD-a. On predstavlja polaznu tačku za pregovore o spornim pitanjima, posebno o iranskom nuklearnom programu. Ti pregovori trebalo bi da dovedu do konačnog sporazuma u roku od 60 dana.
U srijedu je kancelar Fridrih Merc (CDU) ublažio očekivanja u vezi s brzim početkom misije Bundesvera. Rekao je da Bundestag neće razmatrati mandat do posljednje sedmice zasijedanja prije ljetnje pauze. Ta sedmica počinje 6. jula.
Bez obzira na to, mornarica se već pozicionira.
„Spremamo se u svakom slučaju. Kad dođe vrijeme, bićemo spremni“, naglašava ministar odbrane Pistorijus.
Preporučeno
Ukoliko dođe do angažovanja, brodovi bi mogli brzo da budu premješteni u Ormuski moreuz. Do tada učestvuju u pomorskoj misiji Evropske unije ASPIDES, koja nadzire brodske puteve u Crvenom moru.
Video