Da li Moskva preko Dodika BLOKIRA evropski put Bosne i Hercegovine?

Bilo je riječi o tome ko je najviše odgovoran što Bosne i Hercegovine nema na mapi proširenja Evropske unije, koju je nedavno objavila Evropska komisija; da li je za to odgovorna samo domaća vlast ili dio krivice snosi i Evropska unija, koja se nakon što je Bosni i Hercegovini dodijelila status kandidata i otvorila pristupne pregovore nije dovoljno bavila političkom situacijom u zemlji; šta znači poruka Milorada Dodika da je za Srbe evropski put antisrpski; da li će Dragan Čović i Zagreb napredak na evropskom putu usloviti promjenom izbornog zakona koja praktično znači reviziju Dejtonskog sporazuma; te da li će Bakir Izetbegović morati da pravi ustupke Dodiku i Čoviću kako bi Bosna i Hercegovina ostala na evropskom putu.

Razgovaralo se i o tome kako se ruski ambasador u Bosni i Hercegovini obradovao izbornoj pobjedi Milorada Dodika, na koji način će Moskva nastojati da blokira evropski put Bosne i Hercegovine, kao i o tome zašto danas više nikoga u Bosni i Hercegovini ne zanima šta govori šef Delegacije Evropske unije Luiđi Soreka.

O odgovornosti za zastoj na evropskom putu

Omer Karabeg: Na mapi proširenja Evropske unije, koju je nedavno objavila Evropska komisija, nema Bosne i Hercegovine, koja je kandidatkinja za članstvo u EU. Ko je najviše odgovoran što je Bosna i Hercegovina u ovom trenutku ispala iz trke?

Nedžma Džananović Miraščija: Postoji vrlo jednostavan odgovor. Vlast uvijek snosi odgovornost i od toga ne može pobjeći. Ali to je samo jedan dio odgovora. Kompleksniji i tačniji odgovor uključuje i Evropsku uniju.

Od 2022. godine, kada je Evropska unija u politiku proširenja unijela geopolitičku komponentu i gotovo preko noći dodijelila kandidatski status Ukrajini i Moldaviji, ona praktično vodi dvije politike proširenja pod jednim krovom. Pri tome ni ukrajinsko-moldavska ni zapadnobalkanska politika proširenja ne daju željene rezultate, jer je transformativna moć Evropske unije, odnosno njena sposobnost da inspiriše, motiviše, pokreće i vodi reformske procese, prilično iscrpljena.

Za Bosnu i Hercegovinu 2025. godina bila je godina velikih izazova, eskalacija i krize, ali ove godine nemamo razrješenje, već vrlo jasne gubitnike. Jedan od njih je i Evropska unija. Ne samo da Bosna i Hercegovina nije ostvarila napredak i da su joj ugrožena sredstva iz Plana rasta, već se Evropska unija gotovo potpuno izgubila kao relevantan akter.

Primjetan je izostanak pitanja koja se tiču evropskih integracija iz predizborne kampanje, a postizborne izjave ne ostavljaju nimalo prostora za optimizam da će se situacija popraviti. Pokušaj Evropske komisije da unutar Unije oživi razgovor o promjenama potrebnim u politici proširenja još je samo administrativno-birokratskog karaktera, a ne suštinski.

Da bi bila uspješna, politika proširenja mora jasno da pokaže svoju transformativnu moć, a ne da insistira na administrativno-birokratskom otvaranju i zatvaranju poglavlja i broju zakona i kategorija koje uopšte ne garantuju političku transformaciju zemalja kandidata.

Adnan Ćerimagić: Kada je Evropska unija 2022. godine pokrenula geopolitički proces proširenja sa Ukrajinom i Moldavijom, Bosna i Hercegovina je, uz pomoć grupe prijatelja Zapadnog Balkana, da tako kažem, ugurana u taj vagon. Međutim, vlasti u Bosni i Hercegovini nijesu iskoristile taj trenutak. Od marta 2024. godine, kada je EU donijela odluku da otvori pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom, vlast nije učinila ništa da napravi bilo kakav pomak na putu ka EU i zato snosi dio odgovornosti.

S druge strane, Evropska unija, a prije svega zemlje koje se deklarišu kao prijatelji Zapadnog Balkana, snose odgovornost jer su mislile da je dovoljno dodijeliti Bosni i Hercegovini kandidatski status i otvoriti pregovore o članstvu kako bi ona brže krenula prema Uniji.

Razvoj događaja i uticaj Rusije i drugih aktera zahtijevali su njihovo snažnije angažovanje u Bosni i Hercegovini. Za razliku od Moldavije i Ukrajine, nijesu se dovoljno bavili Bosnom i Hercegovinom niti su reagovali na razvoj situacije u zemlji.

Dodikov trijumfalizam

Omer Karabeg: Čini mi se da situacija neće biti bolja nakon izbora, ako ne i gora. Milorad Dodik, ohrabren pobjedom svoje stranke na izborima u Republici Srpskoj, poručio je Evropskoj uniji: „Prvo reformišite sebe. Napravili ste Evropu neuspješnom, a mi želimo u društvo uspješnih. Srbima se ne može nametati evropski put kao mustra za ukidanje Republike Srpske.“ Zar to nije više nego jasna poruka?

Nedžma Džananović Miraščija: Naravno da je to jasna poruka, ali nije ništa novo. Zaključci Narodne skupštine Republike Srpske iz 2021. godine, u jeku velike krize u Bosni i Hercegovini koju je generisao Dodik, jasno su ukazali na potpuno odbacivanje evropskog puta.

Bez dogovora o funkcionalnim nadležnostima, čemu se Dodik protivio, nema evropskog puta. Nakon toga je rukovodstvo Republike Srpske jedno vrijeme u razgovorima sa zapadnim diplomatama nagovještavalo da bi, ukoliko se udovolji njihovim maksimalističkim zahtjevima, moglo da održi evropski put u životu.

To vrijeme je prošlo. Sada u komunikaciji sa Evropskom unijom ispoljavaju bahatost i aroganciju, a svako malo se javljaju razni akteri koji poručuju da im novac iz Evropske unije nije potreban. Došli smo dotle da su i tehnički standardi Evropske unije proglašeni antisrpskim.

Te poruke nijesu usmjerene zvaničnicima Evropske unije, niti ih zvaničnici EU više zanimaju. Sada se nastoji da nestane stabilna, natpolovična podrška građana Republike Srpske evropskim integracijama i da odnos građana tog entiteta prema Evropskoj uniji postane sličan onome u Srbiji, gdje je podrška znatno ispod 50 odsto. Fokus je na demonizovanju Evropske unije u očima javnosti, jer je neophodno uništiti politički kapital koji ona ima.

Adnan Ćerimagić: Antievropske poruke Milorada Dodika nakon izbora čitam kao trijumfalizam u smislu: uspjeli smo da pobijedimo i ojačamo na izborima uprkos kritikama Evropske unije i sada vi morate doći kod nas ako želite da razgovarate o svojoj agendi. Ako ćemo išta raditi na toj agendi, to mora biti pod našim uslovima, a naš glavni uslov je da ideja uređene Bosne i Hercegovine, zasnovane na vladavini prava i poštovanju standarda Evropske unije, ne može biti vizija na kojoj ćemo zajedno raditi.

Šta će se dalje dešavati ostaje da se vidi, s obzirom na ekonomsku i političku važnost Evropske unije za druge aktere u Bosni i Hercegovini, ali i za privredu Republike Srpske. To prije svega zavisi od toga kako će se Evropska unija i njene članice postaviti prema Miloradu Dodiku i Bosni i Hercegovini.

Dvostruka igra

Omer Karabeg: Dragan Čović, lider HDZ-a, stalno ističe da je za evropski put Bosne i Hercegovine i hvali se da je najveći Evropejac, ali njegov uslov za napredak na putu ka Evropskoj uniji jeste promjena izbornog zakona koja otvara put za treći, hrvatski entitet. Očekujete li da će on blokirati evropski put ako njegov zahtjev ne bude ispunjen i da li bi u tome imao podršku Hrvatske?

Nedžma Džananović Miraščija: Zahtjevi HDZ-a Bosne i Hercegovine i Vlade Hrvatske, koju vodi HDZ Hrvatske, poznati su i veoma su prisutni.

Nije riječ samo o izbornoj reformi već i o putu ka reviziji Dejtonskog mirovnog sporazuma. To bi značilo otvaranje Pandorine kutije, budući da još nijesmo pronašli način da racionalno razgovaramo o ustavu kao dijelu Dejtonskog sporazuma, već svi izlaze sa maksimalističkim ciljevima, i u prošlosti i danas. To, međutim, nijesu zahtjevi Evropske unije, iako je Hrvatska članica Unije.

Zahtjevi Evropske unije odnose se isključivo na eliminaciju diskriminacije građana u skladu sa presudama iz grupe slučajeva „Sejdić-Finci“. Prijetnja miješanjem Zagreba stalno je prisutna, ali nema puni značaj sve dok su stvari blokirane u samoj Bosni i Hercegovini. Zagreb sada zaoštrava odnose oko Crne Gore, ali to ima smisla zato što je Crna Gora u fazi pristupanja Evropskoj uniji, pa takva prijetnja nešto znači. Bosna i Hercegovina je sada veoma daleko od pozicije u kojoj se nalazi Crna Gora.

S druge strane, mada podrška Zagreba HDZ-u Bosne i Hercegovine djeluje prilično monolitno, ne treba zaboraviti da ona nije neupitna u kontekstu savezništva HDZ-a BiH sa Dodikom. Rekla bih da to u javnosti u Hrvatskoj nije dobro prihvaćeno. Ukoliko zbog savezništva Dodika i Čovića Bosna i Hercegovina sklizne ka ruskom svijetu, to nikako ne može biti dobra vijest za Zagreb. Vjerujem da je mnogo političkih aktera u Zagrebu i samom HDZ-u toga i te kako svjesno.

Adnan Ćerimagić: Na osnovu onoga što smo do sada vidjeli, ni Zagreb ni HDZ Bosne i Hercegovine na papiru se ne mogu ocijeniti kao akteri koji su zaustavljali Bosnu i Hercegovinu na putu ka Evropskoj uniji.

Hrvatska ima pravo veta na svaki korak Bosne i Hercegovine prema Evropskoj uniji, bilo da govorimo o kandidatskom statusu ili otvaranju pristupnih pregovora, ali ga nije koristila. U svim tim razgovorima tražila je da se prema Bosni i Hercegovini ide sa manje, a ne sa više zahtjeva.

Slažem se sa profesoricom Džananović da bi u ovoj fazi procesa pristupanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji stavljanje bilo kakvog veta ili postavljanje dodatnih zahtjeva bilo kontraproduktivno, jer bi izazvalo emotivnu reakciju u Bosni i Hercegovini, što ne bi doprinijelo rješavanju spornih pitanja.

Slično možemo reći i za HDZ Bosne i Hercegovine. To je ono što se vidi na papiru. Međutim, u stvarnosti, kada je Milorad Dodik koristio evropski put da ucjenjuje političke partije iz Sarajeva, tražeći da prihvate njegove zahtjeve, Dragan Čović i Zagreb izlazili su im u susret, odnosno svojim odnosom prema njima činili ih legitimnijim.

Zato, kada govorimo o putu Bosne i Hercegovine ka Evropskoj uniji, ne smijemo zaboraviti ta dva paralelna ponašanja HDZ-a BiH, ali i Zagreba, koji na papiru, u okviru institucija EU, podržava evropski put Bosne i Hercegovine, dok u praksi često vodi dvostruku igru koja ne doprinosi ispunjavanju uslova za članstvo u Evropskoj uniji.

Ustupci Sarajeva

Omer Karabeg: Treći partner u vlasti biće Stranka demokratske akcije. Da li je njen predsjednik Bakir Izetbegović iskreno za evropski put?

Nedžma Džananović Miraščija: Stranka demokratske akcije, kao malo koja od glavnih političkih partija na sceni Bosne i Hercegovine, zaista ima neuporediv politički kapital kada je riječ o evropskim integracijama. Štaviše, jedini suštinski pomaci na evropskom putu dešavali su se upravo tokom mandata u kojima je SDA imala predsjedavajućeg Savjeta ministara.

Naravno, i u tim mandatima bilo je propuštenih prilika i grešaka o kojima uvijek treba razgovarati. Nakon izbora očekuje se da će SDA ponovo predložiti predsjedavajućeg Savjeta ministara. Međutim, ovog puta taj mandat biće mnogo teži i zahtjevniji nego prethodni, kada je SDA bila na čelu Savjeta ministara.

Neće biti pod znakom pitanja samo evropski put već će udari na suverenitet i jedinstvo Bosne i Hercegovine biti mnogo veći. Međunarodne okolnosti dramatično su drugačije nego u vrijeme kada su predsjedavajući Savjeta ministara bili Adnan Terzić i Denis Zvizdić. Izgubljen je dobar dio zapadnog konsenzusa, a svjesni smo i posljedica neslaganja između SAD i Evropske unije. S druge strane, imamo likovanje ruske ambasade zbog izbornih rezultata, jer su njihovi politički miljenici jači nego ikada.

Adnan Ćerimagić: Od četiri stranke koje su dobile najviše glasova na nedavnim izborima, SDA i njen lider Bakir Izetbegović nalaze se u najslabijoj poziciji. Prije svega zbog činjenice da u proces formiranja vlasti na državnom i federalnom nivou ulaze iz opozicije, što znači da predstoje dugi pregovori o formiranju vlasti. To ljudima iz te stranke ne ide u prilog, jer žele što prije da uđu u vladu.

Drugi razlog zbog kojeg se nalaze u najslabijoj poziciji jeste činjenica da je njihov predsjednik Bakir Izetbegović, jedini od četvorice lidera najjačih partija koji se kandidovao za člana Predsjedništva BiH, izgubio u toj trci.

Mislim da je stavljanje fokusa na potencijal SDA kada je riječ o evropskom putu prilično kontraproduktivno, jer je situacija, ne samo u Bosni i Hercegovini već i u regionu i samoj Evropskoj uniji, veoma nestabilna. Ako pogledamo prošlost, Evropska unija je očekivala da stranke koje su predstavljale Sarajevo svoju spremnost za evropske integracije dokazuju ustupcima, jer se smatralo da je put ka Evropskoj uniji prije svega u njihovom interesu i da ga one žele.

Omer Karabeg: Da li će onda Stranka demokratske akcije morati da pravi ustupke Čoviću i Dodiku kako bi povukla Bosnu i Hercegovinu ka Evropskoj uniji?

Adnan Ćerimagić: To prije svega zavisi od Evropske unije. Ukoliko ona nije ništa naučila iz prethodnih 15 godina i ne promijeni svoj odnos ne samo prema Bosni i Hercegovini već i prema svim zemljama koje su u ovom trenutku najnapredniji kandidati, možemo očekivati nastavak dosadašnje politike.

Ne smijemo zaboraviti ni da su tokom protekle četiri godine Stranka demokratske akcije i njen predsjednik Izetbegović bili u opoziciji, da su imali narušene odnose sa tadašnjom administracijom SAD pod predsjednikom Bajdenom i da su ih zaobilazili kada je riječ o evropskom putu, ali i odnosima sa Zapadom. To će sasvim sigurno ostaviti traga na mogućnosti, ali i na želju Stranke demokratske akcije i njenih kadrova da doprinesu procesu ukoliko i kada formiraju novu vlast.

Ispostava Kremlja

Omer Karabeg: Rekli ste da je ruski ambasador u Bosni i Hercegovini trijumfalno pozdravio pobjedu Milorada Dodika. Mislite li da Moskva može preko Milorada Dodika da blokira evropski put Bosne i Hercegovine?

Nedžma Džananović Miraščija: Kratak odgovor je da. Moskva je još 2014. godine, nakon aneksije Krima, dala instrukciju Dodiku, što on ne krije, da blokira put Bosne i Hercegovine ka NATO-u. Do 2014. godine taj put za Moskvu nije bio sporan, jer ju je na Balkanu uglavnom zanimala Srbija. Nakon 2014. postalo je jasno da je Bosna i Hercegovina u zabranjenoj zoni. Moram reći da od tada sa velikom dozom šoka i nevjerice pratim neodlučne reakcije evropskih političkih struktura, jer je sasvim jasno da je Evropska unija sljedeća meta Moskve.

Što se tiče Bosne i Hercegovine, mislila sam da je nakon 2022. godine i ruske agresije na Ukrajinu Evropskoj uniji i svima koji su prozapadno opredijeljeni postalo očigledno da sa proruskim akterima u vlasti neće biti moguće ostvariti bilo kakav napredak na evropskom putu.

Da su to shvatili i Bosna i Hercegovina i region, danas bi bili stabilniji. Nažalost, nije bilo tako. Scenario se odvijao upravo onako kako je Moskva željela. Nadam se da je sada konačno shvaćeno da su svi pregovori sa vlastima u Bosni i Hercegovini koji uključuju Dodika i SNSD zapravo pregovori sa ispostavom Kremlja.

Adnan Ćerimagić: Mislim da Moskva može preko Milorada Dodika da blokira evropski put Bosne i Hercegovine i da je to već radila. Od 2014. godine zvanična politika Ruske Federacije jeste da se put Bosne i Hercegovine ka NATO-u mora zaustaviti. Milorad Dodik i njegova stranka od njegovog prvog susreta sa Vladimirom Putinom, u septembru 2014. godine, aktivno rade na tome. Od 2022. godine zvanična politika Moskve jeste da je širenje Evropske unije protivno ruskim interesima i Rusija radi na tome da se to širenje zaustavi, jer Evropsku uniju vidi kao geopolitičkog i vojnog neprijatelja.

Ukoliko Evropska unija želi da vodi ozbiljnu politiku u Bosni i Hercegovini, mora je sprovoditi uz pretpostavku da u Banjaluci djeluju akteri koji vjeruju da imaju nove globalne saveznike, među kojima su, pored Rusije, i američka administracija. Brisel mora tome da prilagodi svoju politiku, umjesto da nastavi sa pristupom koji je primjenjivao do 2022., uz uvjerenje da će se stvari u Bosni i Hercegovini nekako riješiti bez proaktivnog djelovanja zemalja Evropske unije.

Cijena nečlanstva

Omer Karabeg: U zaključku, da li je Bosna i Hercegovina sve dalje od Evropske unije?

Nedžma Džananović Miraščija: Ne bih rekla da smo dalje od Evropske unije. Vjerovatno smo na istoj udaljenosti kao tokom prethodna dva mandata. Problem je u nečem drugom. Evropska unija sve je prisutnija u Bosni i Hercegovini kroz ono što nazivam cijenom nečlanstva.

To podrazumijeva nametanje standarda koje ne prati integracija Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. Pri tome mislim na ponižavajući sistem ulaska u zemlje EU i redove na granicama, probleme sa kojima se suočava naš transportni sektor i najnoviji udar na bosanskohercegovačku ekonomiju koji možemo očekivati zbog zahtjeva za regulisanje emisija ugljen-dioksida, što će pogoditi različite privredne sektore u Bosni i Hercegovini.

Bosna i Hercegovina ulazi u taj sistem na najgori mogući način. Veoma skupi, gotovo nedostižni standardi počinju da važe i za Bosnu i Hercegovinu, a da se ona ne približava punopravnom članstvu. Istovremeno, nije u situaciji da na neki način učestvuje u odlučivanju o tim standardima i nema priliku da dobije odgovarajuća sredstva kako bi prošla kroz tu tranziciju.

Evropska unija će i dalje biti prisutna u Bosni i Hercegovini u političkom, bezbjednosnom i ekonomskom smislu, ali se njena relevantnost za unutrašnje političke procese u zemlji sve više gubi. Koga danas zanima šta će o formiranju vlasti reći šef Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini Luiđi Soreka?

Adnan Ćerimagić: Kada je riječ o nivou pripremljenosti za članstvo u Evropskoj uniji, Bosna i Hercegovina se, prema ocjeni Evropske komisije, od 2019. do 2025. godine nije pomjerila ni za milimetar.

Ona je najmanje pripremljena od svih kandidata, uključujući Kosovo, Gruziju i Moldaviju.

Mislim da su se od 2019. godine situacija u Bosni i Hercegovini, kao i regionalni i globalni kontekst, toliko promijenili da bi put ka napretku u evropskim integracijama bio mnogo teži čak i kada bi Evropska unija danas željela da vodi drugačiju i kvalitetniju politiku prema Bosni i Hercegovini. Taj put bio bi mnogo lakši da se Evropska unija još 2019. godine odlučila za ozbiljniji pristup članstvu Bosne i Hercegovine u Uniji.